Aleksandar Vučić istakao važnost Briselskog sporazuma i zahvalio državama koje ne priznaju nezavisnost Kosova

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, izjavio je tokom obraćanja na Generalnoj debati 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da će Srbija odlučno braniti svoju zemlju, teritorijalni integritet i Povelju Ujedinjenih nacija. On je naglasio da Srbija poštuje Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244 i Briselski sporazum, uz napomenu da su srpske obaveze ispunjene, dok obaveza o formiranju Zajednice srpskih opština još nije realizovana sa druge strane.

Tokom izlaganja, predsednik je naveo da Srbija već deset godina trpi razne pritiske kako bi odustala od pune implementacije Briselskog sporazuma, koji je potvrđen potpisom Evropske unije. “Već četiri i po godine slušam kako su mnogi na zapadu svetionik demokratije i zaštitnici pravila međunarodnog prava. Kada povise ton, misleći da su njihovi stavovi jedini ispravni, samo se osmehnemo i zapitamo kako su se odnosili prema Kosovu i Metohiji i teritorijalnom integritetu Srbije, garantovanom Poveljom UN i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244”, rekao je Vučić.

Pritisci na Srbiju i međunarodni standardi

Predsednik Srbije je ukazao da, kada postavi pitanje o dvostrukim standardima u vezi sa teritorijalnim integritetom, često izostane odgovor ili se savetuje da se ne gleda u prošlost. Prema njegovim rečima, razgovori na tu temu često ostaju bez jasnog ishoda, pa se fokus prebacuje na druge teme. On je posebno istakao važnost opreza u međunarodnim odnosima, posebno prema državama Globalnog juga, naglašavajući da ugovori sa velikim silama zahtevaju dodatnu pažnju pri potpisivanju.

Vučić je podsetio da je Briselski sporazum potpisan 2012. godine sa ciljem kompromisnog rešavanja pitanja između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. On je naglasio da je Srbija ispunila sve svoje obaveze, dok formiranje Zajednice srpskih opština ostaje neispunjeno. “Sporazum je prihvaćen i potvrđen potpisom Evropske unije, ali to ništa nije vredelo”, izjavio je predsednik.

Važnost Rezolucije 1244 i zahvalnost državama koje podržavaju Srbiju

Tokom govora, Aleksandar Vučić istakao je da je kao predsednik Srbije izložen raznim trikovima i pritiscima sa ciljem da se odustane od pune implementacije potpisanih dogovora. “To je nauk ne samo za nas Srbe, već i za sve druge narode koji žele da zaštite svoju zemlju”, naveo je, dodajući da će Srbija, uprkos svemu, braniti svoj teritorijalni integritet, Povelju UN i Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244.

Vučić je u svom obraćanju posebno zahvalio svakoj od 107 država koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. On je naveo da su mnoge od tih država bile izložene pritiscima, ali su ostale dosledne u stavu o nepriznavanju nezavisnosti dela teritorije Srbije. “Znamo da je čuvanje principijelne pozicije ponekad mnogo teže nego što izgleda sa strane. Hvala vam za doslednost u nepriznavanju nezavisnosti dela teritorije Srbije”, rekao je predsednik u zvaničnoj izjavi.

Budući koraci i poziv na poštovanje međunarodnog prava

Na kraju svog izlaganja, predsednik Srbije je ponovio da će Srbija nastaviti da se zalaže za poštovanje međunarodnog prava i principa Povelje UN. On je pozvao sve zemlje članice da vode računa o svojim interesima i da sa posebnom pažnjom pristupaju potpisivanju međunarodnih sporazuma. Takođe, naglasio je da će Srbija uvek nastojati da kroz dijalog i mirno rešavanje sporova očuva svoj teritorijalni integritet i prava garantovana međunarodnim dokumentima.

Aleksandar Vučić istakao da građani opravdano očekuju jasniju perspektivu procesa evropskih integracija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Njujorku, tokom Generalne skupštine UN, da se Srbija nalazi na evropskom putu, ali da građani Srbije, kako je naveo, s pravom očekuju jasniju perspektivu i konkretnije rezultate procesa evropskih integracija. U obraćanju, Vučić je naglasio da je evropski put Srbije primer složenosti i dužine pregovaračkog procesa, podsećajući da je Srbija status kandidata stekla 2012. godine, a pristupne pregovore započela još 2014. godine.

Građani očekuju napredak na evropskom putu Srbije

Prema njegovim rečima, iako punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški prioritet, zamor od procesa proširenja primećen je ne samo među državama članicama EU, već i među državama kandidatima. Vučić je zahvalio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Evropskog saveta Mišelu na pruženoj podršci Srbiji.

On je naglasio da građani Srbije učestvuju u ovom procesu više od decenije i imaju legitimna očekivanja za jasniju perspektivu i opipljive rezultate. “U okolnostima u kojima nije izvesno da će do narednog proširenja doći u bliskoj budućnosti, nastojali smo da budemo konstruktivni i da ponudimo praktične načine za prevazilaženje postojećeg zastoja”, rekao je Vučić.

Predlog za postepeno uključivanje u evropsko tržište

Govoreći o mogućim rešenjima za ubrzanje procesa, predsednik Srbije je istakao da je Srbija predložila postepeno uključivanje Zapadnog Balkana u jedinstveno evropsko tržište i pristup šengenskom prostoru i pre punopravnog članstva. Prema njegovim rečima, to ne bi značilo zamenu za članstvo niti snižavanje ambicija, već bi omogućilo građanima i privredama regiona da osete koristi evropske integracije i doprinese prevazilaženju zastoja u procesu proširenja.

