Kultura

Narodni muzej izlaže poslednje delo Đorđa Krstića povodom jubileja

Slika „Pisac jevanđelja“ biće izložena u Narodnom muzeju Srbije od 9. do 19. aprila u čast 175 godina od rođenja značajnog srpskog slikara.

Objavljeno pre

4 meseca

april 3, 2026

Objavio:

kultura

Foto Izvor: Ataimages / Ata images

Slika „Pisac jevanđelja“ biće izložena u Narodnom muzeju Srbije od 9. do 19. aprila u čast 175 godina od rođenja značajnog srpskog slikara.

Narodni muzej Srbije najavio je da će povodom 175. godišnjice rođenja umetnika Đorđa Krstića javnosti predstaviti njegovo delo „Pisac jevanđelja“. Ova slika biće dostupna posetiocima od 9. do 19. aprila, tokom redovnog radnog vremena muzeja. Prema saopštenju muzeja, reč je o poslednjoj slici na kojoj je Krstić radio, a nakon njegove smrti pronađena je nedovršena u njegovom ateljeu. „Pisac jevanđelja“ se nalazi u kolekciji Narodnog muzeja još od 1911. godine, kada je otkupljena zajedno sa četrdeset drugih radova ovog umetnika. Obeležavanje ovog jubileja pruža publici priliku da se ponovo upozna sa delom slikara koji je imao veliki uticaj na razvoj modernog srpskog slikarstva.

Povezano

Up Next

Godišnjica smrti Nadežde Petrović obeležena na trgu u Čačku

Ne propustite

JDP proslavio godišnjicu i Dan pozorišta dodelom nagrada

Pročitaj još

Komentari

Kultura

Šon Bin o Robin Hudu: Priča o borbi potlačenih za bolji život

Britanski glumac ističe da serija Robin Hud osvetljava težak život i otpor obespravljenih ljudi u 12. veku.

Objavljeno pre

2 minuta

jul 25, 2026

Objavio:

kultura

Šon Bin o Robin Hudu: Priča o borbi potlačenih za bolji život – potlačeni ljudi

Britanski glumac ističe da serija Robin Hud osvetljava težak život i otpor obespravljenih ljudi u 12. veku.

Šon Bin, britanski glumac, trenutno boravi u Beogradu zbog snimanja druge sezone serije „Robin Hud“. On tumači lik Šerifa od Notingema i ističe da je fokus ove serije na naporima potlačenih ljudi koji žele da ostvare bolji život. Tema potlačenih ljudi u seriji Robin Hud otvara važno pitanje borbe protiv nepravde i težnji ka slobodi u teškim društvenim uslovima.

Potlačeni ljudi u seriji Robin Hud

Prema rečima Šona Bina, život tokom 12. veka bio je izuzetno težak i mračan. On smatra da serija Robin Hud prikazuje ljude koji su bili ugnjetavani i koji su tražili način da poboljšaju svoje živote. Kako kaže, „cela priča o Robin Hudu je o ljudima koji su bili ugnjetavani i koji pokušavaju da dobiju bolji život za sebe i da se izbore protiv nekih lordova i barona“. Ova izjava jasno pokazuje centralnu temu priče.

Nove uloge i likovi u drugoj sezoni

U drugoj sezoni serije, koja se snima u Srbiji, uvode se novi i kompleksni likovi. Među njima su princ Džon, princ Ričard i kralj Henri, kojeg igra Džejms Pjurfoj. Pored toga, Bin naglašava da će novi likovi doneti dodatnu dubinu i slojevitost priči. Na taj način, serija proširuje pogled na istorijske događaje i odnose među vladarima.

Izložba „Robin Hud u Srbiji“ i značaj snimanja

Tokom posete Beogradu, Bin je obišao izložbu „Robin Hud u Srbiji“ u multimedijalnom prostoru Ložionica. Ova izložba dodatno približava publici istorijski kontekst i značaj legende o Robin Hudu. Snimanje serije u Srbiji doprinosi promociji lokalnih lokacija i filmske industrije, ali i donosi međunarodnu pažnju ovom projektu. Ipak, u centru pažnje ostaje priča o naporu potlačenih ljudi da se izbore za pravdu i bolji život.

Robin Hud kroz istoriju i savremeni kontekst

Priča o Robin Hudu, vođi otpora protiv nepravde, odavno je simbol borbe slabijih protiv moćnih. Iako je radnja smeštena u 12. vek, ova tema ostaje aktuelna i danas. Takođe, serija podseća gledaoce na univerzalne vrednosti kao što su sloboda, otpor nepravdi i solidarnost među ljudima. Zbog toga, Robin Hud i dalje inspiriše publiku širom sveta.

Pročitaj još

Kultura

Preminuo reditelj Čak Rasel, autor filma Maska i Strava u Ulici brestova 3

Čak Rasel, poznat po inovacijama u vizuelnim efektima, iznenada je preminuo u svom domu u predgrađu San Dijega.

