EU nedelja mogućnosti prvi put u Kragujevcu 22. aprila, fokus na finansiranje lokalnih i ekoloških inicijativa

Evropska unija organizuje prvu EU nedelju mogućnosti u Kragujevcu, 22. aprila u hotelu Kragujevac, sa ciljem jačanja lokalnog razvoja i zelene tranzicije. Građani i predstavnici institucija moći će da se upoznaju sa konkretnim pozivima i programima za unapređenje infrastrukture, energetske efikasnosti i ekonomske otpornosti, kao i za zaštitu životne sredine.

Ključni govornik biće Pijetro Elisei, urbanista i regionalni planer sa više od 25 godina međunarodnog iskustva u revitalizaciji gradskih prostora, održivom razvoju i strateškom planiranju. Elisei je viši istraživač i vanredni profesor na Univerzitetu u Rimu Tor Vergata, kao i osnivač kompanije URBASOFIA, konsultantske firme specijalizovane za EU projekte. On je vodeći ekspert programa URBACT i rukovodilac mreže S.M.ALL za inkluzivne strategije mobilnosti u evropskim gradovima. Njegovo predavanje biće posvećeno održivom razvoju lokalnih zajednica u Srbiji.

U okviru događaja biće predstavljeni programi EU INTEGRA, INTERREG, EU za Zelenu agendu, Ekoopštine i drugi. Učesnici mogu pronaći detaljnu agendu i prijavni formular na platformi eumogucnosti.rs. Networking zona tokom svih dana omogućava posetiocima da direktno razgovaraju sa predstavnicima EU programa o mogućnostima finansiranja, aplikaciji i realizaciji projekata. Speed Dating zona svakog dana od 12 do 15 časova namenjena je kratkim, fokusiranim savetovanjima za unapređenje projekata, uz obavezne prijave na office@eumogucnosti.rs.

Podrška Evropske unije kroz projekat ‘EU za Zelenu agendu’ omogućila je naučnicima Draženku Rajkoviću i Daliborki Stanković iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja da prate i štite buljinu (Bubo bubo), najveću sovu Evrope, korišćenjem GSM/GPRS satelitskih odašiljača, kamera i audio opreme. Prikupljeni podaci o broju jedinki, rasprostranjenosti i staništima omogućili su identifikaciju glavnih pretnji, a lokalna zajednica aktivno je uključena u monitoring.

“Projekti Evropske unije su za nas naučnike ključni jer omogućavaju da istraživanja direktno povežemo sa konkretnim merama na terenu, zahvaljujući nabavci savremene opreme. U praksi to znači da možemo pratiti populacije, identifikovati glavne pretnje, ali i odmah primenjivati mere zaštite”, istakla je Daliborka Stanković, koordinatorka projekta. Ona dodaje da pozivi EU donose pristup savremenim metodama, međunarodnoj saradnji i osvešćivanju, što je osnov za zaštitu prirodnog nasleđa Srbije.

EU nedelja mogućnosti organizuje se od 2023. godine i u prethodna dva izdanja privukla je hiljade građana, preduzetnika i kulturnih radnika zainteresovanih za podršku Evropske unije. Evropska unija ostaje najveći donator, trgovinski partner i izvor stranih direktnih investicija u Republici Srbiji.

Prihodi domaćinstava dostigli 109.136 dinara, izdaci za hranu i piće čine 36,6 odsto ukupne potrošnje

Prosečni mesečni izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u Srbiji tokom prošle godine iznosili su 109.787 dinara (oko 936 evra), što predstavlja nominalni rast od 11,8 odsto u poređenju sa 2024. godinom, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Istovremeno, mesečni prihodi domaćinstava povećani su za 11,7 odsto na 109.136 dinara (oko 960 evra). Međutim, zvanična godišnja inflacija za 2025. iznosila je 3,8 odsto.

U gradskim naseljima prosečni prihodi domaćinstava iznosili su 110.805 dinara, što je rast od 11,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su izdaci za ličnu potrošnju dostigli 111.331 dinar, takođe sa rastom od 11,6 odsto. Domaćinstva u ostalim naseljima ostvarila su prihode od 106.050 dinara, što je povećanje od 12,0 odsto, dok su izdaci za potrošnju iznosili 106.906 dinara, uz rast od 12,2 odsto nominalno.

