Ministar odbrane Hrvatske komentarisao informacije o novom naoružanju, ističući potrebu za jačanjem odbrane

Modernizacija Vojske Srbije i informacije o nabavci supersoničnih kvazibalističkih raketa CM-400 postale su centralna tema u regionalnim medijima, posebno u Hrvatskoj, tokom marta 2026. godine. Prema dostupnim podacima, fotografije ovih raketa postavljenih ispod višenamenskih borbenih aviona MiG-29SM+ izazvale su široku raspravu i komentare u političkim krugovima susednih država.

Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić izjavio je da Srbija već duže vreme ulaže značajna sredstva u modernizaciju svojih oružanih snaga, a informacije o mogućnostima raketa koje, prema navodima iz medija, mogu da lete brzinom do šest maha i imaju domet do 300 kilometara, ocenio je kao ozbiljan izazov za bezbednost regiona.

Anušić je naglasio: „Ono što možemo da zaključimo jeste da Srbija poslednjih deset godina značajno ulaže u modernizaciju svoje vojske. Ako je tačno da poseduju takve rakete, to je ozbiljno oružje i razlog više da i mi radimo na jačanju sopstvenih odbrambenih kapaciteta.“

Rakete CM-400, kako je saopšteno, predstavljaju kineske projektile vazduh-zemlja čiji je zvanični domet između 100 i 250 kilometara, dok pojedini izvori navode i mogućnost dometa do 300 kilometara. Srbija i Pakistan su, prema dostupnim informacijama, jedine zemlje regiona koje su nabavile ovaj tip naoružanja.

Rasprave u hrvatskoj javnosti dodatno su podstaknute neformalnim nadimkom „Zagrepčanke“ koji su pojedini mediji dali ovim raketama, ukazujući na povećanu pažnju prema novim kapacitetima Vojske Srbije.

Nadležne institucije u Hrvatskoj prate situaciju, a ministar odbrane je najavio nastavak ulaganja u sopstvenu odbranu kao odgovor na nova saznanja o mogućnostima oružanih snaga Srbije.

Bivši specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine, Ričard Grenel, oštro je odbacio navode Vjose Osmani o navodnoj naklonjenosti buduće američke administracije prema Kosovu.

Izjava predsednice privremenih institucija u Prištini, Vjose Osmani, da je druga administracija Donalda Trampa najviše prokosovski nastrojena od vremena Džordža Buša, naišla je na oštar odgovor iz okruženja bivšeg američkog predsednika. Grenel, koji je obavljao funkciju specijalnog izaslanika predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine, poručio je da su tvrdnje Osmani netačne i da aktuelno rukovodstvo u Prištini, predvođeno njom i Aljbinom Kurtijem, predstavlja, kako je naveo, ‘katastrofu’.

Prema navodima sa društvenih mreža, Osmani je izjavila da je Trampova administracija bila najaktivnija u podršci Prištini i da je aktuelna Bajdenova administracija kontinuirano zahtevala ustupke od kosovskih vlasti. “Ona laže. Tim Kurti-Osmani je bio katastrofa i svi mi to jasno vidimo. Ona će reći apsolutno bilo šta zarad sopstvenog političkog opstanka”, naveo je Grenel putem društvene mreže X, reagujući na izjave Osmani.

Ovaj javni demanti usledio je u trenutku kada se na Kosovu i u regionu pojačavaju spekulacije o budućoj američkoj politici prema Prištini, kao i o mogućim promenama prioriteta nakon predsedničkih izbora u SAD. Izjave Osmani usmerene su na podsećanje javnosti na period kada je, prema njenoj oceni, američka administracija bila najviše naklonjena interesima Prištine, dok je aktuelni tim iz Vašingtona, kako tvrdi, tražio više kompromisa od kosovske strane.

Politički analitičari ocenjuju da ovakva retorika može dodatno zaoštriti odnose između kosovskih vlasti i međunarodnih partnera, s obzirom na to da američka podrška ima ključnu ulogu u političkom i bezbednosnom okviru regiona. Istovremeno, iz Trampovog okruženja jasno poručuju da trenutne vlasti u Prištini ne uživaju njihovu podršku, što može imati posledice na buduće diplomatske procese.

Zvaničnih reakcija aktuelne američke administracije na ovu razmenu izjava za sada nema. Očekuje se da će naredni period biti obeležen intenzivnijim javnim debatama o ulozi SAD u regionu, posebno u svetlu političkih promena koje predstoje u Vašingtonu. Više informacija o eventualnim promenama u američkoj politici prema Kosovu i regionu očekuje se nakon formiranja nove administracije.

Slobodan Milošević, nekadašnji predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, preminuo je 11. marta 2006. godine u pritvorskoj jedinici Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Njegov život i politička karijera ostaju predmet brojnih analiza i polemika u domaćoj i međunarodnoj javnosti.

Milošević je na političku scenu Srbije stupio tokom druge polovine 1980-ih, kada je nakon Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije 1987. godine postao najuticajnija figura u tadašnjem političkom vrhu. Njegov uspon bio je u znaku obećanja o rešavanju pitanja položaja Srba na Kosovu i Metohiji, što je u tom periodu izazivalo široko nezadovoljstvo u javnosti zbog pritisaka i iseljavanja stanovništva.

Rođen je u Požarevcu 1941. godine. Njegov otac Svetozar bio je veroučitelj i nastavnik, dok je majka Stanislava radila kao vaspitačica. Porodične okolnosti i rani gubici ostavili su trag na njegov privatni život. Milošević je završio Pravni fakultet u Beogradu i započeo karijeru u državnim institucijama pre nego što se aktivno uključio u politički život.

Tokom devedesetih godina, Milošević je bio na čelu države u periodu obeleženom ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, međunarodnim sankcijama i dubokom ekonomskom krizom. Njegova politika, odluke i stavovi izazivali su oštre podele u društvu, a međunarodna zajednica ga je smatrala ključnim akterom u ratnim dešavanjima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Nakon NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine i gubitka kontrole nad Kosovom, Milošević je ostao na vlasti do oktobra 2000. godine, kada je smenjen posle masovnih protesta i demokratskih promena. Godinu dana kasnije izručen je Hagu, gde je pred Tribunalom optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Suđenje mu nije završeno, pošto je preminuo tokom postupka.

Njegov život, politička zaostavština i način na koji je okončao karijeru i život, i danas su predmet različitih tumačenja među istoričarima, političarima i javnosti. Milošević ostaje simbol jednog turbulentnog perioda u novijoj istoriji Srbije i regiona, sa trajnim posledicama po politički, društveni i međunarodni položaj zemlje.