Savezni sud donosi odluku na osnovu ustavnih odredbi, nalažući privremenu primenu mape sa dva većinsko-crnačka distrikta

Savezni okružni sud u Sjedinjenim Američkim Državama doneo je 25.05.2026. privremenu zabranu korišćenja kongresne izborne mape koju su usvojili zakonodavci Alabame 2023. godine. Sudsko veće saopštilo je da mapa, koja predviđa jedno većinsko-crnačko izborno područje, nije u skladu sa ustavnim standardima, navodeći da predstavlja rasnu diskriminaciju.

Umesto toga, sud je naložio državnim organima Alabame da nastave sa primenom mape koju je prethodno izabrao sam sud, a koja uključuje dva većinsko-crnačka distrikta. Ova mapa korišćena je i tokom izbora 2024. godine. U obrazloženju odluke, sudije su istakle da “ne mogu zahtevati od građana Alabame da glasaju prema planu za koji su utvrdili da je kompromitovan namernom rasnom diskriminacijom”.

Ova presuda deo je višegodišnjeg pravnog spora u vezi sa granicama izbornih jedinica u Alabami. Nakon što je Vrhovni sud SAD prošlog meseca doneo odluku kojom je izmenjen deo Zakona o pravima glasa, predmet je vraćen nižem sudu na dalji postupak. Vrhovni sud je tada ukinuo prethodne odluke nižih sudova koje su blokirale primenu sporne izborne mape iz 2023. godine i zatražio dodatna razmatranja.

Reagujući na nove okolnosti, državni zvaničnici Alabame pokušali su da brzo primene granice kongresnih distrikta koje su usvojene 2023. godine, ali je sudskom odlukom ta primena sada suspendovana do daljeg. Sud je u svojoj presudi naveo da su postojeće granice, prema proceni sudskog veća, rezultat namerne diskriminacije na osnovu rase, što je u suprotnosti sa Četrnaestim amandmanom na Ustav SAD.

Ova odluka predstavlja nastavak kompleksnog procesa uspostavljanja izbornih pravila u Alabami, a očekuje se da će biti podložna daljim pravnim izazovima i apelacijama. Trenutno, izbori u Alabami će se održavati po mapi sa dva većinsko-crnačka distrikta, dok je pravna procedura u toku. Sud nije izneo precizne rokove za konačno rešenje ovog pitanja.

Investitori ostaju optimistični i pored poslednjih vojnih udara, potvrđuju analitičari i tržišni podaci

Akcije na glavnim svetskim berzama zabeležile su rast u utorak, uprkos obnovljenim vojnim sukobima u iranskom regionu Persijskog zaliva. Prema izveštajima sa tržišta, investitori su i dalje fokusirani na mogućnost postizanja dogovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana o okončanju trenutnog sukoba.

Američka vojska je tokom prethodne noći izvela napade na iranske lokacije za lansiranje raketa i druge ciljeve. Ministarstvo spoljnih poslova Irana ocenilo je ove akcije kao “ozbiljno kršenje” postojećeg prekida vatre između dve zemlje. Prethodno je američki predsednik izneo izjavu da je mirovni sporazum sa Iranom “uglavnom ispregovaran”.

Indeks S&P 500 porastao je za 48 poena (0,7%) na 7.522 poena tokom jutra, dok je Dow Jones Industrijski Indeks zabeležio rast od 0,2%, a Nasdaq Kompozitni Indeks 1%. Naftna tržišta su takođe reagovala: američka referentna cena sirove nafte pala je za 3,67 dolara na 92,97 dolara po barelu, dok je međunarodni standard Brent zabeležio rast od 3,03 dolara i iznosio 96,45 dolara po barelu, nakon prethodnog pada od skoro 5 dolara.

Akcije su dostigle nove rekorde i pored rasta cena nafte od početka sukoba u Iranu krajem februara, što se tumači nadom da će konflikt biti kratkog trajanja. Međutim, viši troškovi nafte podigli su i cenu goriva i druge energente, što je dovelo do povećanja inflacije na najviši nivo u poslednje tri godine i dodatno opteretilo kućne budžete.

