Vučević naglašava da posle atentata na premijera niko nije podneo ostavku niti odgovarao za bezbednost

Lider naprednjaka i savetnik predsednika republike Miloš Vučević izjavio je da nakon ubistva premijera Zorana Đinđića niko nije snosio političku odgovornost, niti je podneo ostavku. Vučević je istakao da su tadašnji odgovorni za bezbednost ostali na svojim funkcijama i da je postojala, kako je naveo, nulta odgovornost za događaj.

“Niko nije politički snosio odgovornost za ubistvo premijera Đinđića. Niko nije izašao i rekao kako kriminalci da budu jači od države. Niko nije dao ostavku. Ni promil odgovornosti. Mi smo pokazali drugi odnos prema građanima. To je ogromna razlika. Niko ko je bio zadužen za bezbednost premijera nije odgovarao. On je bio premijer, legitimno izabran, ubijen vršeći taj posao. Tada je bilo minimiziran pokušaj prethodnih napada na njega. A pravljeno je da je on zlo i da je prirodno da se loše njemu nešto desi. Oni koji su pumpali to, nigde ih nema. To su vladari iz senke zla koji hoće da vladaju bez volje građana. Oni kradu legitimitet”, naveo je Vučević u izjavi.

Vučević je ukazao i na to da su prethodni napadi na premijera Đinđića bili minimizirani, a da su pojedini akteri iz senke stvarali negativnu atmosferu prema tadašnjem premijeru. Prema njegovim rečima, ti akteri su nakon atentata ostali nepoznati i nisu pozvani na odgovornost.

Kako je istakao, vladajući krugovi iz tog perioda nisu pokazali odgovornost prema građanima i državnim institucijama. Vučević je naglasio razliku u pristupu sadašnje vlasti u odnosu na tadašnju, posebno u domenu odgovornosti i odnosa prema građanima.

Zvanične institucije nisu saopštile dodatne detalje o eventualnim kasnijim istragama ili disciplinskim postupcima po pitanju bezbednosti premijera Đinđića.

Policija i dalje vodi istragu o političkoj pozadini atentata, izvršioci osuđeni na višegodišnje kazne

Danas se navršava 23 godine od ubistva Zorana Đinđića, tadašnjeg predsednika Vlade Srbije i lidera Demokratske stranke, koji je 12.03.2003. godine izgubio život u atentatu ispred zgrade Vlade u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Đinđić je pogođen hicem u grudi oko 12:25 časova, a prema zvaničnim izvorima, imao je 50 godina.

Zoran Đinđić je bio jedan od ključnih političkih aktera u Srbiji nakon petooktobarskih promena 2000. godine, kada je postao predsednik Vlade 25.01.2001. godine. Pre toga je predvodio Demokratsku stranku od januara 1994. godine, a kratko je bio i gradonačelnik Beograda tokom 1997. godine. Rođen je 1.08.1952. godine u Bosanskom Šamcu, a veći deo obrazovanja stekao je u Beogradu i Nemačkoj, gde je doktorirao filozofiju.

Nakon atentata, u zemlji je proglašeno vanredno stanje i pokrenuta je akcija „Sablja“ usmerena na borbu protiv organizovanog kriminala. Članovi kriminalne grupe poznate kao “Zemunski klan” identifikovani su kao organizatori i izvršioci ubistva. Prema rezultatima istrage, Milorad Ulemek Legija je osuđen na 40 godina zatvora zbog naredbe da se izvrši ubistvo, dok je Zvezdan Jovanović, pripadnik JSO, identifikovan kao neposredni izvršilac.

Iz policijskih izvora potvrđeno je da je istraga o političkoj pozadini atentata i dalje otvorena, dok su izvršioci pravosnažno osuđeni nakon troipogodišnjeg sudskog procesa. “Istraga je u toku i dalje se prikupljaju informacije koje bi mogle rasvetliti sve okolnosti ovog zločina”, saopšteno je iz nadležnih organa.

Đinđić je bio poznat po posvećenosti evropskim integracijama i reformama u Srbiji, a njegove poruke o nužnosti promena i zajedničkom naporu ostale su zapamćene. Politička pozadina njegovog ubistva, prema dosadašnjim nalazima, nije u potpunosti razjašnjena.

Porodica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije obeležila je 20 godina od njegove smrti, uz prisustvo unuke i velikog broja građana

Marija Milošević (20), unuka bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića, posetila je 11. marta 2024. godine porodičnu kuću u Požarevcu povodom obeležavanja 20 godina od smrti svog dede. Povodom godišnjice, Marija je izjavila da je ponosna na dedu i da Srbiju smatra svojom drugom zemljom.

Tokom posete, Marija Milošević je navela da živi u Rusiji, gde studira novinarstvo, ali da redovno dolazi u Srbiju i Crnu Goru kada joj to obaveze dozvole. “Osećam sve što se tiče Srbije, to je moja druga zemlja. Ponosna sam na dedu i mnogo mi se sviđa Srbija”, izjavila je Miloševićeva unuka.

Na pitanje o uspomenama na današnji dan, Marija je rekla da joj je veoma teško, ali da pokušava da ne pokazuje emocije u javnosti. Takođe je navela da će boraviti u Srbiji do 14. marta, nakon čega se vraća u Moskvu, i da su članovi njene porodice dobro.

Slobodan Milošević, bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, preminuo je 11. marta 2006. godine u pritvorskoj jedinici Tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, nakon što je odbijen zahtev porodice da bude sahranjen u Beogradu uz državne počasti.

Milošević je bio ključna politička figura tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i na Kosovu i Metohiji, a protiv njega je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju podigao optužnicu za zločine protiv čovečnosti. Izručen je Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine, a proces suđenja bio je više puta prekidan zbog njegovog zdravstvenog stanja i obustavljen je nakon njegove smrti.

Njegova vladavina trajala je nešto više od deset godina, a završila se 2000. godine izborima na kojima ga je porazio kandidat Demokratske opozicije Srbije. Milošević je uhapšen 1. aprila 2001. godine, a izručen Hagu iste godine. Bio je inicijator promene ustavnog položaja autonomnih pokrajina i potpisnik Dejtonskog sporazuma, kojim je zvanično završen rat na prostoru bivše Jugoslavije.