Aleksandar Vučić ističe da Srbija neće pristati na priznanje tzv. Kosova, navodeći razlike u politici prema regionu.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija neće priznati nezavisnost tzv. Kosova bez obzira na pritiske iz Nemačke i drugih država. On je rekao da pritisak dolazi iz više izvora, ali da se stav Srbije po ovom pitanju ne menja. Ova izjava data je tokom obilaska radova na gradilištu Ekspa, gde je Vučić odgovarao na pitanja o bezbednosnim izazovima u regionu.

Pritisci međunarodne zajednice i stav Srbije

Na pitanje o bezbednosnim pretnjama po Srbiju, Vučić je istakao da finansijska podrška koju Nemačka pruža kosovskoj policiji nije jedini izvor pritiska. „To nije pitanje samo Nemačke, već i mnogih drugih zemalja. Oni žele da vide po svaku cenu nezavisno Kosovo i žele pritisak na Srbiju da izvrše što je moguće veći, kako bi priznala nezavisno Kosovo. To se neće dogoditi bez obzira na to koliko pritisak bude bio velik, bez obzira na to kako i koliko Srba budu tukli, proterivali i o svemu tome ćutali“, naglasio je predsednik.

Kako je naveo, često se koriste lažne informacije kako bi se opravdale mere protiv srpskog stanovništva. „Oni su juče izmislili čak i priču kako su se Srbi međusobno potukli, pa su to posledice za Nenada Raškovića. Dakle, nema laži kojom se poslužiti neće. Ali ja mislim da to dovoljno govori o njima, jer nesuočavanje sa činjenicama, beg od realnosti, upravo govori o njihovim slabostima“, dodao je Vučić.

Odnosi sa Crnom Gorom i razlike u politici

Komentarišući naslove u crnogorskim medijima o odnosima između Srbije i Crne Gore, Vučić je izjavio da bi više voleo da zvaničnici iz regiona pružaju ruku saradnje umesto što „pokazuju zube“ Srbiji. „Nije baš pristojno da idete i da pokazujete zube ljudima. Tako da bih više voleo da su zainteresovani za to da pomognu bratskom srpskom narodu. Voleo bih da nisu želeli da učestvuju u svakoj hajci protiv Srba“, rekao je predsednik.

On je ukazao na razlike u politici dve države: „Sa jedne strane imate Crnu Goru koja je priznala Kosovo, Srbiju koja nije i neće. S jedne strane imate Crnu Goru koja je članica NATO-a, s druge strane imate Srbiju koja to nije i neće da bude. Treća stvar, imate Crnu Goru koja je uvela bespogovorno sve sankcije Ruskoj Federaciji, i Srbiju koja nije, i bar za sada, i koliko je do sada izdržala, pokazala je da neće. Kada samo te činjenice uzmete u obzir, sve ostalo vam je između: politička ekvilibristika, neretko manipulacija. I ja ne želim ništa loše da govorim o njima, oni svoj posao neka rade.“

Ekonomija i odnosi u regionu

Vučić je naglasio i ekonomske razlike između Srbije i Crne Gore. Prema njegovim rečima, Srbija je ranije zaostajala po pitanju prosečnih plata za oko 50 odsto, ali sada beleži bolje rezultate. „Ali mi smo radili vredno, želim to i njima, i radovaćemo se svakom uspehu u budućnosti, njihovom“, poručio je predsednik.

Na ovaj način, predsednik Srbije još jednom je potvrdio da stav Srbije po pitanju priznanja tzv. Kosova ostaje nepromenjen, čak i u uslovima pojačanih međunarodnih pritisaka. Takođe, istakao je razlike u političkim i ekonomskim pristupima Srbije i susednih zemalja, uz poruku da će Srbija nastaviti da štiti svoje interese.

Ruski ministar ističe da Aleksandar Vučić hrabro podnosi uslove EU vezane za Kosovo i odnose sa Rusijom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iskusan političar koji, prema rečima Sergeja Lavrova, već duže vreme hrabro podnosi pritiske Evropske unije. U zvaničnoj izjavi, ministar spoljnih poslova Rusije naglasio je da Evropska unija postavlja dva ključna uslova za napredak Srbije ka članstvu: priznanje nezavisnosti Kosova i podršku svim odlukama EU koje se odnose na Rusiju. Lavrov je posebno istakao kako je pritisak Evropske unije na predsednika Srbije intenzivan i da traje više od godinu dana.

Pritisak Evropske unije na predsednika Vučića

Prema Lavrovu, Evropska unija trenutno „ucenjuje“ Srbiju, zahtevajući ispunjenje pomenutih uslova kako bi ubrzala proces evrointegracija. „Predsedniku Vučiću nije lako. On je iskusan političar i privržen je evrointegracijama. Ali, u ovoj fazi EU mu se ruga, jednostavno ga ucenjuje“, izjavio je Lavrov. On je naveo i da Evropska unija direktno traži od Srbije da prizna nezavisnost Kosova i da podrži sve odluke vezane za Rusiju.

Takođe, Lavrov je naglasio da Rusija nastavlja da prodaje gas Srbiji po povoljnim cenama, ne postavljajući pritom nikakve dodatne zahteve, osim neprihvatljivosti učešća Srbije u naoružavanju kijevskog režima. Prema njegovim rečima, predsednik Vučić je doneo posebnu odluku kojom se takve aktivnosti zabranjuju, što je, kako je ocenio, značajno za odnose između dve zemlje.

