Danski pomorski arheolozi potvrdili otkriće olupine broda i ljudskih ostataka iz bitke kod Kopenhagena 1801. godine

Danski pomorski arheolozi pronašli su olupinu ratnog broda i deo vilice mornara na dnu luke Kopenhagen, više od dva veka nakon što je brod potopljen tokom sukoba sa britanskom flotom pod komandom admirala Horacija Nelsona. Otkriveni ostaci nalaze se na oko 15 metara ispod površine mora, na mestu gde je planirana izgradnja nove stambene četvrti, zbog čega istraživači ubrzano rade na iskopavanjima.

Arheolozi sa Danskog muzeja brodova saopštili su da su otkriće objavili tačno 225 godina nakon Bitke kod Kopenhagena iz 1801. godine. Prema rečima Morten Johansena, rukovodioca pomorske arheologije u muzeju, projekat otkrivanja broda i ostataka mornara ima poseban značaj za dansku istoriju i nacionalni identitet.

Olupina pripada danskom ratnom brodu Dannebroge, koji je tokom sukoba predvodio Komodor Olfert Fišer. Brod je bio centralna tačka sukoba sa britanskom flotom, a prema istoriografiji, tokom višesatne bitke došlo je do velikih gubitaka sa obe strane. Cilj britanske operacije bio je da se Danska, zajedno sa drugim severnoevropskim državama, odvoji iz saveza i spreči dalje savezništvo sa Rusijom, Pruskom i Švedskom.

Tokom iskopavanja, arheolozi su radili u otežanim uslovima, zbog guste muljevite podloge i gotovo potpune nevidljivosti pod vodom. Istraživački tim naglašava da je otkriće broda i ostataka mornara dragocen izvor saznanja o životu i uslovima na ratnim brodovima tog perioda.

Morten Johansen je izjavio da brojni istorijski izvori opisuju bitku iz perspektive posmatrača, ali da materijalni dokazi mogu pružiti dodatni uvid u svakodnevicu na brodu tokom sukoba. Prema dostupnim informacijama, međunarodni novinari su imali pristup lokalitetu i dokumentovali napredak iskopavanja.

Bitka kod Kopenhagena smatra se jednom od značajnijih pomorskih operacija tog vremena, a arheološka otkrića doprinose razumevanju istorijskih okolnosti i posledica sukoba. Dalja istraživanja na lokalitetu zavisiće od dinamike građevinskih radova i mogućnosti očuvanja nalazišta. U ovom trenutku, arheološki tim nastavlja sa analizom pronađenih ostataka kako bi obezbedio što više informacija o brodu, posadi i samoj bitki.

Demokratski deo Zajedničkog ekonomskog odbora saopštio da su vozači u SAD platili dodatnih 8,4 milijarde dolara za gorivo od početka sukoba

Vozači širom Sjedinjenih Američkih Država platili su dodatnih 8,4 milijarde dolara za gorivo od početka sukoba u Iranu, navodi se u proceni demokratske manjine Zajedničkog ekonomskog odbora. Ova procena temelji se na dnevnim prosečnim cenama benzina koje je pratio američki auto-moto savez (AAA) u periodu od 28. februara, kada su SAD i Izrael izveli napad na Iran, do 31. marta. U okviru analize korišćeni su i podaci istraživačke kompanije Edmunds o veličini rezervoara najprodavanijih vozila na benzin u SAD, kao i federalni podaci o potrošnji goriva iz Uprave za drumski saobraćaj i Uprave za energetiku.

Prema ovim izveštajima, prosečna cena benzina u SAD dostigla je 4,06 dolara po galonu 2. aprila, što je prvi put od 2022. godine da cena prelazi 4 dolara, pokazuju podaci AAA. Analiza navodi da vozači Toyote RAV4 sada plaćaju 58,26 dolara za pun rezervoar, što je povećanje od 15,02 dolara u odnosu na period pre izbijanja sukoba u Iranu, odnosno 35% više. Vlasnici Ford F-150 plaćaju 144,65 dolara za punjenje rezervoara, što je povećanje od 37,29 dolara, dok je cena za pun rezervoar Toyote Camry sada 52,23 dolara, odnosno 13,46 dolara više nego u prethodnom mesecu.

Uprkos povišenim cenama goriva tokom marta, podaci o potrošnji putem kreditnih kartica pokazuju da potrošači i dalje ostvaruju potrošnju, što upućuje na to da domaćinstva za sada uspevaju da izdrže finansijski pritisak usled rasta cena goriva, prema analizama Navy Federal Credit Union. Ipak, izveštaj o indeksu poverenja potrošača koji je objavio Conference Board 31. marta ukazuje na smanjenje planiranih većih kupovina u narednih šest meseci, što sugeriše da određeni deo domaćinstava oseća posledice povećanih troškova goriva.

Glavna ekonomistkinja Navy Federal Credit Union, Heather Long, izjavila je putem elektronske pošte: “Opterećenje postaje vidljivo, posebno kako cena goriva prelazi 4 dolara po galonu na nacionalnom nivou. Gotovo sigurno će drugi kvartal biti slabiji po pitanju potrošnje i rasta BDP-a zbog uticaja rasta cena na potrošače.” Administracija Sjedinjenih Država navela je da se trenutni rast cena goriva smatra privremenim i da bi mogao da se stabilizuje u narednom periodu.

Zajednički ekonomski odbor nastavlja da prati uticaj međunarodnih događaja na domaće tržište goriva, dok analitičari ukazuju na to da promene na globalnom energetskom tržištu i dalje utiču na svakodnevne troškove američkih potrošača.

Američki predsednik izdao ultimatum, berze reaguju, dok se evropskim državama prete restrikcije

Trideset četvrti dan sukoba između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana obeležen je sinoćnim govorom američkog predsednika Donalda Trampa, koji je trajao 19 minuta i izazvao snažne reakcije na svetskim berzama. Prema zvaničnim izvorima, Tramp je izjavio da su glavni vojni ciljevi “skoro ostvareni” i istakao da Sjedinjene Američke Države nemaju više potrebe za iranskom naftom. Cena nafte tipa “Brent” nakon ovih vesti porasla je na 105 dolara po barelu, dok su evropskim državama najavljene moguće restrikcije u snabdevanju energentima.

U svom obraćanju, Tramp nije spominjao izlazak Sjedinjenih Država iz NATO saveza, a prema dostupnim informacijama, zakon koji je inicirao Marko Rubijo predstavlja prepreku za takvu odluku. Istovremeno, izveštaji govore o tajnom širenju kineskog nuklearnog arsenala u planinama Sičuana, dok se vojna napetost u regionu ne smiruje.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija insistira na političkom rešenju sukoba i potvrdio da se predsednik Vladimir Putin priprema za ključni sastanak sa egipatskim zvaničnicima. I dalje se očekuju konkretni potezi u nastojanju da se pronađe diplomatsko rešenje trenutne krize.

“Situacija na energetskom tržištu ostaje nestabilna, a nadležni organi prate razvoj događaja”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.

Istraga povodom globalnih bezbednosnih i ekonomskih implikacija aktuelnog sukoba je u toku, dok se međunarodna zajednica poziva na uzdržanost i dijalog.