Stručnjaci ukazuju na nesigurnu potražnju za AI uslugama, dok tehnološke kompanije povećavaju ulaganja

Ove sedmice zabeležen je pad tehnoloških akcija na berzi, što je izazvalo zabrinutost investitora u vezi sa efektima velikih ulaganja u veštačku inteligenciju. Indeks Nasdaq Composite opao je za skoro 3%, dok analitičari ističu da još uvek nije izvesno da li će ulaganja u AI doneti očekivane prihode i rast profita.

Prema procenama bankarskog sektora, tehnološke kompanije planiraju da ulože više biliona dolara do 2031. godine za izgradnju novih centara podataka potrebnih za razvoj AI tehnologija. Međutim, poslednji podaci ukazuju na sumnje u vezi sa spremnošću potrošača i preduzeća da plate za ove usluge, dok vodeće kompanije iz sektora tehnologije povećavaju zaduživanje kako bi obezbedile sredstva za infrastrukturu.

Predstavnici nezavisnih istraživačkih organizacija navode da je primećena zabrinutost zbog sve većeg oslanjanja velikih tehnoloških kompanija na kreditna sredstva za finansiranje razvoja AI. Pojedini eksperti ističu da povrat ulaganja za sada nije u skladu sa očekivanjima, te da postoje razlike između najavljenih koristi i stvarnih rezultata po pitanju efikasnosti i produktivnosti.

Istraživanja pokazuju da među korisnicima i zaposlenima raste skepticizam u vezi sa stvarnim vrednostima AI rešenja. Iako je korišćenje veštačke inteligencije u porastu, istraživanja sugerišu da je mali broj korisnika spreman da zaista plati za takve usluge. Ovakva situacija prati i zabrinutost javnosti, pri čemu deo ispitanika smatra da će AI imati negativan uticaj na društvo u narednim decenijama, dok manji procenat očekuje pozitivan doprinos.

U međuvremenu, kompanije iz oblasti tehnologije nastavljaju sa razvojem i implementacijom AI, ali se suočavaju sa promenjivim stavovima tržišta i javnosti. Analitičari ukazuju da će budući razvoj situacije zavisiti od toga da li će potražnja za AI uslugama opravdati velika ulaganja i troškove izgradnje potrebne infrastrukture.

Radek Sikorski izjavio da postoji rizik od insceniranog incidenta, dok situacija na istoku Evrope ostaje napeta

Poljski zamenik premijera Radek Sikorski izjavio je u razgovoru sa novinarima da ne isključuje mogućnost da bi Rusija u naredne dve godine mogla da izvede takozvanu “false flag” operaciju kako bi stvorila povod za napad na neku od zemalja članica NATO saveza. Ova izjava je data u Gdanjsku, a Sikorski je istakao da je važno jasno staviti do znanja ruskom rukovodstvu da bi takav potez bio neprihvatljiv i da bi članice NATO branile svaki deo svoje teritorije.

“Ne bih isključio mogućnost da Rusija izvede neku vrstu ‘false flag’ operacije na svojoj teritoriji kako bi imala izgovor za napad na jednu od NATO zemalja”, rekao je Sikorski. On je dodao da je potrebno nedvosmisleno komunicirati prema ruskim vlastima, posebno predsedniku Vladimiru Putinu, da su članice NATO spremne da odgovore na svaku pretnju svom teritorijalnom integritetu.

Sikorski je takođe rekao da veruje kako dosadašnji otpor Ukrajine, prema oceni analitičara, utiče na tok sukoba. Prema njegovim rečima, uspešna odbrana Ukrajine je, između ostalog, ograničila resurse koje bi Rusija eventualno mogla da koristi za potencijalnu operaciju na istočnim granicama NATO.

“Ukrajina je ostvarila uspehe u Crnom moru i Rusija ne kontroliše vazdušni prostor iznad ukrajinske teritorije. Iako može da koristi rakete i dronove, ruska avijacija ne ostvaruje slobodu kretanja. Kopneni sukobi su u zastoju, dok Ukrajina, prema dostupnim informacijama, ima vatrenu kontrolu nad strateškim pravcem između Donbasa i Krima”, izjavio je Sikorski. On je ocenio da ratni sukobi nisu linearni i da prolaze kroz različite faze.

