Aleksandar Vučić saopštio trenutno stanje rezervi energenata, navodeći da su rezervoari u Srbiji popunjeni

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas tokom posete porodici Raković u Sevojnu kod Užica da su sva skladišta i rezervoari energenata u Srbiji trenutno popunjeni, a rezerve su dovoljne za tri meseca. Vučić je rekao da je nafta trenutno na najvišoj ceni od oko 104 dolara po barelu, upozoravajući da bi u slučaju daljeg rasta cene na 110 ili 120 dolara situacija postala neizvesna. “Ako bude išlo preko 110, 120 dolara, ne znam šta da radimo. Jedino da delimo po najnižim cenama naftu iz rezervi, ali ko može da garantuje da će za dva meseca rat da se završi”, rekao je Vučić.

Predsednik je naglasio da nijedna zemlja na svetu nema rezerve za godinu dana, ističući da je situacija u Srbiji povoljnija u odnosu na zemlje u okruženju. “Neke zemlje u regionu nemaju ni za deset dana rezerve, a mi imamo rezerve za tri meseca”, istakao je Vučić. On je podsetio da je Katar prekinuo isporuke gasa i da trenutno kroz Ormuski moreuz ne prolazi ništa, što, prema njegovim rečima, predstavlja dodatni izazov u snabdevanju energentima.

Vučić je rekao da građani pažljivo prate dešavanja i da niko ne želi da gubi ljudske živote zbog rata. “Dok sam ja predsednik, to se neće dogoditi”, dodao je Vučić.

Kern, putem svojih punomoćnika, negirao navode o krivičnoj osudi i tražio objavu odgovora

Dimitrije Kern je 14.03.2026. godine uputio demanti na navode izneti u objavljenom tekstu, zahtevajući da se njegov odgovor objavi bez odlaganja. U zvaničnom saopštenju, Kern ističe da su tvrdnje o njegovoj navodnoj osudi za krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga neistinite, kao i da nije evidentiran u bazi podataka za porodično nasilje.

U svojoj izjavi, Kern navodi: „Navodi izneti u okviru teksta su netačni i predstavljaju iznošenje neistinitih informacija o meni. Neistiniti su navodi da sam osuđivan za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, dok je apsolutno netačna i potpuno izmišljena tvrdnja da sam evidentiran u bilo kakvoj bazi podataka za porodično nasilje. Objavljivanje ovakvih tvrdnji bez mog pristanka predstavlja nedopušteno zadiranje u moj privatni život i povredu moje časti i ugleda, iz kog razloga zahtevam da se ovaj odgovor objavi bez odlaganja i da se prestane sa daljim iznošenjem sličnih tvrdnji.”

Kern je pozvao da se ubuduće ne iznose slične tvrdnje koje, kako navodi, narušavaju njegovu čast i ugled. Ovim demantijem želi da zaštiti svoje pravo na privatnost i istinitu informaciju. U saopštenju nije navedeno da li će preduzeti dodatne pravne korake.

Zoran Milanović kritikovao Andreja Plenkovića i ministra odbrane zbog reakcije na naoružanje u Srbiji

U Zagrebu su se intenzivirale političke tenzije nakon što je predsednik Hrvatske Zoran Milanović javno kritikovao premijera Andreja Plenkovića i ministra odbrane Ivana Anušića povodom informacija o srpskom raketnom naoružanju. Milanović je istakao da Srbija poseduje rakete kakve nema nijedna druga država u Evropi, izražavajući zabrinutost zbog regionalne bezbednosti.

“Tako nešto nema niko u Evropi, a Srbija ima. I šta će Srbija s tim, da napadne Hrvatsku? Pa to bi bilo grozno za nas, ali još gore za njih. Mogu reći da me brine, a opet Hrvatska je u NATO i u EU”, izjavio je Milanović.

On je kritikovao premijera Plenkovića zbog, kako navodi, uzaludnog obraćanja glavnom sekretaru NATO-a povodom srpske nabavke naoružanja, ocenjujući taj potez kao politički motivisan i usmeren ka domaćoj javnosti.

Milanović se osvrnuo i na izjavu ministra odbrane, koji je istakao da za srpske rakete zna već sedam do osam meseci, ali je, prema rečima predsednika, te informacije delio samo sa bliskim saradnicima. Takođe je naglasio da je Hrvatska pre nabavke protivvazdušne odbrane odlučila da kupi tenkove, što je ocenio kao pogrešan prioritet.

“Umesto da smo prvo nabavili PVO, mi smo kupovali tenkove, kao pravi krkani”, rekao je Milanović, ukazujući na slabosti u vojnoj strategiji Hrvatske.

Zvaničnici još nisu najavili konkretne korake u vezi sa ovom situacijom, a politička debata o bezbednosnim prioritetima zemlje se nastavlja.