Kapitul Ordena belog orla odlučuje 8. juna, nakon što je Ukrajina preimenovala vojnu jedinicu po UPA

Predsednik Poljske saopštio je da će Kapitul Ordena belog orla 8. juna razmatrati mogućnost oduzimanja najvišeg državnog odlikovanja predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom, nakon što je Ukrajina vojnu jedinicu nazvala po Ukrajinskoj ustaničkoj armiji (UPA), organizaciji povezanoj sa masakrima Poljaka tokom Drugog svetskog rata, potvrđeno je prema zvaničnim izvorima.

Poljska je do sada bila jedan od najbližih saveznika Kijeva u sukobu sa Rusijom, a bivši predsednik Andžej Duda uručio je Zelenskom Orden belog orla 2023. godine. Odluka ukrajinskog predsednika da potpiše dekret kojim se specijalnim snagama Ukrajine daje ime UPA naišla je na osudu u Poljskoj, s obzirom na istorijsku ulogu te organizacije u Volinjskim masakrima, tokom kojih je, prema navodima Poljske, ubijeno oko 100.000 Poljaka između 1943. i 1945. godine.

Navrocki, predsednik Kapitula i konzervativni političar, izjavio je u petak da je pitanje preimenovanja vojnih jedinica dalo prostor ruskoj propagandi za dezinformacije, naglašavajući da podrška Ukrajini ostaje strateški cilj Poljske. On je predložio da se na predstojećem sastanku razmotri mogućnost povlačenja ordena, navodeći da su za takvu odluku neophodni određeni mehanizmi i savetodavni sastanak Kapitula.

Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da preimenovanje jedinice po UPA “vređa sećanje na žrtve” i otežava dijalog između poljskog i ukrajinskog naroda. Portparol ukrajinskog predsedništva odbio je da komentariše izjave iz Poljske, dodajući da Ukrajina ostaje zahvalna za dosadašnju podršku i da se nada očuvanju nezavisnosti obe države uprkos pritiscima iz Rusije.

Volodimir Zelenski je Orden belog orla dobio kao priznanje za doprinos odnosima između Poljske i Ukrajine, demokratiji, miru i bezbednosti u Evropi, kao i za odbranu ljudskih prava.

Prema zvaničnim podacima, poskupljenje povezano sa carinama, vremenskim nepogodama i međunarodnim dešavanjima

Cene paradajza u Sjedinjenim Američkim Državama zabeležile su značajan rast u poslednjih godinu dana, prema podacima američkih federalnih institucija. Do aprila 2026. godine, prosek cena paradajza dostigao je 2,69 dolara po funti, što predstavlja rekordni iznos i gotovo 40% više u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Za poređenje, ukupni troškovi hrane porasli su za 17% u istom periodu.

Jedan od glavnih faktora rasta cena je uvođenje carina na uvoz paradajza iz Meksika. Sjedinjene Države su u julu prošle godine uvele carinu od 17% na meksički paradajz, nakon povlačenja iz tridesetogodišnjeg trgovinskog sporazuma koji je omogućavao bescarinski uvoz ovog proizvoda. Prema rečima stručnjaka iz agroindustrije, ova odluka je imala pozitivan efekat na domaće proizvođače, ali je dovela do povećanja troškova za krajnje potrošače.

Prema zvaničnim podacima, iznos prikupljenih carina na paradajz porastao je sa 16.424 dolara u 2024. godini na skoro 4,6 miliona dolara. U 2025. godini, oko 90% uvoza paradajza u SAD dolazilo je iz Meksika. Stručnjaci ukazuju da svaka promena u trgovinskoj politici ima veliki uticaj na snabdevanje, s obzirom na to da SAD u velikoj meri zavise od uvoza iz Meksika.

Pored trgovinskih mera, loši vremenski uslovi i bolesti useva su takođe negativno uticali na proizvodnju paradajza u Meksiku i na Floridi, što je dodatno smanjilo količine dostupne na tržištu. Prema izjavama stručnjaka za lanac snabdevanja, aktuelna situacija je specifična, jer se nestašica beleži kod paradajza, dok drugih vrsta povrća ima dovoljno.

Dodatni faktor koji doprinosi rastu cena su međunarodni događaji, uključujući konflikt u Iranu, koji je uticao na rast cena nafte i time povećao troškove transporta hrane, uključujući i paradajz. Paradajz se često prevozi u rashlađenim kamionima, pa povećanje cene goriva dodatno opterećuje krajnju cenu proizvoda.

Prema analitičarima iz prehrambene industrije, kombinacija ovih faktora dovela je do trenutne situacije na tržištu, dok potrošači nastavljaju da se suočavaju sa višim troškovima za osnovne prehrambene proizvode.

Federalni sud u Vašingtonu doneo odluku nakon tužbe člana odbora, planovi za renoviranje i promenu imena obustavljeni

Federalni sudija u Vašingtonu doneo je odluku kojom se blokira privremeno zatvaranje Kennedy centra tokom planiranih renovacija, kao i promena imena ustanove. Odluka je usledila nakon tužbe koju je podnela članica odbora Kennedy centra, predstavnica Džojs Biti, osporavajući odluku odbora o dodavanju imena bivšeg predsednika Donalda Trampa u zvanični naziv centra.

U obrazloženju na 94 stranice, sudija okružnog suda Kristofer Kuper naveo je da je zakon kojim je osnovan Kennedy centar jasno propisao da ova institucija nosi ime predsednika Džona F. Kenedija, te da odbor nema ovlašćenje da menja ime ili dodaje dodatne nazive bez odobrenja Kongresa. Sudija je takođe zaključio da je odluka o dvogodišnjem zatvaranju centra zbog renoviranja doneta bez odgovarajuće procedure i konsultacija sa svim relevantnim članovima odbora.

Predstavnica Biti, koja je i članica odbora Kennedy centra, podnela je tužbu nakon što je odbor glasao za promenu imena i privremeno zatvaranje objekta radi opsežnih građevinskih radova. U tužbi je istaknuto da takva odluka nije usklađena sa zakonskim okvirom i da nije sprovedena u skladu sa procedurama utvrđenim za rad javnih ustanova od nacionalnog značaja.

Sudija Kuper je u presudi naglasio da je Kennedy centar ustanovljen kao memorijal predsedniku Kenediju i da svaka promena imena zahteva zakonodavnu inicijativu, a ne samostalnu odluku upravnog odbora. Odluka suda nalaže da se sve aktivnosti u vezi sa promenom imena i zatvaranjem obustave dok se ne sprovede dalje sudsko razmatranje ili ne donese odluka Kongresa.

Odbor Kennedy centra nije odmah komentarisao odluku suda. S druge strane, predstavnica Biti je izrazila zadovoljstvo presudom, navodeći da je važno poštovati zakonske procedure i očuvati istorijski značaj ustanove. Prema dostupnim informacijama, planirano dvogodišnje zatvaranje trebalo je da omogući obimne popravke i modernizaciju objekta, ali će ove aktivnosti biti odložene do daljeg.

Kennedy centar, koji se nalazi u Vašingtonu, predstavlja glavno nacionalno pozorište i kulturni centar Sjedinjenih Američkih Država. Institucija je osnovana u znak sećanja na predsednika Džona F. Kenedija i ima poseban status pod zaštitom Kongresa. Odluka suda trenutno obustavlja sve dalje promene dok se ne reše pravna i proceduralna pitanja.