Connect with us

Domaće

Irak obnovio izvoz 250.000 barela nafte dnevno ka Turskoj

Isporuke preko naftovoda Kirkuk-Džejhan počele jutros, dogovor Bagdada i Erbila omogućio nastavak energetskih aktivnosti

Published

3 hours ago

on

g1b379c687882e6d44f04b17accac6f9d7ffa9c76acd79f2099aaeabf1c31186319ffc5733292e4f6c860ed0af2a464f108a54cc0fb18dd26ee48f6d28c5a21c1_1280

Isporuke preko naftovoda Kirkuk-Džejhan počele jutros, dogovor Bagdada i Erbila omogućio nastavak energetskih aktivnosti

Naftni sektor Iraka obnovio je izvoz sirove nafte ka Turskoj, dostigavši nivo od oko 250.000 barela dnevno putem naftovoda Kirkuk-Džejhan, nakon postizanja dogovora između centralne vlade u Bagdadu i regionalnih kurdskih vlasti, saopštili su izvori iz naftne industrije. Prve isporuke su pokrenute jutros, a prema rečima iračkog ministra nafte Hajana Abdulganija, očekuje se da će ovaj obim biti dostignut u naredna dva dana.

Premijer Kurdistanske regionalne vlade Mesrur Barzani naveo je da je odluka o obnovi izvoza doneta kako bi se prevazišle aktuelne krize i omogućio nastavak energetskih aktivnosti u regionu. Barzani je istakao da se pregovori sa Bagdadom nastavljaju, posebno u vezi sa ukidanjem trgovinskih ograničenja i stvaranjem uslova za nesmetan rad naftnih i gasnih kompanija.

Obnova izvoza preko luke Džejhan ocenjuje se kao ključan korak za stabilizaciju energetskog sektora Iraka i jačanje saradnje između Bagdada i Erbila. Prekid izvoza prethodnih meseci izazvao je zastoje u radu kompanija i uticao na prihode iz sektora nafte.

“Odluka je usmerena na prevazilaženje kriza i omogućavanje nastavka energetskih aktivnosti”, poručio je Barzani povodom postizanja dogovora. Ministar Abdulgani je naglasio da se isporuke odvijaju prema planu i da će se u narednim danima raditi na dodatnom uklanjanju ograničenja za izvoznike.

Naftni sektor čini značajan deo privrede Iraka, a izvoz ka Turskoj predstavlja važan izvor prihoda i za centralnu vlast i za regionalnu kurdsku administraciju.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Erste Banka kroz program #ErsteZnali jača finansijsku pismenost građana od 2018. godine

Deveti Money Meetup u Novom Sadu fokusiran na uticaj emocija i navika na finansijske odluke

Published

52 minutes ago

on

March 18, 2026

By

Deveti Money Meetup u Novom Sadu fokusiran na uticaj emocija i navika na finansijske odluke

Erste Banka Srbija, u partnerstvu sa Centrom za finansijsku edukaciju i osnaživanje (CEFIN), organizovala je deveti Money Meetup u Novom Sadu tokom Svetske nedelje novca 18. marta 2026. godine, sa ciljem da se produbi razumevanje psiholoških faktora koji utiču na finansijske odluke građana. Događaju su prisustvovali stručnjaci iz oblasti finansija, psihologije i održivog razvoja, kao i brojni građani zainteresovani za unapređenje sopstvenih finansijskih navika.

Centralni deo skupa bila je panel diskusija pod nazivom „Psihologija novca: uticaj (i)racionalnih odluka na finansijsko zdravlje“, gde su panelistkinje, uključujući Mariju Mutić, direktorku Direkcije komunikacija Erste Banke, Timeu Bodiš Bašić iz organizacije Rezilijent i Karolinu Herbut, finansijsku edukatorku iz organizacija Prospera i CEFIN, razgovarale o razlozima zbog kojih građani često ne primenjuju poznate finansijske savete, kao i o ulozi emocija poput straha i potrebe za sigurnošću u donošenju finansijskih odluka.

Posebna pažnja posvećena je činjenici da finansijske odluke nisu isključivo rezultat racionalnog promišljanja, već su oblikovane kombinacijom znanja, navika, iskustva i emocionalnih reakcija, kao i društvenim uticajima i poređenjem sa drugima. Moderatorka panela bila je Sonja Konakov Svirčev, menadžerka za društveno odgovorno poslovanje, diverzitet i inkluziju u Erste Banci.