Analitičari navode da bi formalni završetak neprijateljstava i ponovno otvaranje moreuza Hormuz mogli pozitivno uticati na tržišta i cene energenata. Prema navodima tržišnih stručnjaka, očekivanja smanjenja napetosti doprinela su višenedeljnom rastu berzanskih indeksa, dok je i dalje prisutna izvesna neizvesnost u vezi sa mogućim nastavkom vojnih udara.

Cene benzina u Sjedinjenim Državama su u poslednjim danima zabeležile pad u većem broju saveznih država, delimično zahvaljujući padu cena sirove nafte. Prema rečima predstavnika Nacionalnog ekonomskog saveta, očekuje se dalji pad cena energenata nakon eventualnog otvaranja moreuza Hormuz za tanker-ski saobraćaj.

Tržišni izveštaji takođe ističu da su cene goriva opale u 40 saveznih država tokom prethodne nedelje, što je delimično posledica fluktuacija cena nafte, ali i tržišnog optimizma u vezi sa mogućim prekidom sukoba. Analitičari upozoravaju da bi eventualna eskalacija sukoba ili nastavak vojnih udara mogao ponovo poremetiti energetsko tržište i izazvati dalje oscilacije cena.

Situacija na tržištima ostaje promenljiva, a dalji razvoj događaja zavisiće od toka pregovora i dešavanja na terenu. Zvanične informacije o broju žrtava ili detaljima vojnih operacija nisu objavljene.

Sud potvrdio nastavak procesa pred federalnim sudom, slučaj se odnosi na navode o rasnoj diskriminaciji

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je odluku kojom se odbija zahtev Nacionalne fudbalske lige (NFL) da interveniše u pravnom postupku koji je pokrenuo trener Brajan Flores. Time je omogućeno da se slučaj nastavi pred federalnim sudom, a ne u zatvorenoj arbitraži u okviru lige. Odluka suda objavljena je u utorak, dok je sudija Bret Kavano naveo da bi bio spreman da razmotri slučaj, ali većina sudija nije pristala na dalje razmatranje.

Slučaj datira iz početka 2022. godine, kada je Flores podneo tužbu protiv NFL-a i tri tima — Majami Dolfinsa, Njujork Džajantsa i Denver Bronkosa — navodeći da je bio izložen sistemskoj rasnoj diskriminaciji u procesu zapošljavanja. Tužbi su se pridružila još dvojica trenera, Stiv Vilks i Rej Horton, koji su naveli slične navode o diskriminaciji tokom svoje karijere u američkom fudbalu.

Flores tvrdi da su on i drugi crni treneri bili diskriminisani pri zapošljavanju na pozicije trenera i generalnog menadžera. On je podneo tužbu nakon što je otpušten sa pozicije glavnog trenera Majami Dolfinsa, gde je tokom tri godine ostvario skor 24-25. Nakon otkaza, Flores je imao razgovore za posao sa Njujork Džajantsima i Denver Bronkosima, ali nije bio angažovan ni u jednom od tih klubova. Prema dostupnim informacijama, Flores trenutno obavlja funkciju defanzivnog koordinatora u Minesota Vajkingsima.

NFL i timovi na koje se odnosi tužba tražili su da se postupak vodi kroz arbitražu, pozivajući se na odredbe iz ugovora o radu trenera i internoj politici lige. Međutim, niži sudovi su odlučili da se slučaj može voditi pred otvorenim federalnim sudom, a Vrhovni sud SAD je sada odbio da razmotri žalbu NFL-a na tu odluku.

Ova odluka omogućava da se proces nastavi pred federalnim sudom, gde će se razmatrati navodi iznete u tužbi. Slučaj je privukao pažnju javnosti zbog pitanja jednakih mogućnosti u zapošljavanju i procedura koje NFL primenjuje u selekciji trenera i menadžera. NFL i tuženi klubovi nisu izneli dodatne komentare nakon odluke Vrhovnog suda, dok pravni tim Brajana Floresa ističe važnost nastavka procesa pred otvorenim sudom.

Dalji tok postupka zavisiće od rasporeda i odluka federalnog suda, a predmet ostaje u centru pažnje zbog šireg konteksta jednakosti i zapošljavanja u profesionalnom sportu u Sjedinjenim Državama.