Savezne vlasti dodelile ugovor bez javnog nadmetanja, prema zvaničnim dokumentima, dok su u toku radovi na obnovi bazena

Savezna vlada Sjedinjenih Američkih Država dodelila je ugovor u vrednosti od 1,7 miliona dolara za postavljanje novog sistema za prečišćavanje vode na bazenu ispred Linkolnovog memorijala u Vašingtonu, pokazuju zvanični podaci. Ugovor je dodeljen kompaniji iz Ohaja, čiji je vlasnik identifikovan u federalnim dokumentima kao “JJ Cafaro Investment Trust”. Prema navodima iz javno dostupnih izvora, predsednik i izvršni direktor ovog fonda je Džon J. Cafaro, koji je ranije donirao političkim kampanjama Donalda Trampa.

Kompanija Green Water Solutions, koja posluje i pod nazivom Greenwater Services, dobila je ugovor bez javnog nadmetanja za instalaciju sistema filtracije vode poznatog kao “Nano Bubble”. Ova tehnologija predviđena je za rešavanje problema sa algama i ljuštenjem farbe koji su prethodno zabeleženi na bazenu kod Linkolnovog memorijala. Upiti upućeni vlasniku i rukovodstvu kompanije nisu naišli na odgovor, a šira javnost je za dodeljivanje ugovora saznala nakon objave federalnih dokumenata.

Federalni izvori navode da je ugovor dodeljen direktno, bez postupka javnog nadmetanja, što je moguće u određenim slučajevima kada se proceni da postoji hitna potreba ili specifične tehničke zahteve. Zvaničnih komentara na ovu odluku, kao ni detalja o razlozima za izbor upravo ove kompanije, za sada nema. Projekat se sprovodi u trenutku kada se ulažu napori na unapređenju infrastrukture i rešavanju dugoročnih problema sa kvalitetom vode u ovom delu nacionalnog parka.

U zvaničnim izveštajima navodi se da je dodeljivanje ugovora deo šireg plana obnove i održavanja znamenitih lokacija u glavnom gradu SAD. Nadležne institucije nisu precizirale kada će radovi biti završeni, niti ima li dodatnih planova za buduće projekte na ovoj lokaciji. Prema dostupnim informacijama, sredstva za ovaj projekat obezbeđena su iz budžeta namenjenog nacionalnim parkovima i memorijalima.

Ova vest dolazi u trenutku kada su u javnosti prisutne diskusije o transparentnosti u postupku dodele javnih ugovora, naročito kada su u pitanju projekti vezani za državne simbole. Prethodno su pojedini ugovori na federalnom nivou takođe izazvali pažnju zbog načina na koji su dodeljivani, ali nadležni organi ističu da se svi postupci sprovode u skladu sa važećim zakonima i procedurama.

Predsednik SAD najavio predstojeće posete Turskoj i Kini tokom godine, avion vredan 400 miliona dolara biće deo predsedničke flote

Američki predsednik Donald Tramp predstavio je danas u bazi Endruz u Merilendu avion Boing 747, koji je Sjedinjene Američke Države dobile na poklon od katarske kraljevske porodice. Ovaj avion biće pridodat predsedničkoj floti i trenutno prolazi kroz proces prepravke kako bi zadovoljio sve bezbednosne i funkcionalne standarde potrebne za predsedničke letove.

Tramp je tokom predstavljanja naglasio da je vrednost aviona procenjena na 400 miliona dolara i dodao da je poklon prihvaćen prošle godine kao “veliki gest” Katara. “Mnogo putujemo. Ići ćemo u Tursku. U nekom trenutku tokom godine vratićemo se u Kinu. Predsednik Si dolazi ovde u septembru, ali vraćamo se na veliku konferenciju koja je u Kini”, izjavio je Tramp.

Prema zvaničnim informacijama, Boing 747 će privremeno biti korišćen kao “Leteća tvrđava broj jedan” (Air Force One), odnosno kao predsednički avion. Planirano je da se avion koristi dok traje proces modernizacije i dok se ne završi njegova potpuna integracija u predsedničku flotu.

Zvaničnici navode da je poklon Katara deo šire saradnje i prijateljskih odnosa između dve države. Očekuje se da će Tramp realizovati najavljene diplomatske aktivnosti, uključujući posete Turskoj i Kini, do kraja godine.

Evropska služba za spoljne poslove objavila analizu o posledicama sukoba na rusko društvo i privredu

Evropska služba za spoljne poslove objavila je analizu koja ukazuje na ozbiljno smanjenje broja radno sposobnih muškaraca u Rusiji usled dugotrajnih demografskih problema i gubitaka tokom aktuelnog sukoba. Kako se navodi, posledice rata utiču ne samo na vojni potencijal, već i na ekonomsku stabilnost države.

Prema zvaničnoj oceni iz Brisela, Ruska Federacija se suočava sa smanjenjem muške radne snage zbog niskog nataliteta, visoke smrtnosti i velikih vojnih žrtava. Analiza ističe da su dodatni izazovi prisutni zbog značajnog broja muškaraca koji su emigrirali iz zemlje, kao i visokog broja poginulih i ranjenih od početka sukoba, gde se procenjuje da je stradalo ili povređeno više od 1,3 miliona vojnika.

Kako bi popunila praznine u vojnom kadru, Rusija se okrenula regrutovanju stranih državljana, angažujući oko 27.000 boraca iz više od 130 zemalja. Zvaničnici Evropske unije navode da su mnogi od ovih stranih regruta bili obmanuti ili regrutovani pod prisilom, sa ciljem da popune redove na frontu.

U analizi se upozorava da su posledice ovakvih demografskih promena dugoročne i mogu imati nepovratni uticaj na rusko društvo i ekonomiju. Evropske diplomate ističu da angažovanje stranih boraca može privremeno da reši problem nedostatka ljudstva, ali da Rusija i dalje ostaje bez ključne muške populacije potrebne za održavanje ratnih i privrednih aktivnosti.

“Situacija je već sada jasna i Rusija se suočava sa ozbiljnim demografskim izazovima koji utiču na sve segmente društva”, navedeno je u analizi Evropske službe za spoljne poslove.