Prema podacima istraživanja, rastuće oslanjanje na AI alate u poreskoj sezoni može dovesti do netačnih informacija, upozoravaju poreski stručnjaci

Građani Sjedinjenih Američkih Država u sve većoj meri koriste alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT i Claude, za pripremu svojih poreskih prijava tokom aktuelne poreske sezone. Istraživanje pokazuje da oko 26% ispitanika koristi AI za pripremu poreskih dokumenata za 2025. godinu, što predstavlja porast u odnosu na prethodnu godinu kada je taj procenat iznosio 11%.

Neki korisnici su na društvenim mrežama naveli da su uz pomoć AI alata uspeli da povećaju iznos povraćaja poreza. Međutim, poreski stručnjaci upozoravaju da ovakvi alati mogu pružiti zastarele ili netačne informacije, što može dovesti do potencijalno skupih grešaka prilikom podnošenja poreske prijave.

Stručnjaci napominju da iako veštačka inteligencija već godinama ima primenu u softverima za pripremu poreza, korisnici treba da budu oprezni kada koriste široko dostupne AI platforme. Poreska profesorka sa Američkog univerziteta, Karolin Brakner, navodi da AI na sopstvenu odgovornost nije sposoban da pripremi tačnu poresku prijavu, ukazujući na to da se poreski zakoni često menjaju i da zvanični sajtovi, poput IRS.gov, mogu sadržati zastarele podatke.

Brakner ističe da je američki poreski zakon izuzetno složen i da se relevantne informacije na internetu često ne ažuriraju dovoljno brzo kako bi odražavale najnovije izmene. Kao primer navodi se da veštačka inteligencija može davati odgovore na osnovu propisa koji više nisu važeći, što može rezultirati pogrešnim zaključcima o odbicima ili poreskim olakšicama.

Pored toga, u izveštaju se navodi da su određene promene u poreskom zakonu izvedene kroz zakonodavne inicijative, ali AI alati možda još uvek nisu ažurirani da ih prepoznaju. Zbog ovakvih okolnosti, korisnicima se preporučuje da informacije dobijene od veštačke inteligencije provere kod stručnjaka ili putem zvaničnih izvora.

Iako veštačka inteligencija može biti korisna za osnovnu organizaciju dokumenata i pronalaženje opštih informacija, stručnjaci naglašavaju da je ljudski nadzor neophodan kako bi se izbegle greške i potencijalni finansijski rizici.

Nadležne službe sprovode istragu, mesecima kompromitovani poverljivi podaci ključnih operacija

Iranski hakeri povezani sa režimom u Teheranu izvršili su upad u privatni mejl nalog direktora Federalnog istražnog biroa (FBI) u Vašingtonu, potvrđeno je iz bezbednosnih izvora. Ovaj napad, za koji se navodi da je jedan od najvećih obaveštajnih incidenata poslednjih decenija, izazvao je uzbunu među američkim bezbednosnim strukturama.

Prema dostupnim informacijama, hakeri su više meseci imali pristup ličnoj elektronskoj prepisci direktora FBI, što je dovelo do curenja poverljivih kontakata, planova operacija i podataka o saradnicima na Bliskom istoku. Nadležne službe trenutno pokušavaju da utvrde razmere štete i spreče dalje širenje kompromitovanih informacija.

Bezbednosni eksperti upozoravaju da je kompromitacija privatnog naloga jednog od najvažnijih zvaničnika u zemlji znak ozbiljne ranjivosti sistema. “Istraga je u toku i preduzimaju se sve mere radi otkrivanja načina na koji je došlo do upada”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih službi.

Iako direktor FBI još uvek nije javno komentarisao incident, stručnjaci ističu da ovaj događaj može imati dugoročne posledice po bezbednost američkih obaveštajnih operacija. Veruje se da je napad deo šireg sajber sukoba i digitalnog odgovora Irana na događaje na Bliskom istoku.

Nadležne institucije apelovale su na pojačanu opreznost i najavile dodatne provere bezbednosti u svim relevantnim državnim organima.

Naučne institucije potvrdile rekordno mali obim leda, istovremeno zabeležene ekstremne temperature širom više kontinenata

Arktički morski led dostigao je najniži nivo u zimskom periodu otkad se vrše merenja, saopštile su američke naučne institucije 27. marta 2026. godine. Analize pokazuju da se površina leda u regionu Arktika, koji ima ključnu ulogu u klimatskoj stabilnosti planete, smanjila do nivoa koji je gotovo izjednačen sa prethodnim rekordom, navode zvaničnici.

Prema navodima naučnih eksperata, nivo arktičkog leda tokom zime je posebno važan jer njegova refleksija sunčevih zraka doprinosi hlađenju okeana. Stručnjaci ističu da led na polovima ima funkciju „frižidera“ za Zemlju, dok se smanjenje površine leda odražava i na promene u pomorskim rutama i geopolitičkim odnosima, uključujući povećano interesovanje za region Grenlanda.

NASA je u svom saopštenju navela da je smanjenje arktičkog leda nastavak dugotrajnog trenda opadanja, koji je zabeležen tokom poslednjih decenija. Ova informacija objavljena je istog dana kada su zabeležene rekordno visoke temperature na više kontinenata tokom marta, uključujući Sjedinjene Američke Države, Meksiko, Australiju, severnu Afriku i delove severne Evrope.

Klimatolog i istoričar vremenskih prilika Maksimiliano Herrera ocenio je nedavne temperaturne rekorde kao jedne od najizraženijih u istoriji merenja, navodeći na društvenim mrežama da se očekuju još više temperature u narednim danima. Prema rečima meteorologa, šesnaest saveznih država SAD registrovalo je nove martovske temperaturne rekorde, dok je na 27 lokacija izmerena temperatura koja je premašila ili izjednačila najtopliji april u istoriji, uključujući i grad Sent Luis.

U Meksiku je zabeležen veliki broj temperaturnih rekorda, među kojima su i oni koji premašuju dosadašnje najviše vrednosti za maj, dok je Herrera dodao da su u Aziji zabeležene još izraženije anomalije, sa rekordima koji premašuju prethodne za 17 do 19 stepeni Celzijusa.

Istovremeno, Antarktik je početkom nedelje registrovao najnižu martovsku temperaturu na Zemlji, od minus 76,4 stepena Celzijusa, prema podacima koje su izneli Herrera i meteorolog Krist Bert.

Naučna zajednica nastavlja da prati promene u polarnim regionima i njihov uticaj na globalnu klimu, uz napomenu da su svi podaci rezultat zvaničnih merenja i analiza relevantnih institucija.