Objavljeno pre

2 sata

jul 25, 2026

Objavio:

kultura

Preminuo reditelj Čak Rasel, autor filma Maska i Strava u Ulici brestova 3 – Čak Rasel film Maska

Čak Rasel, poznat po inovacijama u vizuelnim efektima, iznenada je preminuo u svom domu u predgrađu San Dijega.

Čak Rasel, poznati američki reditelj, preminuo je u 74. godini života. Njegovo ime ostalo je upamćeno po radu na filmu „Maska“ i „Strava u Ulici brestova 3: Ratnici snova“. Prema rečima njegove supruge, Rasel je iznenada preminuo u sredu u svom domu koji se nalazi u predgrađu San Dijega.

Karijera i doprinos filmskoj industriji

Tokom svoje karijere, Čak Rasel bio je poznat po korišćenju revolucionarnih vizuelnih efekata u filmskoj produkciji. Mnogi ljubitelji filma pamte ga upravo po inovacijama koje je uneo u žanr fantastike i horora. Njegovi filmovi nisu bili samo zabava, već su postavili nove standarde u načinu na koji se koriste vizuelni efekti na velikom platnu.

Maska i Strava u Ulici brestova 3 kao prekretnice

Film „Maska“ ostao je upamćen kao jedno od najpoznatijih ostvarenja u kojem su efekti i komedija spojeni na originalan način. S druge strane, „Strava u Ulici brestova 3: Ratnici snova“ smatra se značajnim delom horor žanra. Ipak, ono što je posebno izdvajalo Raselov rad bila je njegova sposobnost da kombinuje naprednu tehnologiju sa pričom i glumom.

Iznenadna smrt i reakcije

Kako je izjavila njegova supruga Anja, Čak Rasel je preminuo iznenada, što je šokiralo filmsku javnost. Iako se u poslednje vreme povukao iz javnosti, njegovi raniji radovi i dalje inspirišu mlađe generacije reditelja i filmskih stvaralaca. Zbog toga će njegov doprinos filmskoj umetnosti ostati upamćen.

Nasleđe u svetu filma

Zbog svog rada na filmovima „Maska“ i „Strava u Ulici brestova 3“, Čak Rasel je ostavio dubok trag u istoriji sedme umetnosti. Njegova iznenadna smrt predstavlja veliki gubitak kako za filmsku industriju, tako i za sve ljubitelje filma širom sveta.

Pročitaj još

Kultura

Sarnat u Indiji uvršten među UNESCO svetske baštine

Sarnat je postao 45. lokalitet iz Indije na UNESCO listi, poznat po Budinoj prvoj propovedi.

Objavljeno pre

4 sata

jul 25, 2026

Objavio:

kultura

Sarnat u Indiji uvršten među UNESCO svetske baštine – Sarnat UNESCO Indija

Sarnat je postao 45. lokalitet iz Indije na UNESCO listi, poznat po Budinoj prvoj propovedi.

Sarnat u Indiji zvanično je dodat na listu svetske baštine UNESCO-a tokom 48. zasedanja Komiteta za svetsku baštinu u Busanu, Južna Koreja. Ova odluka čini Sarnat 45. lokalitetom iz Indije koji je dobio ovo prestižno priznanje.

Značaj Sarnata za UNESCO svetsku baštinu

Lokalitet Sarnat posebno je značajan jer je upravo na tom mestu Buda održao svoju prvu propoved. Ovo mesto ima veliku istorijsku i kulturnu vrednost, čime je zaslužilo da se nađe na UNESCO listi. Na taj način, Indija potvrđuje bogatstvo svoje kulturne i duhovne baštine. Osim toga, uvrštavanje Sarnata doprinosi međunarodnom prepoznavanju indijske tradicije i istorije.

Rast broja indijskih lokaliteta na UNESCO listi

Sa novim priznanjem, Indija sada ima ukupno 45 lokaliteta koji su deo svetske baštine UNESCO-a. Od tog broja, 37 su kulturna dobra, sedam su prirodna, a jedan lokalitet je mešovit. Ova raznovrsnost pokazuje bogatstvo i raznolikost indijskog nasleđa, što dodatno jača njen značaj na svetskoj mapi.

Proces uvrštavanja i međunarodni značaj

Uvrštavanje Sarnata na listu dogodilo se tokom 48. zasedanja Komiteta za svetsku baštinu, održanog u Busanu. Značaj ovog događaja ogleda se u tome što svako novo priznanje doprinosi očuvanju kulturnih dobara za buduće generacije. Takođe, povećana pažnja na ovakva mesta može doprineti razvoju turizma i edukativnim aktivnostima.

Doprinos Indije svetskoj baštini

Indija je kroz Sarnat još jednom istakla svoju ulogu u očuvanju i promociji svetske kulturne baštine. Kao rezultat, međunarodna zajednica može bolje upoznati bogatu istoriju i doprinos ove zemlje. Sarnat sada stoji rame uz rame sa drugim izuzetnim lokalitetima širom sveta, svedočeći o značaju očuvanja kulturnih vrednosti.

Pročitaj još