Najveći deo povećanja minimalca preuzeće država kroz smanjenje doprinosa i poreza, istakao Vučić

Povećanje minimalca u Srbiji biće uskoro realizovano, a država će preuzeti najveći deo tereta na sebe, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom obilaska centra za pakovanje jaja kompanije Agro-Đole u selu Vinorača kod Jagodine. Vučić je tom prilikom istakao da će država, kroz smanjenje doprinosa i poreza, omogućiti da privatni sektor ne oseti značajniji pad profita zbog ovog povećanja.

Prema njegovim rečima, cilj ovakve politike je da se zaštite građani sa najmanjim primanjima i poboljša njihov ekonomski položaj. „Najveći deo toga preuzimamo na sebe. Dakle, kroz smanjenje doprinosa i poreza da ne možete vi (privatni sektor) da osetite to u padu vašeg profita. Mi to kao država preuzimamo na sebe, a da bismo time zaštitili one koji su najsiromašniji i koji imaju najmanja primanja“, naglasio je Vučić. Ova izjava dolazi u trenutku kada su pregovori o povećanju minimalne cene rada za sledeću godinu već zvanično započeti 10. avgusta.

Pregovori o povećanju minimalca i uloga države

Tokom obilaska objekta u Vinorači, predsednik Vučić je dodatno pojasnio da je tema povećanja minimalca deo šireg paketa mera koje država sprovodi kako bi poboljšala ekonomski standard najugroženijih slojeva stanovništva. On je naglasio da je izuzetno važno da teret povećanja ne padne isključivo na poslodavce, već da država aktivno učestvuje u ovom procesu.

Prema njegovim rečima, smanjenje doprinosa i poreza predstavlja jedan od najvažnijih instrumenata kojima Vlada Srbije može da ublaži ekonomski pritisak na privatni sektor. Takođe, kroz ovakve mere, omogućava se ravnomernija raspodela troškova i direktna podrška onima koji ostvaruju minimalnu zaradu. Pregovori o minimalcu uključuju predstavnike sindikata, poslodavaca i Vlade, a njihov konačan ishod oblikovaće visinu minimalne zarade za narednu godinu.

Povećanje minimalca kao deo šire ekonomske politike

Povećanje minimalca u Srbiji je deo šire ekonomske strategije čiji je cilj poboljšanje životnog standarda građana. Vlada Srbije i predsednik Vučić više puta su istakli da su ekonomske mere usmerene pre svega na zaštitu najugroženijih grupa, ali i na podsticanje privrednog rasta. U tom smislu, najavljeno povećanje minimalca i odluka da država preuzme najveći deo tereta predstavljaju važan korak u pravcu ekonomske stabilnosti i socijalne sigurnosti.

Konačan iznos minimalne zarade i detalji o sprovođenju ove mere biće poznati nakon završetka pregovora, koji su u toku. Građani i privrednici očekuju da će ovakve promene doprineti ravnoteži između ekonomske održivosti i socijalne zaštite, što je i jedan od ključnih ciljeva ekonomske politike Vlade Srbije.

Predsednica Narodne skupštine istakla je da je prebijanje Srba na Kosovu deo sistematskog plana i kritikovala nereagovanje evropskih institucija.

Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine, oštro je osudila napad na Nenada Raškovića iz Zubinog Potoka, ističući da je ovo nasilje deo šireg plana i da ćutanje Brisela predstavlja podršku takvim incidentima. Prema njenim rečima, napad na srpskog građanina, koji je, prema saopštenju, zadobio teške povrede, ukazuje na ozbiljnost situacije i zahteva hitnu reakciju međunarodne zajednice.

Detalji napada na Nenada Raškovića

Nenad Rašković, stanovnik Zubinog Potoka, prebačen je juče iz KBC Kosovska Mitrovica u Univerzitetski klinički centar u Beogradu, gde će nastaviti lečenje. Prema saopštenju, pripadnici tzv. kosovske policije upali su u njegovu porodičnu kuću, pretresli je, a zatim ga bez obrazloženja vezali i odveli u šumu, gde su ga, kako je navedeno, vezali za drvo i maltretirali. Kao rezultat, Rašković je zadobio teške povrede i trenutno se nalazi na bolničkom lečenju u Beogradu.

Stav Ane Brnabić i reakcija institucija

Gostujući u Jutarnjem programu, Ana Brnabić je izjavila da ovakvo nasilje ne pripada 21. veku i da je neprihvatljivo da pripadnici policije primenjuju silu na ovako brutalan način. „Takvo monstruozno iživljavanje nad ljudima ne pripada 21. veku – da vi nekome upadnete u kuću i tučete ga, pa pri tome ste predstavnik nekakve policije, vežete ga lisicama i bijete ga praktično do smrti. Prosto da ne verujete da se to dešava na evropskom kontinentu u 21. veku“, navela je Brnabić.

