Republički hidrometeorološki zavod upozorava na jak toplotni talas, naročito u Bačkoj, Banatu i Pomoravlju, sa rizikom po zdravlje

Ekstremno visoke temperature i toplotni talas u Srbiji danas su uslovili da Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) aktivira crveni meteoalarm za područja Bačke, Banata i Pomoravlja. Prema saopštenju, toplotni talas u Srbiji će u narednim danima doneti temperature od 35 do 38, lokalno i do 40 stepeni Celzijusa. Očekuje se da će najizraženiji period toplotnog talasa biti od 5. do 8. avgusta, dok u periodu od 8. do 13. avgusta postepeno dolazi do slabijeg intenziteta vrućina, sa dnevnim maksimumima od 30 do 35 stepeni. Nakon toga, prognozira se ponovni porast temperatura i nastavak toplotnog talasa.

Crveni meteoalarm u Bačkoj, Banatu i Pomoravlju

RHMZ je danas izdao posebno upozorenje za područja Bačke, Banata i Pomoravlja, gde su proglašeni ekstremno opasni vremenski uslovi zbog visokih temperatura. U ostalim delovima Srbije važi narandžasti meteoalarm. U Beogradu i Vojvodini najavljene su tropske noći, sa minimalnim temperaturama koje neće padati ispod 18 do 24 stepena Celzijusa. Jutros je, prema podacima, najtopliji bio Beograd sa 27 stepeni, dok je najniža temperatura izmerena u Sjenici – 11 stepeni.

Danas će pretežno sunčano i veoma toplo vreme zahvatiti celu Srbiju. Najniža temperatura kretaće se od 12 stepeni na jugozapadu i jugoistoku, do 28 stepeni na jugu Banata. Najviša dnevna temperatura biće u rasponu od 35 do 38, a lokalno i do 40 stepeni Celzijusa. Vetar će duvati slab do umeren, a u donjem Podunavlju i planinskim predelima povremeno i jak, istočnih smerova.

Toplotni talas u Srbiji utiče na zdravlje i infrastrukturu

Prema upozorenju RHMZ-a, toplotni talas u Srbiji može imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi i životinja, naročito kod hroničnih bolesnika, osoba pod terapijom, dece, starijih osoba, trudnica i onih koji rade ili borave na otvorenom. Akumulacija toplotnog stresa povećava rizik od toplotnog udara, sunčanice i dehidracije. Preporučuje se izbegavanje direktnog izlaganja suncu u periodu od 10 do 17 časova, kao i redovan unos tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama.

Osim toga, dugotrajno visoke temperature povećavaju opasnost od izbijanja i širenja požara na otvorenom prostoru. Takođe, dolazi do opterećenja elektroenergetskog sistema i povećanja zahteva za vodosnabdevanjem. RHMZ navodi da visoke temperature mogu izazvati deformaciju i omekšavanje asfaltnih kolovoza, povećan rizik od pregrevanja motora i pucanja pneumatika, kao i veću verovatnoću saobraćajnih nezgoda zbog smanjene koncentracije učesnika. U železničkom saobraćaju raste rizik od deformacije šina usled zagrevanja čelika.

Rizici za poljoprivredu i preporuke RHMZ-a

Na području poljoprivrede i stočarstva, toplotni talas u Srbiji može dovesti do izraženog toplotnog stresa kod biljaka i životinja, što utiče na produktivnost i zdravlje. RHMZ ističe da ovakvi uslovi negativno utiču i na kritičnu infrastrukturu, saobraćaj, transport i druge sektore zavisne od meteoroloških uslova.

Konačno, RHMZ apeluje da se građani pridržavaju preporuka tokom trajanja visokih temperatura, čime mogu smanjiti rizik za zdravlje i sprečiti neželjene posledice.

Sveti Ilija Gromovnik, jedan od najvećih proroka, obeležava se posebnim običajima i verovanjima kod Srba

Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Sveti Ilija Gromovnik 2. avgusta, a ovaj datum nosi posebnu simboliku u narodnoj tradiciji. Za običaji za Svetog Iliju vezuju se brojna verovanja, a jedan od njih uključuje upotrebu određene namirnice tokom prazničnog obroka. Iako mnogi vernici nisu upoznati sa svim detaljima, praznik ima dugu tradiciju i značaj u srpskoj kulturi.

