Connect with us

Svet

Pokušaji atentata na američke predsednike od Džeksona do Trampa obeležili istoriju SAD

FBI i Tajna služba sprovode istrage nakon više neuspelih napada, poznati slučajevi iz poslednjih decenija

Published

3 hours ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

FBI i Tajna služba sprovode istrage nakon više neuspelih napada, poznati slučajevi iz poslednjih decenija

Od osnivanja Sjedinjenih Američkih Država, četiri aktuelna predsednika su ubijena – Abraham Linkoln 1865, Džejms A. Garfild 1881, Vilijam Mekinli 1901. i Džon F. Kenedi 1963. godine. Međutim, brojni drugi predsednici preživeli su pokušaje atentata, a poslednji u nizu je slučaj Donalda Trampa, koji je 25. aprila 2026. godine hitno izveden sa dobrotvorne večere u Vašingtonu, kada je naoružani napadač pokušao da upadne na događaj u istom hotelu gde je Ronald Regan ranjen 1981. godine.

Jedan od najsvežijih primera dogodio se 13. jula 2024. godine u Batleru, Pensilvanija, gde je tadašnji predsednički kandidat Donald Tramp ranjen u uvo tokom predizbornog skupa. Napadač, dvadesetogodišnji Tomas Metju Kruks, ubijen je od strane snajperiste Tajne službe nakon što je otvorio vatru sa krova. Bivši načelnik vatrogasne jedinice, Kori Komperatore (50), poginuo je, dok su dve osobe teško ranjene. FBI je u novembru 2025. godine saopštio da je Kruks delovao sam.

Nekoliko meseci kasnije, 15. septembra 2024, još jedan pokušaj atentata na Trampa sprečen je kada je Rajan Rut uhapšen sa puškom u žbunju ispred golf terena na Floridi. Rut je osuđen na doživotni zatvor.

Pokušaji su obeležili i predsednički mandat Džordža V. Buša. Tokom govora u Gruziji 10. maja 2005. godine, bomba je bačena na Binjskog predsednika, ali nije eksplodirala. Napadač Vladimir Arutjunjan je na kraju osuđen na doživotni zatvor. Godine 2008, Buš je izbegao i pokušaj napada cipelom tokom konferencije za štampu u Bagdadu.

Ronald Regan je 30. marta 1981. godine ranjen u hotelu u Vašingtonu kada je Džon Hinkli Mlađi ispalio šest metaka. Reganov sekretar za štampu Džejms Bredi teško je povređen, a još dvoje ljudi ranjeno. Hinkli je kasnije pušten iz psihijatrijske ustanove pod uslovima federalnog suda.

Jedan od zabeleženih slučajeva dogodio se i 1975. godine, kada je Linet From pokušala da puca u predsednika Džeralda Forda ispred zgrade kalifornijske skupštine. Incidenti pokušaja atentata na predsednike SAD bili su predmet detaljnih istraga, a zvaničnici ističu da se bezbednosne mere neprestano unapređuju kako bi zaštita bila na najvišem nivou.

“Istraga je u toku”, saopštili su iz FBI i Tajne službe nakon poslednjih incidenata.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Incident tokom večere u Vašingtonu: agent Tajne službe ranjen prilikom pokušaja upada

Istraga u toku, osumnjičeni Kol Alen uhapšen i optužen za pokušaj atentata na Donalda Trampa

Published

20 minutes ago

on

April 28, 2026

By

Istraga u toku, osumnjičeni Kol Alen uhapšen i optužen za pokušaj atentata na Donalda Trampa

Agent Tajne službe ranjen je tokom incidenta u hotelu u Vašingtonu 13.07.2024. godine, kada je Kol Alen (31) pokušao da upadne u zgradu gde se održavala godišnja dobrotvorna večera dopisnika Bele kuće, saopšteno je iz bezbednosnih izvora. Incident se dogodio dok su prisutni bili predsednik Donald Tramp i najviši državni zvaničnici, koji su evakuisani sa lica mesta.