Očekivanja Moskve i reakcija Beograda

U nastavku izjave, Lavrov je ukazao na nedavni incident tokom zajedničke konferencije za novinare predsednika Vučića i Vladimira Zelenskog u Beogradu. Tom prilikom, nemački novinar Mihail Martens postavio je pitanje koje se odnosilo na to kako Evropljani mogu da pomognu Kijevu da bude ubijeno još Rusa. Lavrov je naveo da je Vučić bio „prosto zatečen“ takvim pitanjem i dodao da Moskva očekuje jasnu reakciju Beograda na ovaj događaj.

On je podsetio na doprinos Srbije u borbi protiv nacizma i istakao da bi Rusija želela da čuje stav srpskih vlasti povodom ovog incidenta. Lavrov je ocenio da je pritisak Evropske unije na Srbiju, kako se izrazio, „drzak i osion“, i uporedio ponašanje EU sa istorijskim periodima prošlosti.

Značaj izjava Sergeja Lavrova za srpsko-ruske odnose

Izjave Sergeja Lavrova dolaze u trenutku kada su odnosi između Srbije, Evropske unije i Rusije pod posebnom pažnjom javnosti. Pored toga, Lavrov je naglasio da Rusija nije postavljala dodatne uslove Srbiji, osim neprihvatljivosti podrške naoružavanju kijevskog režima. Takođe, njegova očekivanja od reakcije Beograda na Martensovo pitanje dodatno ukazuju na složenost trenutne političke situacije.

Kao rezultat, odnosi Srbije sa Evropskom unijom i Rusijom ostaju u fokusu javnosti, dok predsednik Vučić nastavlja da balansira između evropskih zahteva i tradicionalnih veza sa Rusijom.

Predsednik skupštinskog Odbora za KiM tvrdi da KFOR sada deluje u funkciji očuvanja tzv. kosovske države, a ne bezbednosti svih građana.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je da je KFOR samostalno promenio svoj mandat na Kosovu i Metohiji, pretvorivši ga iz uloge očuvanja bezbednosti u mandat za očuvanje lažne države Kosovo. Kako je izjavio, prema rezoluciji 1244, KFOR je imao zadatak da obezbedi sigurnost svih građana, ali sada, prema njegovom mišljenju, prioriteti misije odstupaju od originalnog dogovora.

KFOR i promena mandata na Kosovu i Metohiji

Drecun je, govoreći o slučaju premlaćivanja Srba na Kosovu, posebno istakao incident sa Nenadom Raškovićem iz Zubinog Potoka, kojeg je, prema njegovim rečima, surovo pretukla tzv. kosovska policija. Rašković je nakon toga prebačen na lečenje u Klinički centar u Beogradu. „Euleks sa distance prati taj slučaj, možda i izda neko saopštenje, dok KFOR pere ruke od svega toga“, izjavio je Drecun. On je ukazao i na činjenicu da KFOR često navodi kako nije u njihovom mandatu da se mešaju u sprovođenje zakona, ali je ocenio da situacija na terenu pokazuje drugačiju realnost.

Odnosi KFOR-a i kosovskih institucija

Prema rečima Drecuna, komandant KFOR-a, turski general Ozkan Ulutaš, najavio je intenzivniju saradnju sa kosovskom policijom, uz zajedničku zaštitu manastira Dečani i mosta na Ibru. Drecun je upozorio da bi takva saradnja mogla dovesti do toga da kosovske snage bezbednosti trajno budu prisutne na severu Kosova. „Stalno govore o Rezoluciji 1244, da im mandat proističe iz nje. Ali vi ste, gospodo, rekonfigurisali svoj mandat sami, bez odobrenja Saveta bezbednosti. Mandat za očuvanje bezbednosti pretvorili ste u mandat za očuvanje lažne države Kosovo“, naglasio je Drecun.

Problem nekažnjivosti i uslovi za Srbe na Kosovu

Drecun je postavio pitanje zbog čega KFOR, kao jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji po rezoluciji 1244, dozvoljava ulazak pripadnika stranih vojski koji nisu deo KFOR-a, kao i transporte naoružanja. Osim toga, ukazao je na nekažnjivost tzv. kosovske policije i obrazac delovanja koji, kako tvrdi, stvara nepodnošljive uslove za život Srba. Prema Drecunovim navodima, rezultat takve politike je i iseljavanje srpskog stanovništva, pa je, prema njegovim rečima, tokom prethodnih pet godina 18 odsto Srba sa severa Kosova napustilo svoje domove.

Dalje je naveo da se od strane Prištine sprovodi institucionalni i fizički teror prema Srbima, posebno putem specijalnih paravojnih i parapolicijskih jedinica. „Istrage sprovodi njihov inspektorat, ali način na koji se to radi omogućava nekažnjivost“, izjavio je Drecun. On je opisao proceduru gde se oštećeni i policajac koji je navodno prebio žrtvu nalaze u istoj prostoriji, što obeshrabruje iskren iskaz žrtve. „Pro forme se sve to radi“, zaključio je Drecun.