Vučić je posebno naglasio da evropski put Srbije ne znači odricanje od tradicionalnih prijateljstava. On je ukazao na to da je Beograd jedna od retkih evropskih prestonica iz koje se može leteti direktno u Sjedinjene Američke Države, Kinu i Rusiju. Takođe je izrazio zahvalnost predsedniku Narodne Republike Kine Si Đinpingu za podršku tokom pandemije, kao i zbog ulaganja i investicija u Srbiju.

Otvorenost i razvojna strategija Srbije

Predsednik Srbije istakao je da otvorenost zemlje odražava razvojnu strategiju, istoriju i razumevanje sveta. “Srbija veruje da države mogu imati jasan kurs i sopstvene interese, a da pritom ne zatvaraju vrata onima sa kojima se u svemu ne slažu”, rekao je Vučić. On je dodao da sloboda i nezavisnost u donošenju odluka ostaju ključne vrednosti za Srbiju.

Kao rezultat, Vučić je naveo da Srbija neguje odnose sa tradicionalnim partnerima u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. On je podsetio da je Beograd nedavno bio domaćin obeležavanja 65. godišnjice Prve konferencije nesvrstanih zemalja, što je, kako ističe, deo spoljnopolitičke orijentacije Srbije.

Na kraju obraćanja, predsednik Srbije naglasio je da je evropski put Srbije trajan proces koji zahteva dodatni napor, ali i jasnu perspektivu za građane. Vučić je ponovio da će Srbija nastaviti da radi na ispunjavanju uslova za članstvo, ali i da očekuje konkretne korake sa strane Evropske unije.

Miloš Vučević ocenio je da hrvatski premijer koristi međunarodne forume za kritiku Srbije, dok istovremeno opstruiše saradnju u regionu.

Miloš Vučević, lider naprednjaka, izjavio je da je govor premijera Hrvatske Andreja Plenkovića pred Generalnom skupštinom UN pokazao da zvanični Zagreb i dalje ne nudi jasnu viziju budućnosti. On tvrdi da Hrvatska svoju spoljnu politiku svodi na anti-srpsku retoriku. Prema njegovim rečima, ovakav pristup, posebno kada su u pitanju odnosi između Srbije i Hrvatske, dodatno otežava napredak regiona.

Vučević je istakao kako je, prema njegovom mišljenju, sramotno i licemerno da hrvatski premijer koristi Generalnu skupštinu UN kako bi držao lekcije Srbiji o evrointegracijama. Istovremeno, smatra on, vlast u Zagrebu otvoreno opstruiše regionalnu saradnju i rehabilituje ustaške simbole. On je naglasio da Hrvatska koristi međunarodne platforme za napade na susedne države, umesto da radi na izgradnji stabilnosti u regionu.

Odnosi Srbije i Hrvatske pod lupom

Vučević je u svojoj izjavi naveo da Srbija ulaže napore u jačanje regionalnog povezivanja, ekonomski napredak i očuvanje mira na Balkanu. S druge strane, prema njegovim rečima, Zagreb ostaje fokusiran na odnose sa Beogradom, umesto na rešavanje sopstvenih unutrašnjih problema. On je kritikovao to što, kako navodi, hrvatske vlasti posvećuju više pažnje političkim porukama prema Srbiji nego unutrašnjim pitanjima.

Osim toga, Vučević je podsetio na korišćenje istorijskih simbola i događaja u političke svrhe, što, prema njegovim rečima, dodatno komplikuje odnose u regionu. On je naglasio da bi Hrvatska trebalo da se fokusira na rešavanje svojih problema i suočavanje sa sopstvenom prošlošću, umesto da, kako kaže, koristi političke skupove za napade na Srbiju.

Reakcije na međunarodnoj sceni

Vučević je posebno istakao da će Srbija nastaviti da vodi odgovornu i nezavisnu politiku. On je rekao da Srbija neće dozvoliti da je bilo ko uslovljava ili ucenjuje, niti da joj lekcije drže oni koji, prema njegovom mišljenju, podrivaju regionalnu stabilnost političkim kompleksima. “Plenković bi konačno mogao da se pozabavi rešavanjem nagomilanih problema u sopstvenom dvorištu i suočavanjem sa sopstvenom istorijom, umesto što posećuje Tompsonove koncerte. Srbija će nastaviti da vodi odgovornu i nezavisnu politiku i neće dozvoliti da je bilo ko ucenjuje, niti da joj lekcije drže oni koji su regionalnu stabilnost podredili sopstvenim političkim kompleksima”, istakao je Vučević.

Pored toga, istaknuto je da napredak u odnosima Srbije i Hrvatske zavisi od spremnosti obe strane da prepoznaju zajedničke interese i rade na rešavanju otvorenih pitanja. Takođe, Vučević je naglasio važnost dijaloga i konstruktivne saradnje za stabilnost i prosperitet čitavog regiona.

Tok reakcija i značaj za region

Ovakve izjave i događaji dodatno ukazuju na izazove koji postoje u odnosima dve zemlje. Međutim, uprkos oštrim rečima, Vučević je naglasio opredeljenost Srbije za nastavak politike regionalne saradnje i stabilnosti.

Kao rezultat toga, odnosi Srbije i Hrvatske ostaju u centru pažnje javnosti i međunarodnih foruma. Pored aktuelnih političkih izjava, ključni izazovi ostaju u pronalaženju rešenja za otvorena pitanja i izgradnji trajnog poverenja. Na taj način, tema odnosi Srbije i Hrvatske zadržava centralno mesto u regionalnoj politici, a dalji tok događaja zavisiće od pristupa obe strane u narednom periodu.