Izvori bliski pregovorima navode da bi memorandum mogao biti potpisan uskoro, čime bi započeli razgovori o dugoročnom dogovoru

Memorandum o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana mogao bi biti potpisan početkom sledeće nedelje, navode dva izvora upoznata sa diplomatskim aktivnostima. Ovaj korak bi otvorio mogućnost za dalji dijalog o postizanju dugoročnog sporazuma između dve države.

Prema navodima više izvora, potpisivanje memoranduma trebalo bi da pokrene 60-dnevni period tokom kojeg bi se pregovaralo o detaljima budućeg sporazuma. Taj vremenski okvir mogao bi biti produžen u zavisnosti od toka pregovora.

Jedan od prvih koraka, kako se navodi, bio bi obezbeđivanje “slobode trgovine” kroz uklanjanje mina i otvaranje prolaza kroz moreuz Ormuz. U okviru preliminarnih dogovora, Iran bi principijelno pristao na period “zaključavanja” od 15 do 20 godina tokom kojeg ne bi obogaćivao uranijum i pristupio bi demontiranju svojih nuklearnih postrojenja. Zauzvrat, Iran bi postepeno dobijao finansijska olakšanja, čija bi isplata bila uslovljena sprovođenjem dogovorenih mera.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u četvrtak na društvenim mrežama da je “otkazao planirane napade i bombardovanja Irana” te večeri, navodeći da su završni detalji potencijalnog dogovora usaglašeni od strane “svih uključenih strana”, uključujući Sjedinjene Države i više zemalja sa Bliskog istoka. Iran nije naveden među tim stranama u njegovoj izjavi.

Tramp je dodao da će “vreme i mesto” za potpisivanje dogovora biti naknadno određeni. Detalji o daljim pregovorima i mogućim narednim koracima nisu zvanično saopšteni.

Ovaj potencijalni memorandum dolazi nakon višemesečnih diplomatskih aktivnosti i intenzivnih pregovora između međunarodnih aktera, sa ciljem smanjenja tenzija i otvaranja prostora za trajniji dogovor. Analitičari navode da bi otvaranje moreuza Ormuz i ograničenje nuklearnih aktivnosti Irana mogli imati značajne posledice za regionalnu bezbednost i svetsko tržište energenata, ali zvanične reakcije iz Teherana povodom najavljenih mera još uvek nisu objavljene.

Nezavisna potvrda svih navedenih informacija trenutno nije moguća, a dalji razvoj događaja zavisiće od zvaničnih stavova i javnih saopštenja obe strane u narednim danima.

Zdravstvene službe nadziru kontakte obolelih, a zvaničnici upozoravaju na opasnost od širenja zaraze

U Demokratskoj Republici Kongo potvrđeno je oko 635 slučajeva ebole, dok je 127 osoba preminulo od posledica ove bolesti, navode zdravstveni zvaničnici. U susednoj Ugandi registrovano je 19 obolelih i dvoje preminulih. Najnoviji podaci Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti ukazuju da je epidemija obuhvatila veći broj ljudi nego što se prethodno pretpostavljalo.

Zdravstveni radnici suočavaju se sa izazovima u identifikaciji i praćenju osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženima. Generalni direktor Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Žan Kaseja, istakao je da je u najteže pogođenoj pokrajini Ituri pod nadzorom manje od 5.000 osoba, dok se procenjuje da je broj kontakata obolelih oko 24.000.

“Ako te ljude ne evidentiramo i ne pratimo njihovo stanje, rizik od daljeg širenja zaraze je ogroman”, upozorio je Kaseja. On je naveo da mnogi pacijenti kod kojih je potvrđena bolest još uvek nisu smešteni u specijalizovane centre za lečenje, što dodatno otežava kontrolu epidemije.

Prema oceni zdravstvenih radnika, dok ne bude uspostavljena potpuna kontrola nad kretanjem svih zaraženih i njihovih kontakata, neće biti moguće zaustaviti širenje bolesti u pogođenim regionima.

Porodica potvrdila zahteve za istragom nadzora tokom putovanja, dok su tvrdnje o alkoholu osporene u porodičnom sudu

Porodica Ane Kepner, osamnaestogodišnje srednjoškolke koja je nastradala tokom krstarenja sa porodicom, ponovo je u centru pažnje nakon što je očuhova majka zatražila pokretanje postupka protiv Aninog oca i maćehe zbog navodnog nemara tokom putovanja. Ovaj zahtev dolazi nakon što je šesnaestogodišnji očuhov sin, koji je bio sa Anom u istoj kabini, optužen za smrt i seksualni napad.

Prema izjavama očuhove majke, Sonje Ziske, porodični aranžmani tokom putovanja, uključujući smeštanje troje tinejdžera koji nisu odrasli zajedno u istoj kabini na brodu, predstavljali su, kako tvrdi, ozbiljan propust u nadzoru. Ziske, koja navodi da je pomagala u odgajanju šesnaestogodišnjaka, iznela je zabrinutost zbog nedostatka roditeljske pažnje tokom putovanja. Ovo je prvi put da se Ziske javno obratila povodom incidenta.

Ziske je u svojoj izjavi navela i da je nakon saznanja o incidentu pokušala da kontaktira svoju pastorku, koja je Anina maćeha, ali nije dobila objašnjenje o detaljima događaja. Prema Ziske, odgovor je bio da ne treba razgovarati sa medijima.

U medijskim izveštajima navodi se i da je optuženi mladić izjavio porodici da se ne seća događaja te noći, a Ziske je iznela pretpostavku da je konzumacija alkohola mogla uticati na gubitak sećanja, navodeći da veruje da su deca pila na brodu. Sa druge strane, Anin otac i maćeha, putem svog advokata tokom porodičnog sudskog postupka, negirali su da je bilo konzumacije alkohola među decom tokom krstarenja.

Pitanje odgovornosti i nadzora tokom porodičnih putovanja, naročito kada su uključena maloletna lica iz različitih domaćinstava, ponovo je otvoreno ovim slučajem. Nadležni organi nisu se javno oglašavali u vezi sa zahtevima za pokretanje postupka protiv Aninog oca i maćehe. Istraga o incidentu na krstarenju i dalje traje, dok porodica i dalje iznosi različite stavove o okolnostima koje su prethodile tragičnom događaju.