Ministarstvo finansija saopštilo da mera važi 30 dana, dok analitičari upozoravaju na moguće posledice

Administracija Sjedinjenih Američkih Država donela je odluku o privremenom ukidanju sankcija na pomorsku kupovinu iranske nafte u trajanju od 30 dana, saopštilo je Ministarstvo finansija. Ova mera ima za cilj da ublaži nagli rast cena nafte izazvan sukobima SAD i Izraela protiv Irana, a primenjivaće se na naftu i naftne derivate koji su već u transportu.

Prema rečima američkog ministra finansija Skota Besenta, na globalno tržište će ovom odlukom biti plasirano oko 140 miliona barela nafte, čime će biti povećana ukupna ponuda energenata i smanjen pritisak na cene. Cena nafte porasla je za oko 50% i premašila 100 dolara po barelu, što je najviši nivo od 2022. godine.

Besent je istakao da je ova kratkoročna autorizacija strogo ograničena na postojeće zalihe i da ne dozvoljava nove kupovine niti povećanje proizvodnje. “Privremenim otključavanjem ove postojeće ponude za svet, Sjedinjene Države će brzo plasirati približno 140 miliona barela nafte na globalno tržište, povećavajući ukupnu energetsku ponudu i ublažavajući privremene poremećaje izazvane Iranom”, naveo je ministar finansija u objavi na mreži X.

Licenca objavljena od strane Ministarstva finansija precizira da je dozvoljen uvoz iranske nafte u SAD isključivo radi završetka prodaje ili isporuke, dok su Kuba, Severna Koreja i Krim izuzeti iz ove mere. SAD praktično nisu uvozile iransku naftu od uvođenja mera nakon Iranske revolucije, a nije jasno da li će ijedna količina sada zaista završiti na američkom tržištu.

Odluka o privremenom ukidanju sankcija izazvala je podeljene reakcije. Energetski analitičari, među kojima je Brent Erickson iz Obsidian Risk Advisors, upozoravaju da ovakva politika može iscrpeti ekonomske alate za obaranje cena nafte. “Ako smo došli do tačke da ublažavamo sankcije zemlji s kojom smo u ratu, zaista nam ponestaje opcija”, izjavio je Erickson.

Direktor Blackstone Compliance Services, David Tannenbaum, naveo je da ovakvo rešenje može pomoći Iranu u finansiranju ratnih napora, dok je Besent odgovorio da će Sjedinjene Države nastaviti da održavaju maksimalni pritisak na Iran i njegov pristup međunarodnom finansijskom sistemu.

Analitičari procenjuju da će od ove odluke najviše koristi imati Kina, koja je najveći kupac iranske nafte. Američki ministar energetike Chris Wright izjavio je da bi isporuke mogle stići u Aziju za tri do četiri dana, dok bi se na tržištu pojavile nakon prerade u narednih mesec i po dana.

U regionu Zaliva, ključna energetska infrastruktura bila je meta napada, a Iran je praktično zatvorio Ormuški moreuz, kroz koji prolazi oko 20% svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči najavio je započinjanje razgovora sa Japanom o otvaranju moreuza za prolazak brodova povezanih sa tom zemljom, dok Japan, zavisan od nafte iz regiona, oslobađa deo svojih rezervi zbog rasta cena.

Policija sprovodi istragu okolnosti, žrtva fotografisala panoramu grada za društvene mreže

Šesnaestogodišnji dečak poginuo je 24.05.2024. oko 13:15 u Bruklinu, kada je pao sa tornja u parku Bušvik Inlet praveći fotografije za društvene mreže, saopštila je policija. Maloletnik je bio učenik druge godine srednje škole, a prevezen je u bolnicu gde je preminuo od zadobijenih povreda.

Prema policijskim izvorima, dečak je pao sa vrha tornja s kojeg se pruža pogled na panoramu Njujorka. Hitne službe su reagovale posle poziva na broj 911 i prevezle teško povređenog maloletnika u bolnicu Belevu, gde je konstatovana smrt. Roditelji su izjavili da je njihov sin bio energičan i da je voleo sport i odlazak u teretanu, te da je planirao da na jesen trenira rvanje.

Prema dostupnim informacijama, dečak je pravio fotografije za društvene mreže u trenutku nesreće, ali za sada nije poznato ko je bio s njim niti ko je pozvao hitne službe. Policija je započela istragu kako bi utvrdila okolnosti događaja. Toranj je okružen ogradom, ali ona ne predstavlja značajnu prepreku za ulazak.

Nekoliko sati nakon incidenta, primećeno je troje mladih kako prolaze ispod ograde na isti toranj, što ukazuje na potencijalne bezbednosne propuste. Policija apeluje na građane da poštuju zabrane pristupa rizičnim mestima dok traje istraga.

“Istraga je u toku”, saopšteno je iz policije.

Putin poručio da Moskva ostaje veran prijatelj i pouzdan partner Irana, ističući podršku u teškim vremenima

Predsednik Rusije Vladimir Putin uputio je čestitku povodom praznika Novruz vrhovnom vođi Irana Modžtabi Hamneiju i predsedniku Masudu Pezeškijanu, istakavši da Moskva ostaje veran prijatelj i pouzdan partner Teherana. U saopštenju pres-službe Kremlja navodi se da je Putin iranskom narodu poželeo dostojanstvo i snagu u prevazilaženju teških iskušenja.

Pored lidera Irana, Putin je čestitke povodom Novruza uputio i predsednicima Azerbejdžana, Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana. Novruz, koji u prevodu sa farsi jezika znači “novi dan”, predstavlja jedan od najstarijih praznika naroda Centralne Azije, Bliskog istoka i Kavkaza i označava prvi dan proleća i početak godine prema iranskom kalendaru.

“U ovim teškim vremenima Moskva ostaje verni prijatelj i pouzdan partner Teherana”, navodi se u poruci predsednika Rusije, prema saopštenju iz Kremlja.