Najveći deo prihoda domaćinstava u novcu i naturi činili su prihodi iz redovnog radnog odnosa (54,8 odsto), a zatim penzije sa 29,8 odsto. Prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova iznosili su 3,8 odsto, dok su prihodi od naturalne potrošnje činili 2,4 odsto prihoda. Prihodi van redovnog radnog odnosa i primanja od socijalnog osiguranja činili su po 2,3 odsto, a 4,6 odsto poticalo je iz ostalih izvora.

U strukturi lične potrošnje, izdaci za hranu i bezalkoholna pića činili su 36,6 odsto ukupne potrošnje domaćinstava, dok su izdaci za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva iznosili 16,1 odsto. Sledili su izdaci za transport sa 9,0 odsto, lične predmete i usluge sa 6,0 odsto, komunikacije sa 5,5 odsto, rekreaciju i kulturu sa 5,3 odsto, odeću i obuću sa 4,7 odsto, alkoholna pića i duvan sa 4,4 odsto, zdravlje sa 4,0 odsto, dok su izdaci za ostale grupe potrošnje činili 8,4 odsto.

Ovi podaci pokazuju da je rast troškova domaćinstava znatno premašio zvaničnu stopu inflacije, dok su prihodi domaćinstava nominalno pratili rast izdataka.

Budžetski deficit dostigao 70,5 milijardi dinara, izvoz automobila 827,9 miliona evra

Srpska privreda zabeležila je rast realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,9 odsto u prva dva meseca 2026. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine, navodi se u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). Ovaj rezultat predstavlja povećanje od 0,9 procentnih poena u odnosu na početak 2025. godine, dok su glavni pokretači rasta bili sektori usluga, građevinarstva i neto poreza, dok je industrijska proizvodnja zabeležila negativan doprinos.

Prema podacima MAT-a, industrijska proizvodnja u februaru je pala za 0,3 odsto na godišnjem nivou. Prerađivačka industrija ostvarila je rast od 1,2 odsto, dok su rudarstvo i sektor energetike zabeležili pad od devet odsto, odnosno 1,6 odsto. Na slabije rezultate industrije uticali su geopolitički faktori, problemi u radu pančevačke rafinerije i manji broj radnih dana u odnosu na isti mesec prošle godine.

Kumulativni podaci za prva dva meseca 2026. pokazuju pad industrije u svim ključnim segmentima: rudarstvo je zabeležilo pad od 5,7 odsto, prerađivačka industrija 5,6 odsto, a energetika 1,2 odsto. S druge strane, promet u maloprodaji u februaru bio je realno veći za 4,6 odsto u odnosu na prošlu godinu, a prosečna neto zarada u januaru porasla je nominalno za 10,2 odsto, odnosno realno za 7,6 odsto.

Spoljnotrgovinska razmena pokazala je blago poboljšanje – izvoz robe porastao je za 1,6 odsto, dok je uvoz smanjen za 3,5 odsto, čime je pokrivenost uvoza izvozom porasla na oko 85 odsto, u odnosu na 80,7 odsto godinu dana ranije. Najveći udeo u izvozu prerađivačke industrije imaju motorna vozila i prikolice, sa izvozom od 827,9 miliona evra i učešćem od 15,6 odsto, a slede osnovni metali (490,5 miliona evra) i prehrambeni proizvodi (459,4 miliona evra). Glavna tržišta za automobilski sektor su Italija sa 67 odsto izvoza i Nemačka sa 12 odsto.

Inflacija u februaru iznosila je 2,5 odsto i ostala relativno stabilna. U poređenju sa zemljama Evropske unije, Srbija se nalazi među državama sa nižim rastom cena, pošto je sedam od 27 članica imalo veću inflaciju, uključujući Rumuniju, Slovačku i Hrvatsku.

Fiskalni pokazatelji ukazuju na pogoršanje – budžetski deficit u prva dva meseca iznosio je 70,5 milijardi dinara, što je za 44,8 milijardi više nego u istom periodu prethodne godine. Struktura izvoza pokazuje fleksibilnost domaće privrede, ali i izvesnu zavisnost od spoljne tražnje.