Jabuke poskupele 37,1 odsto, trešnje čak 116,9 odsto, dok su limun i mandarine zabeležili rast od 30,1 i 21,1 odsto

Republički zavod za statistiku saopštio je da je rast cena voća u Srbiji u 2025. godini iznosio 18,7 odsto, što je bio ključni faktor povećanja potrošačkih cena, koje su na godišnjem nivou porasle u proseku 3,8 odsto. Najveći uticaj na ovu dinamiku imalo je poskupljenje jabuka od 37,1 odsto, dok su trešnje zabeležile izuzetno visok rast od 116,9 odsto.

Prema podacima iz publikacije “Trendovi IV kvartal”, na povećanje cena voća najviše su uticali pad prinosa, procenjen na 26 do 27 odsto u odnosu na 2024. godinu, česte pojave ranih prolećnih mrazeva i suše tokom vegetacionog perioda, kao i rast troškova proizvodnje usled viših cena energenata, zaštitnih sredstava i radne snage. Ovi faktori su značajno podigli prag isplativosti za voćare.

Pored domaćih uslova, rast cena jabuka dodatno je podstaknut povećanjem cena na svetskom tržištu i boljim plasmanom na novim izvoznim tržištima, kao što su Bliski istok i Ujedinjeni Arapski Emirati, što je uticalo na manju ponudu i veće cene u Srbiji.

Rast cena citrusnog voća imao je takođe značajan uticaj: limun je poskupeo 30,1 odsto, a mandarine 21,1 odsto. Zbog globalne nestašice, suše i bakterijskih infekcija na velikim svetskim plantažama, kao i slabijeg roda u Evropi, limun je uvožen iz udaljenih regiona poput Argentine, što je prodajnu cenu povećalo za 30 do 40 odsto zbog visokih troškova prevoza.

Trešnje su u 2025. godini poskupele čak 116,9 odsto, pre svega zbog kasnih mrazeva i grada tokom proleća, što je desetkovalo rod u ključnim regionima i dovelo do veoma ograničene ponude na pijacama uz visoku početnu cenu. Voćari koji su uspeli da sačuvaju deo roda imali su i veće troškove agrotehnike i zaštite. Slični faktori doprineli su i rastu cena breskvi, koje su poskupele 51,5 odsto.

Cena bezalkoholnih pića porasla je 11,6 odsto, najviše zbog povećanja cene mlevene kafe za 25,9 odsto, koja je učestvovala sa 69,6 odsto u ukupnoj godišnjoj promeni cene ove grupe. Uzrok je nepovoljna situacija na svetskim plantažama u Brazilu i Vijetnamu, usklađivanje domaćih akciza od 1. februara, rekordne cene na svetskim berzama i rast troškova energenata.

Duvan je poskupeo 6,7 odsto, čineći 66,7 odsto ukupne međugodišnje stope rasta cene grupe alkoholnih pića i duvana. Ključni razlog je primena novog akciznog kalendara od 1. februara 2025. godine i veće oporezivanje nesagorevajućeg duvana i tečnosti za elektronske cigarete, što je deo šire strategije za rast poreza do 2030. godine.

Cene lekova i medicinskih usluga porasle su 5,2 odsto, pretežno zbog administrativnih odluka, rasta operativnih troškova u lancu snabdevanja i globalnih tržišnih kretanja.

Komunalne usluge poskupele su za 13,6 odsto, pre svega zbog rasta cene snabdevanja vodom od 12,1 odsto, što je posledica rasta cena energenata, materijala za održavanje mreže, hemikalija za preradu, povećanja minimalne cene rada od januara 2025. i investicija u infrastrukturu.

Prosečna otkupna cena mleka u decembru 2025. iznosila 51,1 dinar, dok je potrošačka cena dostigla 144,7 dinara po litru

Republički zavod za statistiku objavio je da su otkupne cene kravljeg mleka sa 2,8% mlečne masti tokom 2025. godine smanjene za 4,6% u poređenju sa 2024. godinom. Prema publikaciji “Trendovi IV kvartal”, u poslednjem tromesečju 2025. otkupna cena bila je niža za 6,8% u odnosu na isti period prethodne godine.

