Connect with us

Svet

Meta uvodi mesečnu pretplatu za Instagram Plus od 3,99 dolara sa dodatnim opcijama

Kompanija Meta potvrdila novu pretplatničku uslugu, osnovne funkcije Instagrama ostaju nepromenjene za sve korisnike

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pixabay / Digitalpfade

Kompanija Meta potvrdila novu pretplatničku uslugu, osnovne funkcije Instagrama ostaju nepromenjene za sve korisnike

Kompanija Meta najavila je uvođenje pretplatničke usluge Instagram Plus, koja će korisnicima biti dostupna po ceni od 3,99 dolara mesečno. Nova opcija omogućava pristup dodatnim funkcijama na ovoj društvenoj mreži, dok će standardna verzija Instagrama i dalje biti dostupna bez nadoknade, saopštila je kompanija.

Prema zvaničnim informacijama, Instagram Plus donosi mogućnost da priče (stories) traju 48 sati, što je duplo duže u odnosu na standardnih 24 sata za korisnike koji ne plaćaju pretplatu. Plaćeni pretplatnici takođe mogu praviti više lista publike, što im omogućava da određeni sadržaj podele sa odabranim grupama korisnika. Meta navodi da ove izmene imaju za cilj unapređenje načina na koji korisnici komuniciraju sa svojim pratiocima.

Dodatno, Instagram Plus uključuje nove analitičke podatke za one koji plaćaju pretplatu. Pretplatnici mogu videti koliko puta su njihove priče ponovo pregledane, što im omogućava uvid u popularnost objavljenog sadržaja. Takođe je omogućena opcija brze pretrage da li je određeni korisnik pogledao njihovu priču.

Među ostalim opcijama, korisnici Instagram Plus-a mogu izabrati personalizovanu ikonicu aplikacije, umesto standardne. Plaćena verzija nudi i mogućnost korišćenja različitih fontova prilikom pisanja biografije, kao i postavljanje sadržaja na profil bez automatskog prikazivanja u vestima prijatelja, navodi se u saopštenju kompanije.

Meta je najavila da će u narednim mesecima proširiti ponudu dodatnih funkcija za pretplatnike Instagram Plus-a. Kompanija je takođe predstavila AI agente za poslovne korisnike pod nazivom Meta Business Agent, koji su dostupni kroz aplikacije WhatsApp, Messenger i Instagram. Ovi agenti omogućavaju preporuke proizvoda, odgovaranje na upite kupaca i obavljanje drugih zadataka na automatizovan način.

Uvođenje pretplatničke usluge deo je strategije diversifikacije prihoda kompanije, koja se do sada pretežno oslanjala na oglašavanje. Prema navodima iz saopštenja, postojeće funkcije Instagrama ostaju nepromenjene za korisnike koji ne žele da koriste plaćenu verziju, dok je Instagram Plus namenjen onima koji žele dodatne mogućnosti.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Predlog o ograničavanju predsedničkih ovlašćenja SAD u Libanu odbijen u Predstavničkom domu

Predstavnički dom odbacio rezoluciju o povlačenju američkih trupa iz Libana, potvrđeno u zvaničnom saopštenju

Published

2 minutes ago

on

June 4, 2026

By

Predstavnički dom odbacio rezoluciju o povlačenju američkih trupa iz Libana, potvrđeno u zvaničnom saopštenju

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država odbacio je rezoluciju koju je predložila kongresmenka Rašida Tlaib, a koja je imala za cilj ograničavanje predsedničkih ovlašćenja u vezi angažovanja američkih oružanih snaga u Libanu. Glasanje je održano 4. juna 2026. godine, a prema zvaničnim podacima, rezolucija nije usvojena, sa 92 glasa za, 324 protiv i dva uzdržana.

