Odluka stupa na snagu 1. aprila 2024. godine i omogućava većem broju porodica da ostvare pravo na dečji dodatak, uz budžetsko izdvajanje od dodatnih 950 miliona dinara.

Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici održanoj 26. marta 2024. godine Uredbu o povećanju cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak, saopštilo je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Prema ovoj odluci, od 1. aprila 2024. godine cenzus po članu domaćinstva za ostvarivanje prava na dečji dodatak povećava se sa dosadašnjih 13.247 dinara na 18.000 dinara mesečno.

Kako je navela ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević, država je za ovu namenu u budžetu izdvojila dodatnih 950 miliona dinara. “Na ovaj način štitimo najugroženije i najsiromašnije porodice. Usled povećanja minimalnih zarada, deo porodica je u prethodnom periodu izgubio pravo na ovu vrstu pomoći, pa je cilj bio da dečji dodatak ponovo bude dostupan većem broju korisnika”, rekla je Žarić Kovačević u pisanom saopštenju.

Prema njenim rečima, prošle godine je za dečji dodatak utrošeno 18,3 odsto ukupnih sredstava izdvojenih u okviru Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Pravo na dečji dodatak moći će da ostvare porodice čiji ukupan mesečni prihod, obračunat u tri meseca koja prethode podnošenju zahteva, po članu ne prelazi 18.000 dinara.

Za određene kategorije porodica, poput porodica sa samohranim roditeljem, hraniteljskih porodica ili porodica sa decom sa invaliditetom, predviđeno je povećanje cenzusa za 20 odsto, odnosno 30 odsto, pa on iznosi 21.600 dinara, odnosno 23.400 dinara po članu porodice.

Osnovni iznos dečijeg dodatka po detetu na koje se ostvaruje pravo iznosi 4.415,83 dinara mesečno. Ovaj iznos može biti uvećan do 80 odsto u zavisnosti od posebnih osnova, kao što su deca sa smetnjama u razvoju, deca bez roditeljskog staranja i slični slučajevi.

Iznosi dečjeg dodatka usklađuju se dvaput godišnje, 1. januara i 1. jula, u skladu sa kretanjem indeksa potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za statistiku.

Stručnjaci za socijalnu politiku ocenjuju da je povećanje cenzusa značajan korak u unapređenju materijalne podrške porodicama sa decom. “Ova mera je važna jer omogućava da značajan broj porodica, koje su usled inflacije i rasta zarada izgubile pravo na dečji dodatak, ponovo budu obuhvaćene državnom podrškom”, navodi ekonomista Dragan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

Udruženja za zaštitu prava porodica pozdravila su ovu odluku, ali ističu da je neophodno i dalje pratiti životni standard i potrebe najugroženijih domaćinstava. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju najavilo je nastavak praćenja efekata uredbe i analizu da li su potrebne dodatne izmene u budućnosti.

Prijave za ostvarivanje prava na dečji dodatak podnose se centrima za socijalni rad, a sve potrebne informacije dostupne su na zvaničnoj internet stranici Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Radovi na lokaciji napreduju, očekuje se rekordan broj zemalja učesnica prema zvaničnoj izjavi

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da radovi na pripremi lokacije za Expo 2027 u Surčinu napreduju, a da će do početka izložbe, koji je zakazan za 15. maj 2027. godine, sve biti spremno na najvišem nivou. On je naglasio da se organizacija izložbe odvija paralelno sa izgradnjom objekata, Nacionalnog fudbalskog stadiona, rezidencijalnog kompleksa sa 1.500 stanova, linijske infrastrukture, pruge i pristana za brodove.

Mali je istakao da je uspešno završen drugi IPM sastanak sa 451 delegatom iz 138 zemalja i međunarodnih organizacija, tokom kojeg su učesnici informisani o svim relevantnim detaljima za nastup na izložbi. Prema njegovim rečima, do kraja oktobra će učesnicima biti predati ključevi paviljona kako bi mogli da započnu pripreme za svoje nastupe.

“Iako sam redovno na gradilištu u Surčinu, i dalje se iznenadim kada vidim koliko svakodnevno radovi napreduju. Vodimo računa o svakom detalju i borimo se da ispoštujemo sve rokove”, naveo je Mali.

Ministar je dodao da će Expo 2027 biti specijalizovana izložba sa najvećim brojem zemalja učesnica do sada, jer je trenutno potvrđeno učešće više od 135 država. Očekuje se da će u toku 93 dana trajanja izložbe događaj posetiti između tri i četiri miliona ljudi. Mali je istakao posvećenost i angažovanost u organizaciji ovog događaja, naglašavajući značaj za Srbiju i region.

Vlada ulaže više milijardi evra u infrastrukturu, Expo najavljen za period od 15. maja do 15. avgusta 2027.

Radovi na izgradnji kompleksa za međunarodnu specijalizovanu izložbu Expo 2027 u Surčinu odvijaju se ubrzano, nekoliko kilometara zapadno od Beograda. Prema zvaničnim podacima, događaj će trajati tri meseca, a u tom periodu očekuje se dolazak oko četiri miliona posetilaca iz različitih zemalja.

Na prostoru gde su donedavno bila polja, podižu se sajamske hale, kongresni centri, hoteli i rekreativne površine. Vlada Republike Srbije ističe da je ovaj projekat centralni deo šireg plana modernizacije zemlje. Investicija u izgradnju izložbenog kompleksa procenjuje se na oko 1,2 do 1,5 milijardi evra, dok se dodatna sredstva ulažu u obnovu infrastrukture i razvoj novog gradskog naselja.

Expo 2027, pod motom „Play for Humanity – Sport and Music for All“, biće održan od 15. maja do 15. avgusta 2027. Prema najavama, izložbeni prostor obuhvatiće do 25 hektara, a osim izložbenih kapaciteta, planirana je i izgradnja novog nacionalnog stadiona kapaciteta 52.000 mesta, kao i proširenje aerodroma, modernizacija železničke mreže i izgradnja prvog metroa u Beogradu.

Jedan od ključnih arhitekata ovog programa je potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali. Kako je saopšteno, događaj će okupiti predstavnike zemalja iz celog sveta, uključujući Rusiju, Ukrajinu, Iran i Sjedinjene Američke Države. Paralelno sa izgradnjom, planira se formiranje novog stambenog i sajamskog naselja koje će nakon Expo-a služiti kao trajno gradsko područje.

„Pripreme se odvijaju prema planu i očekujemo da će Expo 2027 doprineti dugoročnom razvoju i međunarodnoj promociji Srbije”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Kompleks u Surčinu i prateća infrastruktura deo su šire strategije ojačavanja uloge Srbije na međunarodnoj sceni, a očekuje se da će investicije doprineti modernizaciji Beograda i unapređenju privrede i kulture.