Groblje na Topčideru svakodnevno beleži brojne posete, a na mestu sahrane nalaze se cveće i upaljene sveće.

Jedanaest dana nakon sahrane Ratka Mladića na Topčiderskom groblju u Beogradu, posete građana ovom mestu i dalje su česte. Prema dostupnim informacijama, brojni ljudi svakodnevno dolaze na grob, ostavljajući cveće, vence i paleći sveće. Ova praksa pokazuje da interesovanje za grobno mesto ne jenjava ni nakon što je sahrana završena.

Posete Topčiderskom groblju ne prestaju

Na samom grobnom mestu nalazi se velika količina cveća i venaca, kao i značajan broj upaljenih sveća. Zbog toga je jasno da posete grobu Ratka Mladića ne prestaju. Iako oko grobnog mesta nema većih organizovanih okupljanja, pojedinci i dalje u kontinuitetu dolaze na Topčidersko groblje. Situacija je mirna, bez incidenata ili okupljanja koja bi remetila red i mir na groblju.

Detalji sahrane i prethodni događaji

Podsećanja radi, Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, preminuo je 27. avgusta. Sahranjen je 7. septembra na Topčiderskom groblju. Pre samog čina sahrane, održano je opelo u Crkvi Svetog Luke na Vidikovcu. Opelo je predvodio patrijarh Porfirije, nakon čega se povorka uputila ka groblju.

Sahrana je obavljena uz vojne počasti. Kovčeg je bio prekriven zastavama Srbije i Republike Srpske, dok su pripadnici Vojske Srbije izveli počasnu paljbu. Tokom ceremonije intonirana je pesma „Tamo daleko”.

Grob Ratka Mladića na Topčideru kao mesto sećanja

Na mestu gde je sahranjen Ratko Mladić, građani svakodnevno ostavljaju cveće i pale sveće. Na taj način izražavaju svoje poštovanje ili interesovanje za ovu ličnost. Grobno mesto se nalazi u mirnom delu Topčiderskog groblja, a posete se odvijaju bez narušavanja reda.

Zbog toga se može zaključiti da grob Ratka Mladića na Topčideru i dalje predstavlja mesto okupljanja pojedinaca i sećanja, jedanaest dana nakon sahrane. Ova situacija, prema zapažanjima, verovatno će se nastaviti i u narednom periodu.

Okupljeni na glavnom trgu reagovali na presudu Specijalnog suda u Hagu, upućeni ka zgradi Euleksa

Nakon što je Specijalni sud u Hagu izrekao presudu četvorici bivših lidera terorističke OVK, masa građana okupila se na glavnom trgu u Prištini i potom krenula prema sedištu Euleksa. Prema saopštenju, na hiljade ljudi sa trga je reagovalo odmah po objavljivanju presude i uputilo se ka zgradi gde se nalaze i kancelarije Specijalizovanih veća.

Presuda je doneta za Hašima Tačija, koji je osuđen na 25 godina zatvora, kao i za Jakupa Krasnićija, dok je Kadri Veselji osuđen na 18 godina, a Redžep Seljimi na 13 godina. Građani su prethodno pratili izricanje presude na trgu, gde su čekali odluku sudija iz Haga.

Reakcije u Prištini nakon presude liderima OVK

Okupljanje velikog broja ljudi na trgu u Prištini usledilo je neposredno posle saopštavanja presude. Kako je objavljeno, okupljeni su potom zajedno krenuli ka sedištu Euleksa, gde su, osim kancelarija Euleksa, i prostorije Specijalizovanih veća. Ova lokacija postala je centralna tačka okupljanja nakon što je presuda postala javna.

Presuda Specijalnog suda u Hagu izazvala je trenutnu i snažnu reakciju okupljenih građana u Prištini. Takođe, prema saopštenju, veliki broj ljudi želeo je da izrazi svoje nezadovoljstvo ili podršku, a kretanje mase prema zgradi Euleksa odvijalo se mirno.

