Vlasti potvrdile rođenje blizanaca planinskih gorila u Virunga parku, dok oružani sukobi i dalje predstavljaju pretnju regionu

U istočnom delu Demokratske Republike Kongo, u regionu zahvaćenom sukobima, iz nacionalnog parka Virunga potvrđeno je rođenje blizanaca planinskih gorila. Prema saopštenju uprave parka, blizanci, za koje se veruje da su muško i žensko, stari su oko dve nedelje i pod stalnim su nadzorom terenskih timova. Ovaj događaj, ocenjen od strane stručnjaka kao izuzetno redak, drugi je slučaj rođenja blizanaca kod planinskih gorila u Virungi od početka godine.

Na snimcima iz parka prikazana je porodica gorila sa novorođenim mladuncima u gustoj šumi. Park je naveo da je reč o „izuzetno retkoj pojavi među planinskim gorilama“. Prethodni slučaj blizanačkog okota zabeležen je u januaru u drugoj porodici gorila, dok su novi blizanci primećeni u porodici Baraka. Ovo je sedmo zabeleženo rođenje gorila u Virungi od početka godine.

Stručnjaci ističu da su blizanci kod ove vrste izuzetna retkost. Tara Stojinski, direktorka i glavna naučna savetnica fonda za zaštitu gorila „Dian Fossey Gorilla Fund“, navela je da prema bazi podataka koja obuhvata gotovo šest decenija istraživanja, blizanački okoti čine manje od jedan odsto svih rođenja kod planinskih gorila. Prema njenim rečima, preživljavanje blizanaca predstavlja poseban izazov zbog povećanih energetskih potreba majke, koja mora da nosi i hrani dva mladunca istovremeno.

Nacionalni park Virunga, najstariji prirodni rezervat u Africi koji je osnovan 1925. godine i nalazi se pod zaštitom UNESCO, suočava se sa izazovima zbog oružanih sukoba u istočnom delu zemlje. U poslednjim godinama, delovanje oružane grupe M23, za koju se navodi da ima podršku iz Ruande, dovelo je do preuzimanja pojedinih teritorija u blizini parka. Ova situacija ugrožava i bezbednost parka i opstanak retkih vrsta poput planinskih gorila.

Uprava parka i dalje prati stanje životinja, dok međunarodni stručnjaci i organizacije apeluju na hitne mere za očuvanje biodiverziteta i sigurnost osoblja i životinja u regionu.

Komisija za etiku Kongresa SAD najavila javno saslušanje povodom optužbi protiv članice iz Floride, potvrđeno od strane zvaničnih izvora

Komisija za etiku Predstavničkog doma Kongresa Sjedinjenih Američkih Država najavila je za četvrtak retko javno saslušanje u slučaju predstavnice iz Floride Šile Šerfilus-Mekormik. Protiv nje su iznete optužbe za navodnu nezakonitu upotrebu sredstava Federalne agencije za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA) tokom pandemije, što je, prema navodima istrage, uključivalo i potencijalnu upotrebu dela sredstava za podršku njenoj izbornoj kampanji.

Prema dostupnim informacijama, predstavnici iz redova Republikanske stranke već su pokrenuli inicijativu za izuzeće Šerfilus-Mekormik iz Kongresa. Konačnu preporuku da li će doći do eventualnog izuzeća, komisija će doneti na osnovu rezultata saslušanja, što bi moglo uticati i na stav Demokratske stranke o ovom pitanju.

Komisija je u januaru objavila rezultate opsežne istrage koja se odnosila na navodne nepravilnosti u finansiranju kampanje. Izveštaj je pružio dodatne informacije o aktivnostima predstavnice Šerfilus-Mekormik u periodu nakon dve neuspešne kandidature 2018. i 2020. godine. Ona je izabrana u Kongres 2022. na vanrednim izborima u 20. kongresnom okrugu Floride, nakon što je prethodni predstavnik preminuo.

U novembru prošle godine, protiv nje je podignuta optužnica na saveznom sudu, a ona je tokom postupka izjavila da nije kriva po iznetim tačkama optužbe.

Saslušanje pred komisijom zakazano je za četvrtak u 14 časova po lokalnom vremenu i vodiće ga pododbor koji čini jednak broj članova iz redova Demokratske i Republikanske stranke. Cilj pododbora je da utvrdi da li su navodi potvrđeni “jasnim i ubedljivim dokazima” i da na osnovu toga iznese nalaze pred širu komisiju.

Postupci ove vrste su retki u američkom Kongresu, a konačna odluka može imati značajne političke posledice. Komentari iz okruženja optužene, kao i reakcije drugih članova Kongresa, nisu detaljno navedeni u trenutno dostupnim izveštajima.

Komisija za etiku, prema pravilima, može preporučiti različite mere, uključujući opomenu, suspenziju ili izuzeće iz Kongresa. Dalji razvoj događaja zavisiće od rezultata saslušanja i eventualnih odluka koje će uslediti nakon toga.

Nadležne institucije sprovode javnu raspravu o uredbi, planiran završetak radova do kraja 2027. godine

Mađarska vlada predložila je uredbu kojom se izgradnja naftovoda između Mađarske i Srbije, kao i prateće infrastrukture, proglašava prioritetnim investicionim projektom, čime bi se ubrzali administrativni postupci i sama izgradnja. Očekuje se da će sistem biti potpuno operativan 2027. ili 2028. godine, prema zvaničnim informacijama.

Planirani projekat obuhvata bolju koordinaciju tržišta energenata između Mađarske, Srbije i Slovačke, s ciljem postizanja stabilnijih uslova snabdevanja naftom u regionu. Mađarska vlada ukazuje na ranjivost snabdevanja energijom u centralnoj Evropi, naročito za zemlje bez izlaza na more, te ističe potrebu za alternativnim rutama i smanjenjem zavisnosti od jednog pravca.

Na zvaničnom sajtu mađarske vlade navodi se da je predlog uredbe u fazi javne rasprave, koja će trajati najkasnije do 28. marta. Mađarske vlasti smatraju da je ovaj projekat strateški važan za energetsku bezbednost zemlje i regiona.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u Srbiji u toku proces javne nabavke za izgradnju naftovoda, da je tehnička dokumentacija završena i da su potrebne dozvole obezbeđene. “Nadamo se da će ugovaranje radova biti završeno tokom leta, a početak izgradnje planiran je za jesen. Očekujemo da će naftovod biti izgrađen do kraja 2027. godine”, navela je ministarka.

Stručnjaci ističu da je diversifikacija infrastrukture za dotok nafte od velikog značaja za energetsku bezbednost, dok bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović podseća da opstanak svake države zavisi od stepena energetske sigurnosti. “Ako postoji dotok nafte i gasa, kao i diversifikacija izvora i dobavljača, zemlja je sigurnija”, ocenila je Mihajlović.