Predlog rezolucije predviđao je povlačenje američkih oružanih snaga iz Libana u roku od sedam dana od dana usvajanja, navodi se u zvaničnom dokumentu. Pre glasanja, lideri demokratske stranke Hakeem Jeffries, Katherine Clark i Pete Aguilar saopštili su da trenutno nema američkih vojnika koji učestvuju u borbenim operacijama ili neprijateljstvima na teritoriji Libana.

Demokratski lideri su naveli da je dan ranije predstavljen novi predlog rezolucije sa izmenjenim formulacijama, takođe od strane kongresmenke Tlaib. Navodi se da je ovaj novi predlog, koji predviđa povlačenje američkih trupa iz “bilo kakvih neprijateljstava u Libanu” u roku od sedam dana, dobio podršku člana Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, Gregoryja Meeksa. U tekstu nove verzije rezolucije posebno je naglašeno da dokument ne ograničava bezbednosnu saradnju sa libanskim oružanim snagama niti zaštitu diplomatskih objekata.

Odluka o glasanju usledila je nakon višenedeljnih sukoba između Izraela i grupa koje imaju podršku Irana, među kojima je Hezbolah, na granici sa Libanom. Kongresmenka Tlaib je zahtev za glasanje o rezoluciji podnela u kontekstu tih događaja, ističući potrebu za ograničavanjem mogućnosti predsednika SAD da angažuje američke trupe bez odobrenja Kongresa.

Zvaničnici Predstavničkog doma su naveli da će saradnja sa Tlaib biti nastavljena na novom predlogu rezolucije, sa ciljem postizanja šireg konsenzusa među poslanicima. Prema izveštajima iz Vašingtona, u aktuelnom trenutku ne postoje američke jedinice koje su uključene u borbene aktivnosti u Libanu. Predstavnički dom ranije je razmatrao slične rezolucije o ograničavanju predsedničkih ovlašćenja u pitanjima upotrebe vojne sile u inostranstvu.

Sukobi na granici između Izraela i Libana traju više nedelja, a međunarodni izvori navode da se situacija prati sa posebnom pažnjom zbog mogućeg širenja konflikta. Američki zvaničnici ističu da će nastaviti da rade u saradnji sa Kongresom na regulisanju upotrebe vojnih ovlašćenja u skladu sa američkim zakonodavstvom.

Pročitaj još

Svet

Američka obalska straža zaplenila čamac u Bahamima u vezi sa nestankom Lynette Hooker

Obalska straža SAD potvrdila zaplenu čamca, istraga nestanka američke državljanke iz Mičigena i dalje traje

Published

12 minutes ago

on

June 4, 2026

By

Obalska straža SAD potvrdila zaplenu čamca, istraga nestanka američke državljanke iz Mičigena i dalje traje

Američka obalska straža sprovela je istragu i zaplenila čamac na naduvavanje u Bahamima, u okviru slučaja nestanka Lynette Hooker iz Mičigena, čiji je nestanak prijavljen početkom aprila. Prema informacijama iz istrage, čamac dužine oko dva i po metra, na kojem su te noći bili Lynette Hooker i njen suprug Brian Hooker, prebačen je na brod Obalske straže radi daljeg ispitivanja.

Novinari na terenu zabeležili su trenutak kada su američki istražitelji preuzeli čamac, koji bi mogao da pruži dodatne informacije o događajima koji su prethodili nestanku. Na licu mesta viđen je i istražitelj iz službe Obalske straže kako pregleda čamac i podiže jedan od prsluka za spasavanje, dok je u pratnji bio i pas obučen za pretragu na terenu.

Prema izjavama Briana Hookera, on i njegova supruga su 5. aprila u večernjim satima krenuli čamcem iz oblasti Elbow Cay u Bahamima. Tokom vožnje, Lynette Hooker je, prema njegovim navodima, ispala iz čamca usled nemirnog mora i struje, pri čemu je imala i ključeve od motora, što je onemogućilo povratak čamcem. Brian Hooker je izjavio da se tada vratio na kopno koristeći vesla.

