Rast svetske ekonomije usporava sa 3,4 na 2,8 odsto u 2026, uz moguć oporavak na 3,1 odsto u 2027. godini

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) saopštila je da će globalni privredni rast u 2026. godini pasti na 2,8 odsto, što je smanjenje u odnosu na prethodnu prognozu od 3,4 odsto za 2025. godinu. Kao glavni razlog navodi se rat na Bliskom istoku, dok se za 2027. godinu očekuje delimičan oporavak na 3,1 odsto.

Prema osnovnom scenariju OECD-a, pretpostavlja se da će poremećaji u snabdevanju energentima biti ograničeni i da će proizvodnja i izvoz iz zemalja Persijskog zaliva početi postepeno da se oporavljaju od sredine 2026. godine. Alternativni, nepovoljniji scenario predviđa da bi poremećaji u snabdevanju mogli potrajati tokom cele 2027. godine, što bi uzrokovalo više cene energije, veći rizik od nestašica i pogoršanje globalnih finansijskih uslova.

U slučaju dugotrajnog poremećaja na energetskim tržištima, OECD procenjuje da bi globalni rast mogao pasti na 2,1 odsto u 2026. i 1,8 odsto u 2027. godini. Posebno bi bile pogođene ekonomije Azije, Evrope i zemlje u razvoju koje su najizloženije rastu cena energije i hrane. U tom scenariju, rast ekonomija članica OECD-a iznosio bi svega 0,9 odsto u 2026. i 0,5 odsto u 2027, za razliku od 1,5 i 1,7 odsto koliko se očekuje u slučaju bržeg smirivanja krize.

OECD upozorava da energetski šok dovodi do rasta cena sirovina, a indirektni efekti prelaze na celokupnu ekonomiju, posebno kroz povećane troškove poljoprivredne proizvodnje i hrane. “Vlade imaju niz kratkoročnih opcija za ublažavanje posledica krize u snabdevanju energijom, posebno za najranjivija domaćinstva i mala preduzeća”, izjavio je glavni ekonomista OECD-a Stefano Skarpeta. Takođe je naglasio da je hitno potrebno smanjiti zavisnost privreda od uvoza fosilnih goriva.

OECD ističe da bi produženi sukob na Bliskom istoku mogao dodatno povećati inflaciju i nezaposlenost, kao i usporiti investicije širom sveta. Organizacija posebno ukazuje na ranjivost zemalja u razvoju sa ograničenim energetskim rezervama, većim učešćem hrane i energije u potrošnji domaćinstava, slabijim javnim finansijama i nestabilnim valutama.

Skarpeta je naglasio: “Trajno rešavanje sukoba donelo bi olakšanje ne samo regionu Bliskog istoka, već i globalnoj ekonomiji. Ekonomski i društveni troškovi rastu sa svakim produžavanjem krize.”

Jedina ponuda brodogradilišta Viktor Lenac bila za 100.000 evra viša od procene, novi konkurs do sredine juna

Grad Rijeka je poništio prvi konkurs za popravku broda-muzeja Galeb, poznatog po diplomatskim misijama Josipa Broza Tita, nakon što je jedina pristigla ponuda iznosila 294.475 evra bez PDV-a, odnosno 368.094 evra sa PDV-om, što je više od 100.000 evra iznad procenjene vrednosti radova od 164.750 evra bez PDV-a. Konkurs, raspisan u martu, nije uspeo jer je ponuda brodogradilišta Viktor Lenac ocijenjena nepravilnom, navodi se iz Grada Rijeke.

Prema zvaničnim informacijama, ponuda je odbačena jer je uključivala dodatne režijske troškove, među kojima je tegljenje broda unutar brodogradilišta u iznosu od oko 56.000 evra, što prema uslovima konkursa nije bilo dozvoljeno. Ovi troškovi morali su biti uračunati u jedinične cene pojedinačnih stavki, a ne posebno iskazani.