Prema navodima sa ročišta za osumnjičenog, agent je ispalio pet hitaca dok je Alen pokušavao da uđe u salu, ali je agent pogođen u svoj kevlarski prsluk. Vršilac dužnosti državnog tužioca Tod Blanš izjavio je da je “taj herojski oficir koji je pogođen ispalio pet metaka na Alena. Alen nije pogođen, ali je pao na pod i odmah je uhapšen”. Blanš nije precizirao ko je odgovoran za ranjavanje agenta, ali je potvrdio da je napadač pucao najmanje jednom.

Osumnjičeni Alen nosio je noževe i pištolj i viđen je kako trči kroz hotelski hol. Prema informacijama, rezervisao je sobu u hotelu u kojem se održavala večera, a u Vašington je došao vozom. Prema zvaničnim navodima, Alen se izjasnio da nije kriv na ročištu u ponedeljak, a njegov advokat naveo je da ranije nije bio hapšen niti osuđivan.

O incidentu je saopšteno da je napadač pokušao da uđe u prostoriju gde su bili predsednik Tramp i najviši državni funkcioneri, a snage bezbednosti su ga zaustavile pre nego što je ušao. Prisutni novinari sklonili su se ispod stolova tokom napada. Tužilaštvo je najavilo mogućnost dodatnih optužnica kako istraga bude napredovala.

Kako je saopšteno, ovo je treći pokušaj atentata na Donalda Trampa u poslednjih godinu dana. Prethodni incident dogodio se u julu 2024. u Batleru, Pensilvanija, a još jedan pokušaj zabeležen je u septembru 2024. na Floridi. U oba slučaja, napadači su pravosnažno osuđeni.

“Okrivljeni je pucao iz sačmarice, znamo da se to dogodilo. Ali što se tiče detaljne balističke analize, danas neću ulaziti u to”, izjavio je tužilac Blanš.

Pročitaj još

Svet

Kralj Čarls: Savezništvo SAD i Velike Britanije od ključnog značaja u savremenom trenutku

Britanski monarh obratio se američkom Kongresu tokom državne posete, ističući važnost transatlantskih odnosa u aktuelnom kontekstu

Published

39 minutes ago

on

April 28, 2026

By

Britanski monarh obratio se američkom Kongresu tokom državne posete, ističući važnost transatlantskih odnosa u aktuelnom kontekstu

Britanski kralj Čarls održao je govor pred američkim Kongresom u Vašingtonu, postavši prvi monarh iz Ujedinjenog Kraljevstva koji se obratio ovom telu u poslednjih 35 godina. Govor je održan u okviru druge dana njegove državne posete Sjedinjenim Američkim Državama. Kralj je istakao značaj partnerstva između SAD i Velike Britanije, navodeći da je savez između dve zemlje „važniji danas nego ikada ranije“.

Obraćajući se punoj sali Predstavničkog doma, kralj Čarls je pozvao američke zakonodavce da obnove posvećenost transatlantskoj saradnji, naglašavajući potrebu za nastavkom zajedničkog delovanja u interesu svojih naroda i šire međunarodne zajednice. „Reči Amerike imaju težinu i značenje, kako je to bilo od vremena nezavisnosti. Ali dela ove velike nacije su još značajnija“, izjavio je britanski monarh, podsećajući na istorijske reference, uključujući i poznati Getisburški govor predsednika Abrahama Linkolna.

Kralj Čarls je u svom izlaganju ukazao na dugovečnost odnosa dve zemlje, ističući da aktuelno savezništvo ima temelje starije od 250 godina, te da je kroz istoriju 19 britanskih vladara pratilo razvoj američkih poslova. On je izrazio poštovanje prema Kongresu, ocenjujući ga kao simbol demokratskih vrednosti.