Lokalne vlasti Bahama su nakon nestanka privremeno zadržale Briana Hookera radi ispitivanja, ali je on pušten nakon pet dana, bez podizanja optužnice. On se nakon toga vratio u Sjedinjene Američke Države i negirao bilo kakvu umešanost u nestanak supruge.

Istraga o nestanku Lynette Hooker i dalje je u toku, a zvanične informacije o njenoj sudbini nisu saopštene. Nadležni organi nisu objavili nove podatke o mogućim tragovima niti su izneli zaključke iz dosadašnje istrage. Porodica nestale žene i dalje očekuje informacije o njenoj sudbini, dok američka i bahamska policija nastavljaju saradnju na ovom slučaju.

Međunarodni mediji navode da bi zaplena čamca mogla biti značajan korak u pokušaju rasvetljavanja okolnosti nestanka američke državljanke, ali zvanične potvrde o rezultatima ispitivanja još nema.

Pročitaj još

Svet

Američki senatori traže nastavak blokade fonda Ministarstva pravde zbog ustavnih razloga

Dvojica senatora iz SAD podnela su sudu zajednički zahtev, navodeći da bi deblokada fonda predstavljala pretnju ustavnom poretku

Published

47 minutes ago

on

June 4, 2026

By

Dvojica senatora iz SAD podnela su sudu zajednički zahtev, navodeći da bi deblokada fonda predstavljala pretnju ustavnom poretku

Dvojica američkih senatora iz različitih političkih stranaka, Bil Kasidi iz Luizijane i Kori Buker iz Nju Džersija, podneli su u četvrtak saveznom sudu u Virdžiniji zajednički zahtev da se održi zabrana korišćenja sredstva iz takozvanog “anti-weaponization” fonda Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država. Prema saopštenju, senatori smatraju da bi ukidanje postojeće blokade predstavljalo neposrednu pretnju ustavnom poretku i nadležnostima Kongresa.

Sporni fond, čija je vrednost 1,7 milijardi dolara, trenutno je privremeno blokiran odlukom saveznog suda u istočnoj Virdžiniji. Sudija je prošle nedelje odlučila da Ministarstvo pravde ne može preduzimati aktivnosti u vezi sa ovim programom, uključujući razmatranje zahteva ili isplatu sredstava, dok traje razmatranje zahteva za trajnu zabranu korišćenja fonda.

U podnesku sudu, Kasidi i Buker navode da bi sudija trebalo da zadrži privremenu meru i na kraju donese odluku u korist podnosilaca tužbe protiv fonda. Među tužiocima se nalazi i bivši savezni tužilac koji je radio na slučajevima povezanim sa događajima od 6. januara 2021. godine u zgradi američkog Kongresa.

Senatori tvrde da je fond protivustavan jer, prema njihovom mišljenju, krši više odredbi američkog ustava, uključujući klauzule o budžetu, odobravanju sredstava i imenovanjima. U svom zahtevu sudu, navode da “postojanje fonda direktno zadire u ovlašćenja Kongresa i osnovne principe ustavnog poretka”.

Prema navodima iz podneska, fond je, između ostalog, osmišljen da omogući isplatu sredstava osobama povezanim sa napadom na zgradu američkog Kongresa 6. januara 2021. godine. Senator Buker i senator Kasidi ističu da takva upotreba državnih sredstava predstavlja ozbiljan izazov ovlašćenjima Kongresa u upravljanju javnim finansijama.

Sud još uvek razmatra zahtev za trajnu zabranu, dok Ministarstvo pravde nije iznelo zvaničan komentar na podneti zahtev senatora. Očekuje se da će odluka o daljim koracima biti doneta u narednom periodu, a tužioci i dalje insistiraju na tome da bi korišćenje fonda pre okončanja sudskog postupka bilo protivno ustavnim principima.

Pročitaj još

U Trendu