Ćutanje Brisela i implikacije za napad na Nenada Raškovića

Ona je naglasila da izostanak reakcije međunarodne zajednice, posebno evropskih institucija, šalje jasnu poruku. Prema njenim rečima, „ne možete da verujete da neke evropske institucije ćute i ne znam kako da tu tišinu protumačimo osim toga da je to direktno podržavanje ovakvog terora od strane Aljbina Kurtija. Srbi neće ćutati i mi nikada nećemo odustati i praviti se da ne razumemo šta znači tišina iz Brisela.“

Šira perspektiva i poziv na odgovornost

Brnabić je naglasila i da ovakvi incidenti nisu izolovani, već deo šireg, sistematskog plana. „Ovo nije prvi put, ovo je još jedan užasan, monstruozan incident, napad unapred smišljen kao deo sistematskog plana Aljbina Kurtija da etnički očisti Kosovo i Metohiju od Srba. Svaka tišina iz Brisela i nereagovanje njihovih institucija znači da oni to prećutno podržavaju. Ako je mogla portparol Evropske komisije da se oglasi ekspresno na izjavu Aleksandra Vučića, kako je moguće da sada ćute?“, upitala je predsednica parlamenta.

Dijalog i odnos prema Srbima na Kosovu

Na kraju, Brnabić je istakla da maltretiranje Srba i zatvaranje institucija ne može biti prikazano kao deo dijaloga, već kao pokušaj da se prikrije istinska namera. „Sve što rade Srbima – maltretiranje, zatvaranje domova zdravlja, nepuštanje mene na privatnu proslavu na Kosovo i Metohiju – deo je njihovog dijaloga. Samo da niko iz EU ne razume pogrešno – to što mi u ovom trenutku i dalje trpimo i ćutimo ne znači da ne razumemo poruku iz EU. Kurtija razumemo, jasno je to svima, ali to što oni ćute nam je jasno – da to podržavaju, i to je tema koja tek treba da bude otvorena“, zaključila je Brnabić.

Spasioci su pronašli telo jednog Portugalca kod Krka, dok se za još jednim mladićem intenzivno traga.

Telo jednog od dvojice Portugalaca za kojima se tragalo pronađeno je u Jadranskom moru kod ostrva Krk, prema saopštenju nadležnih službi. Potraga za poslednjim mladićem i dalje je u toku, a spasilačke ekipe ne odustaju dok ne budu pronašli sve članove grupe.

Incident se dogodio u Velebitskom kanalu kada je grupa od četvoro mladih isplovila rekreativnim gumenim čamcem. Potraga je počela u sredu nakon što su nestali. Tokom akcije, spasioci su juče oko podneva najpre pronašli živu Portugalku (33) u moru kod Krka. Ona je plivala i borila se sa talasima više od 10 sati.

Pronađeno telo Portugalca u Jadranskom moru

Nepuna dva sata nakon što je devojka spašena, spasilački timovi pronašli su i njenog prijatelja na kopnu ostrva Krk, tri kilometra južno od Vrbnika. Spasena devojka je odmah prevezena u KBC Rijeka, gde je primljena sa stabilnim vitalnim parametrima i ostala na daljem lečenju i opservaciji.

Pre pronalaska tela Portugalca, spasioci su se nadali da su oba preostala mladića živa. Ipak, pronađeno telo potvrdilo je najcrnje slutnje, dok potraga za poslednjim nestalim članom grupe još traje. Policija, spasilačke službe i lučke kapetanije nastavljaju intenzivne pretrage na širem području.

Tok potrage i zvanične informacije

Kako je objavljeno, timovi koriste sve raspoložive resurse kako bi pronašli još jednog mladića. Tokom akcije, angažovani su i vazdušni i pomorski resursi, a potraga se nastavlja bez prekida. Prema navodima iz bolnice, spasena Portugalka je u stabilnom stanju, ali ostaje pod nadzorom lekara zbog opasnosti kojoj je bila izložena tokom boravka u moru.

U međuvremenu, nadležne službe apeluju na sve koji imaju informacije da ih podele sa spasilačkim ekipama. Ovakvi incidenti ističu izazove sa kojima se susreću spasioci na moru, ali i važnost poštovanja bezbednosnih preporuka prilikom plovidbe.

Potraga u Jadranskom moru nastavlja se dokle god postoji nada da će poslednji nestali mladić biti pronađen. Zvanične službe naglašavaju da će javnost biti blagovremeno obaveštena o daljem razvoju događaja.