Državna poseta kralja Čarlsa i kraljice Kamile odvija se u trenutku kada su, prema navodima međunarodnih medija, odnosi između predsednika SAD Donalda Trampa i britanskog premijera Keira Starmera pod pritiskom zbog aktuelnog sukoba u Iranu i drugih političkih pitanja. U gotovo tridesetominutnom govoru, monarh je više puta naglasio potrebu da se izbegne izolacionizam i da se očuva međunarodna saradnja.

Tokom obraćanja nije bilo direktnih izjava o konkretnim međunarodnim vojnim operacijama ili žrtvama. Umesto toga, fokus je bio na istorijskom kontinuitetu i zajedničkim vrednostima koje, kako je naveo kralj, treba da budu osnova za delovanje u savremenim globalnim izazovima.

Poseta britanske kraljevske porodice deo je šireg diplomatskog okvira, s ciljem jačanja bilateralnih odnosa i razmene stavova o ključnim međunarodnim pitanjima. Prethodna slična obraćanja britanskih monarha Kongresu retka su u istoriji, što ovu posetu čini posebno značajnom u kontekstu trenutnih globalnih dešavanja.

Pročitaj još

Svet

Britanski ambasador naveo Izrael kao državu sa posebnim odnosom sa SAD u procurelim izjavama

Prema navodima međunarodnih medija, ambasador Velike Britanije u SAD izneo svoje stavove o odnosima sa Vašingtonom tokom susreta sa učenicima

Published

44 minutes ago

on

April 28, 2026

By

Prema navodima međunarodnih medija, ambasador Velike Britanije u SAD izneo svoje stavove o odnosima sa Vašingtonom tokom susreta sa učenicima

Britanski ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama, ser Christian Turner, izjavio je tokom februara da, prema njegovom mišljenju, „jedina zemlja“ koja ima „poseban odnos“ sa Sjedinjenim Državama „verovatno je Izrael“. Ove izjave su, kako prenose međunarodni mediji, date tokom susreta sa grupom britanskih srednjoškolaca koji su boravili u SAD. Snimak Turnerovih komentara objavila je međunarodna novinska agencija.

Ambasador je, prema tim navodima, istakao da izraz „poseban odnos“, koji je upotrebio britanski premijer Vinston Čerčil nakon Drugog svetskog rata za odnose Londona i Vašingtona, smatra „nostalgičnim“ i „okrenutim prošlosti“. Turner je dodao da ne voli da koristi taj termin za trenutne odnose između Velike Britanije i SAD, ocenjujući da je u savremenom kontekstu samo jedna država, a to je „verovatno Izrael“, u takvom odnosu sa SAD.

Osim toga, prenosi se da je ambasador komentarisao i posledice afere povezane sa Džefrijem Epstajnom. Rekao je da je, po njegovom mišljenju, neobično što su posledice te afere u Velikoj Britaniji bile značajne – pominjući smene i istrage koje su pogodile visoke zvaničnike i članove kraljevske porodice, dok, kako je naveo, u SAD nije bilo sličnog uticaja na javne ličnosti.

Međunarodni mediji navode da britanska vlada nije demantovala autentičnost snimka, ali nije želela dalje da komentariše sadržaj izjava ambasadora Turnera. Takođe, u vreme kada su izjave date, još nije bila pokrenuta zajednička vojna akcija SAD i Izraela protiv Irana.

Istoričari podsećaju da je pojam „poseban odnos“ decenijama označavao blisku saradnju Londona i Vašingtona na političkom, vojnom i bezbednosnom planu. U novijem periodu, diplomate i analitičari često raspravljaju o aktuelnom značaju tog termina u savremenim međunarodnim odnosima.

Nezavisna potvrda autentičnosti snimka izjava ambasadora Turnera nije objavljena, a zvanične reakcije iz SAD i Izraela nisu saopštene do trenutka objavljivanja ovog izveštaja.

Pročitaj još

U Trendu