Detalji presude i dalji razvoj događaja

Specijalizovana veća donela su presudu protiv četvorice bivših lidera OVK. Hašim Tači i Jakup Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Kadri Veselji na 18 godina, dok je Redžep Seljimi dobio kaznu od 13 godina zatvora. Ove kazne predstavljaju ishod višemesečnog procesa pred Specijalnim sudom u Hagu.

U međuvremenu, okupljeni građani nastavili su da prate razvoj situacije ispred zgrade Euleksa. Pored toga, očekuje se da će nadležne institucije pratiti bezbednosnu situaciju u Prištini i doneti sve potrebne mere. Za sada nije bilo zvaničnih izveštaja o incidentima tokom okupljanja.

Na kraju, izricanje presude liderima OVK izazvalo je masovno okupljanje i reakciju građana u Prištini. Kretanje mase prema sedištu Euleksa pokazuje značaj koji ova presuda ima za lokalnu zajednicu, dok će dalji razvoj događaja zavisiti od odluka nadležnih institucija i reakcija građana.

Predsednik SNSD Milorad Dodik izjavio da presuda Hašimu Tačiju predstavlja karikaturu pravde i amnestira zločine protiv Srba

Presuda Hašimu Tačiju i drugim članovima bivše OVK, izrečena u Hagu, izazvala je oštre reakcije predstavnika Republike Srpske. Prema izjavi predsednika SNSD, Milorada Dodika, presuda Tačiju u Hagu je karikatura pravde koja služi da relativizuje zločine protiv Srba i amnestira terorizam tzv. OVK.

Dodik je danas na platformi Iks istakao da je sramotno što sistemsko ubijanje Srba na Kosovu i Metohiji nije okvalifikovano kao ratni zločin protiv čovečnosti. On je naveo da prema izreci, stradali Srbi deluju kao usputni prolaznici. Takođe je naglasio da je Hašim Tači bio ideolog i vođa terorističke organizacije, direktni izvršilac i naredbodavac, što, kako tvrdi, nije uzeto u obzir tokom suđenja.

Reakcije na presudu Tačiju u Hagu

Dodik je naglasio da se suđenje održalo dvadeset pet godina nakon zločina, što po njegovom mišljenju pokazuje nameru da se prikriju zločini. “Odavno smo znali da u Hagu nema pravde i prava, sada definitivno znamo da nema ni poštovanja i sažaljenja nad srpskim žrtvama”, poručio je Dodik. Takođe, Dodik je ocenio da je presuda Tačiju u Hagu još jedan pokušaj međunarodne zajednice da relativizuje i prikrije zločine protiv Srba na Kosovu i Metohiji.

Prema njegovim rečima, čitav proces u Hagu je postavljen tako da amnestira terorističke aktivnosti tzv. OVK i odgovornost njihovih lidera. On je posebno istakao da su srpske žrtve zanemarene i da pravda nije zadovoljena ni nakon više od dve decenije.

Kritike na rad međunarodnih sudova

Dodik je podsetio da je suđenje održano sa velikim vremenskim odmakom i da to daje prostora za prikrivanje zločina. Štaviše, on smatra da je ovakvo postupanje međunarodnih sudova u suprotnosti sa osnovnim principima pravde. “Činjenica da je suđenje održano dvadeset pet godina nakon počinjenih zločina, govori da je namera bila da se ti zločini prikriju”, napisao je Dodik. Zbog toga je još jednom ukazao na potrebu za objektivnim pristupom međunarodne zajednice prema zločinima počinjenim nad Srbima.

U međuvremenu, izrečena presuda i reakcije poput Dodikove dodatno su otvorile pitanja percepcije pravde i tretmana žrtava u procesima pred međunarodnim sudovima. Ova tema ostaje predmet javnih i političkih rasprava na prostoru Balkana.