Grad Rijeka je potvrdio da troškovnik za popravku Galeba, izrađen od strane sudskog veštaka Marina Sorića, ostaje nepromenjen i da su stavke dovoljno detaljne. Novi javni konkurs za uslugu popravke biće raspisan do sredine juna. Sanacija broda je tehnički zahtevna jer osim oštećenja pramca, potrebno je zameniti i sidreni sistem i pritezno vitlo, za koje ne postoje gotovi delovi na tržištu i moraju se izraditi po meri.

Celokupan trošak sanacije snosiće osiguravajuće društvo turskog broda „Deniz Akay“, koji je sredinom februara zbog tehničkog kvara izazvao sudar i oštetio Galeb. Brod Galeb, izgrađen 1938. godine, bio je ambasador mira i simbol jugoslovenske diplomatije. Od 2009. vlasnik broda je Grad Rijeka, koji ga je kupio za 150.000 američkih dolara (oko 105.000 evra) i pretvorio u muzejski brod. Nakon obnove u brodogradilištu Dalmont u Kraljevici od 2019. do 2024/2025, Galeb je u februaru 2025. vraćen u riječku luku i otvoren kao muzej sa restoranom, kafićem i edukativnim sadržajima.

Analiza šest decenija podataka pokazuje da neodređena očekivanja utiču snažnije na sagorevanje zaposlenih nego preopterećenost

Opsežna studija koja je obuhvatila 800.000 radnika tokom poslednjih 60 godina identifikovala je nejasnoću uloge kao ključni faktor koji negativno utiče na učinak zaposlenih i izaziva psihološki sindrom pregorevanja. Istraživanje je pokazalo da neodređena očekivanja u vezi sa poslom deluju snažnije od preopterećenosti ili međusobno suprotstavljenih zahteva, čime se direktno povećava rizik od sagorevanja i namere za odlazak iz kompanije.

Studiju je vodila Gargi Savni sa Univerziteta Auburn u Alabami, a analizirani su podaci koji datiraju unazad šest decenija. Rezultati ukazuju da nejasno definisane radne uloge izazivaju trajnu napetost kod zaposlenih, što negativno utiče na mentalnu energiju neophodnu za kreativnost, rešavanje problema i inicijativu. Umesto povećanja produktivnosti, kompanije se suočavaju sa situacijom gde zaposleni više vremena troše na razjašnjavanje svojih zadataka nego na konkretan rad.

Nejasnoća uloge postala je još izraženija usled povratka zaposlenih u kancelarije bez jasnog obrazloženja novih pravila, brzog uvođenja veštačke inteligencije bez redefinisanja radnih mesta i talasa otpuštanja u kojima preostali zaposleni preuzimaju dodatne zadatke bez formalnog priznavanja tih promena. Ove promene dodatno produbljuju konfuziju i smanjuju angažovanost kadrova.

Najznačajniji nalaz studije je da je nejasnoća uloge snažniji prediktor sagorevanja i fluktuacije zaposlenih od svih drugih radnih stresora. Ovaj zaključak, donet na osnovu gotovo milion analiziranih podataka, ukazuje na potrebu za preciznijim definisanjem radnih zadataka i odgovornosti u okviru organizacija.

Rešenje, prema autorima istraživanja, leži u unapređenju jasnoće radnih uloga kroz definisanje konkretnih ciljeva, jasnu podelu odgovornosti i precizno određivanje prava odlučivanja. Organizacije se savetuje da koriste alate poput RACI matrice, koja definiše ko je odgovoran za izvršenje, ko donosi odluke, ko se konsultuje i ko je informisan, kako bi se smanjila konfuzija i povećala produktivnost timova.

Preporuka za menadžere je da redovno preispituju uloge u svojim timovima, jasno komuniciraju prioritete i pravila donošenja odluka, te time smanje neproduktivnu potrošnju energije zaposlenih na razjašnjavanje osnovnih radnih pitanja. Analitičari ističu da ovakve mere mogu imati direktan pozitivan uticaj na učinak i zadržavanje kadrova, što je posebno važno u kontekstu savremenih promena na tržištu rada.