Tokom prvog kvartala 2024. godine otkupna cena po litru mleka iznosila je 55,6 dinara u januaru, 55,6 dinara u februaru i 55,5 dinara u martu. U istom periodu 2025. godine cene su nastavile da padaju: 55,1 dinar u januaru, 54,9 dinara u februaru i 54,5 dinara u martu. Od aprila 2025. primećen je dalji pad otkupnih cena, pri čemu je najniža vrednost zabeležena u decembru, kada je litar mleka otkupljivan za 51,1 dinar.

S druge strane, potrošačke cene kravljeg mleka su tokom 2025. godine zabeležile rast od 0,3% u odnosu na 2024. godinu. U četvrtom kvartalu 2025. prosečna cena mleka za krajnje potrošače iznosila je 144,7 dinara po litru, što je povećanje od 0,2% u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine.

Prema analizama Republičkog zavoda za statistiku, uporedni podaci ukazuju na to da su otkupne cene kravljeg mleka tokom 2025. godine bile u padu, dok su potrošačke cene ostale gotovo nepromenjene.

Agencija za privredne registre potvrdila integritet podataka, uz sertifikat ISO/IEC 27001:2022 posle incidenta

Agencija za privredne registre (APR) saopštila je 22. marta 2026. godine da je tokom hakerskog napada došlo do kompromitovanja spoljašnjeg korisničkog naloga koji je korišćen za pristup jednom od aplikativnih sistema, ali da baze podataka APR-a nisu bile kompromitovane. Prema navodima agencije, celokupan informacioni sistem ostao je potpuno bezbedan i funkcionalan, a lični i drugi podaci korisnika usluga nisu bili ugroženi.

APR je istakao da je incident izolovan i da bezbednost i integritet sistema nisu dovedeni u pitanje, te da su sve usluge građanima i privredi dostupne bez prekida. Agencija kontinuirano prati stanje informacionog sistema i primenjuje sve mehanizme bezbednosne zaštite radi nesmetanog pružanja usluga.

Svi podaci i dokumenta koji su predmet registracije u evidencijama APR-a javno su objavljeni i dostupni preko internet strane agencije, u skladu sa Zakonom o postupku registracije u APR-u. APR je naglasio da su registrovani podaci i dokumenta javni i dostupni svim licima, kako elektronski, tako i neposrednim uvidom u registar, koji predstavlja jedinstvenu centralnu bazu podataka i dokumenata propisanih za registraciju.

Agencija je ponovila da profesionalno i odgovorno, uz primenu najviših nacionalnih i međunarodnih standarda informacione bezbednosti, štiti elektronske baze podataka koje vodi na osnovu zakona. U prilog tome naveli su i posedovanje sertifikata ISO/IEC 27001:2022, koji potvrđuje uspostavljen i održavan sistem upravljanja bezbednošću informacija (ISMS) u skladu sa zahtevima ovog međunarodnog standarda.

APR je primenio definisani plan reagovanja na incidente, koji uključuje detekciju, klasifikaciju, koordinaciju i komunikaciju sa stručnim timovima za bezbednost podataka, kao i sprovođenje propisanih tehničkih i pravnih mera. Prema saopštenju, sve mere su preduzete bez odlaganja.

Na forumu Bezbedan Balkan objavljena je poruka hakerske grupe sa uzorkom podataka za koje tvrde da su preuzeti iz APR-a, uključujući puna imena, JMBG brojeve, adrese i kopije ličnih karata i pasoša vlasnika i zastupnika kompanija, kao i finansijske izveštaje, kreditne ocene, podatke o bankovnim računima i druge informacije. Sličan incident zabeležen je i kod Telekoma Srbije 17. marta, kada je na Darknet forumu objavljeno da su podaci korisnika mts TV kompromitovani. I tada je zvanično saopšteno da osetljivi podaci korisnika nisu kompromitovani.

Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pokrenulo je 18. marta istragu o hakovanju baze Telekoma, a postupak je otvorio i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti radi utvrđivanja propusta u sajber-bezbednosti. U poslednjih šest godina, na meti hakerskih napada bili su i sistemi Elektroprivrede Srbije, Katastra i javne službe u Novom Sadu.