Savezne institucije potvrdile istragu zbog naglog povećanja broja dnevnih centara za odrasle, navodi zvaničnik

Više desetina dnevnih centara za odrasle, finansiranih iz programa Medicaid, otvoreno je u jednoj gradskoj četvrti Njujorka, pokazuje analiza dostupnih podataka. Ovi centri pružaju usluge starijim osobama i osobama sa invaliditetom, uključujući obroke, ličnu negu, socijalne aktivnosti i dodatnu podršku, dok se troškovi refundiraju iz saveznih i državnih fondova.

Naglo povećanje broja ovih ustanova privuklo je pažnju federalnih organa, koji su potvrdili da je u toku istraga vezana za širenje centara i potencijalne nepravilnosti u njihovom poslovanju na teritoriji Njujorka. Predstavnici Centra za Medicare i Medicaid usluge istakli su da se ispituje da li postoji indikacija nepravilnosti ili zloupotrebe, s obzirom na veliki broj centara u jednoj gradskoj oblasti.

Zvaničnik Centra za Medicare i Medicaid usluge izjavio je da se postavlja pitanje potrebe za tolikim brojem socijalnih dnevnih centara u istom kvartu, naglašavajući da je cilj istrage da se utvrdi da li postoji osnov za dalje postupanje. Prema zvaničnim informacijama, svaki od ovih dnevnih centara pruža standardizovane usluge korisnicima, a svi troškovi se finansiraju iz državnog i saveznog budžeta.

Dnevni centri za odrasle su deo šire strategije pružanja podrške starijoj populaciji i osobama sa invaliditetom, omogućavajući im pristup socijalnim, zdravstvenim i logističkim uslugama tokom dana. Nadležne institucije ističu da je cilj ovih programa unapređenje kvaliteta života korisnika i podrška njihovom svakodnevnom funkcionisanju.

Istražitelji su, prema dostupnim informacijama, fokusirani na analizu finansijskih tokova i načina prijavljivanja usluga u navedenim centrima, kako bi se utvrdilo da li postoje nepravilnosti u obračunu i naplati. Za sada nije objavljeno više detalja o eventualnim nalazima ili rezultatima istrage, niti su navedeni konkretni centri pod istragom.

Pitanje finansiranja i kontrole rada dnevnih centara za odrasle deo je šire debate o održivosti i transparentnosti sistema socijalne zaštite. Savezne vlasti navode da će istraga obuhvatiti sve relevantne aspekte poslovanja ovih ustanova, a javnost će biti obaveštavana o daljim koracima po završetku procesa.

Do objavljivanja ove vesti, lokalne vlasti i predstavnici dnevnih centara nisu zvanično komentarisali pokrenutu istragu. Federalne institucije nastavljaju sa proverama i analizom dokumentacije, dok se korisnicima nastavljaju pružati usluge u skladu sa važećim standardima.

Evrostat objavio podatke o cenama energije, najveće poresko opterećenje u Danskoj

Domaćinstva u Nemačkoj plaćala su najvišu cenu električne energije u Evropskoj uniji tokom prve polovine 2025. godine, dok je prirodni gas bio najskuplji u Švedskoj, saopštila je evropska statistička služba. Prosečna cena električne energije za domaćinstva, uključujući poreze i dažbine, iznosila je 38 evra (oko 4.440 dinara) za 100 kilovat-sati u Nemačkoj. U Belgiji je cena iznosila 36 evra (oko 4.200 dinara), a u Danskoj 35 evra (oko 4.090 dinara) za isti iznos potrošnje.

Najniže cene električne energije za domaćinstva zabeležene su u Mađarskoj (10 evra, oko 1.170 dinara), Malti (12 evra, oko 1.400 dinara) i Bugarskoj (13 evra, oko 1.520 dinara). Kada je reč o poslovnim potrošačima, najviša cena električne energije registrovana je u Irskoj, dok je najniža zabeležena u Finskoj.

Prema podacima Evrostata, postoje značajne razlike u poreskom opterećenju među državama članicama. U Danskoj skoro polovina konačne cene električne energije otpada na poreze i dažbine. Nasuprot tome, u Holandiji, Irskoj i Luksemburgu državne subvencije su toliko velike da su imale negativan efekat na konačnu cenu za domaćinstva.

Kada je reč o prirodnom gasu, domaćinstva u Švedskoj plaćala su najvišu cenu u Evropskoj uniji, saopšteno je iz evropske statističke službe. Za sada nisu objavljene detaljne cifre o prosečnim cenama gasa za ostale zemlje.

“Podaci pokazuju značajne razlike u opterećenju cena porezima i subvencijama među članicama Evropske unije”, navodi se u zvaničnom izveštaju Evrostata.

Prema analizi Bank of America Institute, rast cena i carine povećali su izdatke parova za venčanja u SAD

Venčanja u Sjedinjenim Američkim Državama ove godine beleže značajan rast troškova, sa povećanjem od 8,5% u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Bank of America Institute. Ova analiza, zasnovana na transakcijama kreditnim i debitnim karticama, kao i bankarskim transferima, ukazuje da su glavni faktori rasta cena šira inflacija i uvođenje novih tarifa na određene proizvode.

Prema navodima Bank of America Institute, rast cena obuhvata gotovo sve aspekte organizacije venčanja, uključujući iznajmljivanje prostora, ketering, fotografisanje, cveće i garderobu. U izveštaju se navodi da su cene pojedinih proizvoda, kao što su uvozne vrste cveća i kakao za čokoladne poslastice, dodatno porasle zbog tarifa koje su uvedene u okviru trgovinske politike.

Prosečan trošak venčanja u 2025. godini dostigao je iznos od 36.000 dolara, što predstavlja povećanje od 3.000 dolara u odnosu na godinu ranije, prenosi Bank of America, pozivajući se na podatke servisne platforme za registraciju poklona Zola. Analiza pokazuje da su venčanja među najvećim životnim izdacima parova, uporedivim sa kupovinom automobila.

Institut je precizirao da troškovi variraju u zavisnosti od veličine, lokacije i karaktera proslave. Ipak, u većini slučajeva, rast cena je opšti trend na tržištu usluga vezanih za venčanja.

Tarife su, prema izveštaju, uticale i na poslovanje preduzeća koja snabdevaju proizvode i usluge za venčanja, te su dodatni troškovi često preneti na krajnje potrošače. Ove promene posebno su pogodile proizvode koji se uvoze, poput određenih vrsta cveća i kakaoa, što je dovelo do povećanja konačne cene za krajnje korisnike.

Analiza navodi da je rast potrošnje na venčanja najizraženiji u južnim delovima SAD, gde je zabeležen pet puta brži rast u poređenju sa srednjezapadnim regionom. Razlike u dinamici rasta troškova ukazuju na regionalne specifičnosti i preferencije, ali ukupni trend povećanja cena ostaje prisutan na nacionalnom nivou.

Bank of America Institute zaključuje da će dalji tok cena zavisiti od kretanja inflacije i eventualnih promena u trgovinskim politikama, dok se parovima savetuje da planiraju budžete u skladu sa novim tržišnim okolnostima.