Akcize snižene za 25 odsto, zabrana izvoza nafte i derivata produžena do kraja juna zbog globalnih poremećaja

Vlada Republike Srbije donela je odluku da iz robnih rezervi pusti dodatnih 30.000 tona dizela, čime je ukupna količina plasirana na tržište, zajedno sa prethodno preuzetim količinama od strane naftnih kompanija, dostigla 65.000 tona. Ovu odluku saopštila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Kako je precizirano, produžena je i zabrana izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do kraja juna, uključujući dizel, benzin i sirovu naftu, i to svim vidovima transporta. Ova mera je doneta radi zaštite snabdevenosti domaćeg tržišta usled globalnih poremećaja i rasta cena nafte.

Ministarka Đedović Handanović je naglasila da su akcize na dizel smanjene za 25 odsto. “Situacija na svetskom tržištu je sve složenija i izazovnija i nema naznaka koliko će još poremećaji trajati, što stvara velike pritiske na našu ekonomiju. Mere koje donosimo da zaštitimo naše građane nisu lake za državu, jer značajno umanjuju budžetske prihode i povećavaju rashode, ali smo spremno odgovorili na izazove i ponosna sam što uspešno štitimo naše građane i privredu od naglog skoka cena goriva već dva meseca”, navela je Đedović Handanović.

U prethodne četiri godine, obavezne rezerve nafte i naftnih derivata povećane su sa 31 dana prosečne potrošnje na 55 dana, dok su od 2022. godine obavezne rezerve evro dizela duplirane, a rezerve benzina povećane dva puta.

Odluka doneta odnosom glasova osam prema četiri, najdublja podela u vrhu banke od 1992. godine

Američke Federalne rezerve zadržale su referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, saopšteno je nakon poslednje sednice održane krajem aprila 2026. godine. U obrazloženju odluke istaknuto je da inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama ostaje povišena, što je dodatno podstaknuto rastom globalnih cena energenata i geopolitičkom neizvesnošću na Bliskom istoku.

Odluka je doneta odnosom glasova osam prema četiri, što predstavlja najizraženiju podelu među članovima američke centralne banke još od 1992. godine. Troje zvaničnika usprotivilo se formulaciji koja sugeriše moguća buduća smanjenja kamatnih stopa, dok je jedan član glasao za trenutno smanjenje referentne stope.

U saopštenju je naglašeno da američka ekonomija nastavlja sa solidnim rastom, a stopa nezaposlenosti ostaje stabilna. Federalne rezerve su ukazale na povećane inflatorne pritiske usled rasta cena energenata, uz napomenu da dešavanja na Bliskom istoku dodatno povećavaju neizvesnost oko ekonomskih izgleda.

Ova odluka dolazi u trenutku kada se očekuje smena na čelu Federalnih rezervi, jer bi Kevin Vorš trebalo da nasledi Džerouma Pauela u maju, po isteku njegovog mandata.

Analitičari ocenjuju da ovako izraženo neslaganje unutar Federalnih rezervi može uticati na očekivanja tržišta i povećati verovatnoću promene kamatnih stopa do kraja godine.

Inflacija u SAD dostigla 3,3 odsto, moguć rast cene nafte na 190 dolara do avgusta prema Oxford Economics

Cena nafte marke brent dostigla je 122 dolara po barelu, što predstavlja najviši nivo od 2022. godine, kao posledica zastoja u mirovnim pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kao i blokade Ormuskog moreuza. Prema informacijama iz ekonomskih analiza, nakon jednodnevnog skoka od skoro 10 odsto, cena se stabilizovala na oko 120 dolara. Organizacija Oxford Economics procenjuje da bi, ukoliko šestomesečni zastoj potraje, cena nafte mogla dostići 190 dolara do avgusta.

Ekonomista Pol Krugman je upozorio da bi nastavak blokade mogao izazvati globalnu recesiju ukoliko se situacija ne reši u narednim mesecima. Trenutno povećanje cena nafte već ima uticaj na svetsku ekonomiju, podstičući inflaciju u više zemalja. Inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama porasla je na 3,3 odsto u martu, dok se Velika Britanija suočava sa ekonomskim gubicima i povećanim rizikom od recesije tokom 2026. godine.

Prema prikazu kretanja cene brenta tokom poslednjih mesec dana, tržište pokazuje pojačane oscilacije, što dodatno utiče na neizvesnost na globalnom nivou. Analitičari ističu da produžena blokada Ormuskog moreuza može imati dugoročne posledice po snabdevanje energentima i stabilnost svetske ekonomije.