Kontekst ovih izjava dolazi u trenutku kada je istočna granica NATO pod povećanom pažnjom zbog razvoja sukoba u Ukrajini. Od početka rata, evropske članice Alijanse, uključujući Poljsku, pojačale su bezbednosne mere duž svojih granica. Sikorski nije iznosio konkretne informacije o mogućim scenarijima, ali je naglasio potrebu za oprezom i međunarodnom koordinacijom.

Na pitanje o trenutnim vojnim kapacitetima, Sikorski je naveo da, prema mišljenju pojedinih analitičara, trenutna situacija ne omogućava Rusiji da pokrene veliku invaziju na istočno krilo NATO. On je podvukao značaj nastavka podrške Ukrajini i održavanja jedinstva među saveznicima.

Do sada, nijedna zemlja članica NATO nije bila direktno napadnuta, ali zvaničnici redovno ukazuju na važnost preventivnog delovanja i pravovremenog reagovanja na moguće bezbednosne izazove. Javna upozorenja poput ovog predstavljaju deo šireg napora za održavanje mira i stabilnosti u regionu.

Ove izjave dolaze u trenutku nastavka napetosti na istoku Evrope, dok međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja i potencijalne bezbednosne pretnje.

Svetska zdravstvena organizacija potvrđuje rast broja žrtava od vrućina, klima uređaji polako postaju češći u evropskim domaćinstvima

Sve češći i intenzivniji toplotni talasi širom Evrope doveli su do promena u odnosu stanovništva prema korišćenju klima uređaja, pokazuju poslednji izveštaji međunarodnih organizacija. Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, u proseku 175.000 ljudi godišnje izgubi život usled visokih temperatura na evropskom kontinentu. Tokom nedavne vrućine, u Francuskoj je 40 osoba preminulo od utapanja prilikom pokušaja rashlađivanja, dok su u Španiji zabeležene temperature do 44°C, a Velika Britanija je registrovala najtopliji jun do sada.

Naučna istraživanja ukazuju da rashladni uređaji mogu značajno smanjiti smrtnost tokom ekstremnih vrućina. Prema studiji objavljenoj 2007. godine, klima uređaji mogu smanjiti broj smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom za 75%. Dalja analiza koju je sproveo jedan medicinski časopis navodi da je 2019. godine čak 195.000 smrtnih slučajeva kod osoba starijih od 65 godina izbegnuto zahvaljujući upotrebi rashladnih uređaja.

Ipak, podaci pokazuju da samo oko 20% evropskih domaćinstava ima instalirane klima uređaje, dok je taj procenat u Sjedinjenim Državama znatno viši i iznosi oko 90%. Analitičari navode da postoje različiti razlozi za sporije prihvatanje ovog vida rashlađivanja u Evropi, uključujući kulturološke, ekonomske i klimatske faktore. U evropskim državama klima uređaji su se tradicionalno smatrali luksuzom i uređajima koji povećavaju emisiju ugljen-dioksida, dok su u Sjedinjenim Državama uobičajeni čak i u javnim prostorima.

Kulturološke razlike takođe se ogledaju u navikama građana. Posetioci iz Amerike često primećuju da su zatvoreni prostori u Evropi manje rashlađeni, dok Evropljani ističu da je upotreba klima uređaja u restoranima i prodavnicama u Americi znatno izraženija. Istorijski gledano, evropske zgrade su građene sa fokusom na očuvanje toplote, a klimatske promene su tek u poslednjim decenijama uticale na potrebu za rashlađivanjem tokom leta.

Sa porastom prosečnih temperatura i broja dana sa ekstremnim vrućinama, stručnjaci očekuju da će se i broj klima uređaja u evropskim domaćinstvima nastaviti povećavati. Međutim, ostaje izazov kako uskladiti potrebu za rashlađivanjem sa ciljevima smanjenja emisije gasova staklene bašte, navode međunarodni izveštaji.