Teheran ukazao na američku blokadu i pretnje kao glavnu prepreku nastavku pregovora

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da su američka blokada, pretnje i, kako je naveo, kršenje preuzetih obaveza glavni uzroci zastoja u pregovorima između Irana i Sjedinjenih Država. U objavi na društvenoj mreži, Pezeškijan je istakao da Iran podržava dijalog i sporazum, ali je naglasio da postoji očigledna kontradikcija između izjava i poteza američke strane.

Njegove izjave usledile su nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio produženje primirja sa Iranom, ali i zadržavanje američke pomorske blokade iranskih luka. Predsednik iranskog parlamenta Mohamed-Bager Galibaf posebno je upozorio na blokadu brodova u Ormuskom moreuzu, ističući da potpuno primirje ima smisla samo ako se ne krši. “Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza je nemoguće uz tako očigledno kršenje primirja”, rekao je Galibaf, jedan od ključnih pregovarača u političkom rukovodstvu Irana.

Sjedinjene Države su odbile da ukinu blokadu brodova koji ulaze ili izlaze iz iranskih luka, što je dovelo do iranske odluke da povuče kratkotrajno otvaranje Ormuskog moreuza. Teheran je optužio Vašington za kršenje uslova primirja. Tenzije su dodatno porasle nakon što je Iran napao tri teretna broda u moreuzu i objavio da je zaplenio dva, što je dodatno odvratilo međunarodni saobraćaj iz ovog strateški važnog plovnog puta.

U aktuelnoj situaciji, izgledi za nastavak ozbiljnih pregovora ostaju neizvesni, dok iranske vlasti ističu da bez ukidanja blokade i prekida pritiska ne postoje uslovi za diplomatski napredak.

Zvaničnici SAD potvrdili smrt člana Predstavničkog doma iz Džordžije, ukupno peti slučaj u aktuelnom sazivu Kongresa

Demokratski kongresmen iz Džordžije Dejvid Skot, koji je više od dvadeset godina predstavljao svoju saveznu državu u američkom Predstavničkom domu, preminuo je u 80. godini. Skot je peti član 119. saziva Kongresa Sjedinjenih Američkih Država koji je umro tokom obavljanja svog mandata, potvrđeno je iz zvaničnih izvora.

Od početka 119. saziva Kongresa u januaru 2025. godine, preminulo je pet članova oba doma, a svi su bili starosti između 65 i 87 godina. Prethodni saziv, 118. Kongres, zabeležio je smrt četiri člana, među kojima je bila i senatorka iz Kalifornije Dajen Fajnštajn, koja je preminula u 90. godini.

Trenutna situacija u Predstavničkom domu pokazuje tesnu većinu Republikanske stranke. Nakon smrti kongresmena Skota, Demokratska partija ima 212 mesta, dok Republikanci, uključujući jednog nezavisnog člana koji se priklanja toj stranci, imaju 218 mesta. Ova razlika može uticati na izglasavanje zakona, s obzirom na to da i manji broj odsutnih ili upražnjenih mesta može promeniti ishod glasanja.

Na početku 119. saziva Kongresa, prema podacima istraživačkog centra, ukupno 117 članova oba doma bilo je starije od 70 godina, dok je njih 19 imalo više od 80 godina. Ovi podaci ukazuju na prisustvo značajnog broja starijih članova u američkom zakonodavnom telu.

Do sada su tokom 119. saziva Kongresa umrli sledeći članovi: Dejvid Skot iz Džordžije, kao i još četiri člana čija imena i detalji nisu navedeni u dostupnim izveštajima. Smrt ovih članova izazvala je diskusiju o starosnoj strukturi Kongresa i potencijalnim posledicama za funkcionisanje američkog zakonodavnog sistema.

Prethodni slučajevi smrti članova u aktuelnim i ranijim sazivima ukazuju na to da je tema godina starosti članova i dalje aktuelna u javnosti i političkim krugovima. Zvaničnici i posmatrači ističu da je svaki gubitak člana Kongresa značajan za rad zakonodavnog tela, naročito u uslovima tesne većine između političkih stranaka.

Nezavisni analitičari napominju da su ovakvi događaji deo šire slike promena i izazova sa kojima se suočava američki Kongres. S obzirom na trenutnu situaciju, očekuje se da će se javna debata o starosnoj strukturi i zdravstvenom stanju članova nastaviti i u narednom periodu.

Američki vojni zvaničnici upozoravaju na ekonomske posledice i ističu da operacija neće početi dok sukobi traju

Prema procenama američkih vojnih zvaničnika, čišćenje Ormuskog moreuza od mina koje je postavila iranska vojska moglo bi potrajati do šest meseci, navodi se u zvaničnom brifingu upućenom Kongresu. Operacija, prema istim izvorima, neće započeti dok ratni sukobi između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ne budu u potpunosti okončani.

Američki zvaničnici navode da je kroz Ormunski moreuz, koji je od strateškog značaja za svetsku trgovinu, postavljeno najmanje 20 mina uz korišćenje napredne GPS tehnologije. Mine su raspoređene uz pomoć manjih, brzih brodova kako bi se otežalo njihovo rano otkrivanje.

Analitičari upozoravaju da bi produženo prisustvo mina u ovom području moglo ozbiljno destabilizovati energetska tržišta, s obzirom na to da kroz Ormunski moreuz prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom. Brodske kompanije i osiguravajuće kuće već izbegavaju rizične rute, što dodatno utiče na cene nafte i goriva. Očekuje se da će ekonomske posledice trajati najmanje do kraja godine, a možda i duže.

U zvaničnom saopštenju, Pentagon navodi da su u razmatranju različite opcije za uklanjanje podvodnih mina, uključujući upotrebu specijalnih helikoptera, dronova i elitnih ronilačkih jedinica. Međutim, dok traju ratna dejstva, operacija uklanjanja mina neće biti pokrenuta.

Prema istim izvorima, Sjedinjene Države zahtevaju od Irana obustavu nuklearnog programa i otvaranje moreuza, dok Teheran odbija pregovore dok američka pomorska blokada ostaje na snazi. Zvanične komentare iz američke administracije za sada nije bilo.