Običaji za Svetog Iliju u narodnoj tradiciji

Prema predanju, Sveti Ilija bio je prorok iz 9. veka pre naše ere, poznat po čudima koja su mu pripisana. On se pominje u Talmudu, Bibliji i Kuranu, a u narodu se veruje da je kroz njega Bog činio čuda kao što su spuštanje vatre s neba i vaskrsenje. Osim toga, veruje se da je u raj ušao živ, „ognjem“. Svake godine 2. avgusta, vernici se okupljaju i obeležavaju ovaj praznik uz poštovanje tradicionalnih običaja.

Simbolika praznika i verovanja

Jedan od najpoznatijih običaja za Svetog Iliju odnosi se na praćenje vremenskih prilika i prirodnih pojava. Na taj dan, narod veruje da se Sveti Ilija vozi po nebu u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina, prema tradiciji, predstavlja tutnjavu njegovih kola. Kada na praznik grmi, veruje se da Sveti Ilija „gađa đavole“, pa se tada ne preporučuje krštenje jer se smatra da đavo beži pod krst, u koji grom ne udara.

Posebna namirnica i običaj prazničnog obroka

Pored verovanja vezanih za prirodne pojave, običaji za Svetog Iliju uključuju i pripremu posebne hrane. Jedna namirnica se tradicionalno jede na praznik, ali mnogi vernici nisu upoznati sa ovim detaljem. Takođe, običaj nalaže da se posebno obrati pažnja na mesto gde grom udari tokom praznika, jer se smatra da to ima simboličko značenje. Na taj način, praznik Svetog Ilije spaja duhovne vrednosti i narodne običaje, koji se prenose generacijama.

Osim toga, Sveti Ilija ima važno mesto u narodnoj svesti, kao zaštitnik i simbol snage. Vernici, ali i svi koji poštuju tradiciju, svake godine obeležavaju ovaj praznik uz poštovanje običaja za Svetog Iliju, čuvajući tako deo bogatog kulturnog nasleđa.

Najduža zadržavanja bilježe se na graničnom prelazu Batrovci, dok na naplatnim rampama trenutno nema gužvi

Poslednji dan prvog avgustovskog vikenda doneo je pojačan intenzitet saobraćaja na srpskim putevima, a posebno je izražen tranzitni talas duž Koridora 10. Prema saopštenju Auto-moto saveza Srbije (AMSS), vozači mogu očekivati veće gužve na graničnim prelazima, dok su naplatne rampe i teretni terminali za sada bez zadržavanja.

Na osnovu informacija Uprave granične policije od 5.15 časova, zadržavanja na putničkim terminalima pri izlasku iz zemlje trenutno traju od 20 minuta do sat vremena. Najduže zadržavanje zabeleženo je na graničnom prelazu Batrovci, gde vozači čekaju oko sat vremena. Međuprostor je popunjen, a u funkciji su četiri saobraćajne trake.

Gužve na graničnim prelazima i stanje na terminalima

Na graničnom prelazu Gradina putnička vozila čekaju oko 20 minuta, pri čemu je u funkciji sedam traka. Na graničnom prelazu Preševo, gde je otvoreno osam traka, prosečno vreme čekanja na izlazu iz Srbije je oko pola sata. S druge strane, na teretnim terminalima nema zadržavanja, kao ni na naplatnim stanicama duž auto-puteva u Srbiji.

AMSS ističe da je Koridor 10 u oba smera maksimalno opterećen zbog velikog tranzitnog talasa. Kao rezultat toga, očekuju se velike gužve na prelazima ka istoku i zapadu Evrope, posebno tokom vrhunca letnje turističke sezone.

Preporuke za vozače tokom letnje sezone

Iz AMSS-a savetuju vozače da zbog visokih temperatura prave pauze na svaka dva sata, po mogućstvu u hladu. Na taj način se rashlađuju vitalni sklopovi vozila i obezbeđuje bezbednije putovanje. Osim toga, važno je redovno pratiti informacije o stanju na putevima i graničnim prelazima, kako bi se izbegla nepotrebna čekanja.

Trenutna situacija na Koridoru 10 zahteva dodatnu pažnju svih učesnika u saobraćaju. Pored toga, AMSS će nastaviti sa redovnim izveštavanjem vozača o stanju na putevima i eventualnim promenama u zadržavanjima na graničnim prelazima. Vozačima se preporučuje da planiraju putovanja u skladu sa najnovijim informacijama i da budu spremni na moguće gužve tokom letnjeg tranzitnog perioda.