„Kada govorimo o finansijskoj pismenosti, često se fokusiramo na znanje – šta treba da radimo sa novcem. Međutim, u praksi vidimo da znanje samo po sebi često nije dovoljno da promeni ponašanje. Na naše finansijske odluke snažno utiču emocije, navike i okruženje u kojem živimo, zbog čega je važno da, pored informacija, razvijamo i razumevanje sopstvenog odnosa prema novcu. Tek tada možemo donositi promišljenije i dugoročno održive finansijske odluke“, izjavila je Marija Mutić, direktorka Direkcije komunikacija Erste Banke Srbija.

Erste Banka Srbija kontinuirano doprinosi unapređenju finansijske pismenosti kroz edukativni program #ErsteZnali, pokrenut 2018. godine, čiji je cilj približavanje tema ličnih finansija i podrška građanima u donošenju informisanih finansijskih odluka. Pored toga, kroz partnerstva sa organizacijama civilnog društva i stručnjacima iz različitih oblasti, Erste Banka nastavlja da podržava inicijative za bolji odnos prema novcu i odgovornije finansijsko ponašanje.

Pročitaj još

Domaće

Fondacija RNIDS dodelila počasnu plaketu Nikoli Markoviću za pola veka doprinosa digitalizaciji

Na DIDS 2026 uručeno priznanje za rad od 1970. do 2000. godine, povodom 20 godina postojanja fondacije

Published

57 minutes ago

on

March 18, 2026

By

Na DIDS 2026 uručeno priznanje za rad od 1970. do 2000. godine, povodom 20 godina postojanja fondacije

Fondacija Registar internet domena Srbije (RNIDS) uručila je 17. marta 2026. godine počasnu plaketu Nikoli Markoviću, predsedniku Društva za informatiku Srbije (DIS), na konferenciji Dan internet domena Srbije – DIDS 2026. Priznanje je dodeljeno za decenije posvećenog rada na razvoju informacionog društva i digitalizacije u Srbiji, u susret jubileju – 20 godina postojanja RNIDS-a.

Predsednik Upravnog odbora RNIDS-a, Nenad Orlić, naglasio je da je Marković prepoznat kao ključni akter u izgradnji domaće IT scene. “RNIDS uskoro puni 20 godina i mi smo već neko vreme razmišljali o svim ljudima koji su zaslužni za ovu organizaciju, ali i širu zajednicu. Ime Nikole Markovića se tu neizostavno pojavilo. Danas želimo da mu uručimo specijalno priznanje za sve zasluge koje ima, ne samo za RNIDS, nego i za celu domaću IT scenu”, izjavio je Orlić.

Nikola Marković, rođen 1939. godine u Kovinu, bio je pionir u uvođenju JMBG-a i razvoja informacionih sistema u zemlji. U periodu od 1970. do 1985. godine, doprineo je uspostavljanju informacionog sistema grada Beograda, koji je osamdesetih godina imao pedeset kompjuterizovanih evidencija. Od 1985. do 2000. godine, učestvovao je u razvoju informacionog sistema federacije koji je povezivao državne organe SFRJ i SRJ, uz poseban akcenat na bezbednost i standardizaciju.

Na uručenju priznanja, Marković je istakao značaj generacije informatičara koja je postavila temelje digitalizacije u Srbiji: “U informatičkim aktivnostima sam od 1970. godine. Prošlo je mnogo toga, ali mislim da je ovo prilika, kada vidim ovako impozantan broj mladih pregalaca informatike i interneta, da pomenemo i sve ostale koji su bili angažovani. Napredovali smo jer smo stalno nudili nova rešenja i konkretne efekte koji su se u praksi validirali.”

Priznanje RNIDS-a Marković doživljava kao nagradu celoj generaciji pionira, a svoje obraćanje završio je rečima: “Živeli informatičari!”

Pročitaj još

Domaće

Stelantis pokreće proizvodnju 40.000 električnih citroena c3 u Kragujevcu tokom 2026.

Većina vozila namenjena izvozu, dok je cena električnog c3 ispod 16.000 evra na srpskom tržištu

Published

2 hours ago

on

March 18, 2026

By

Većina vozila namenjena izvozu, dok je cena električnog c3 ispod 16.000 evra na srpskom tržištu

Kompanija Stelantis planira da u toku 2026. godine u fabrici u Kragujevcu proizvede 40.000 novih električnih vozila citroen c3, izjavio je Zoran Burić, direktor marketinga u Avtonova KAB, na 57. Međunarodnom salonu automobila u Beogradu. Burić je naglasio da će velika većina ovih automobila biti namenjena izvozu, dok se na domaćem tržištu očekuje nastavak povoljne cenovne politike.

U fabrici Stelantis u Kragujevcu, prema najavama, planira se i proizvodnja modela c3 sa hibridnim motorom, ali nije potvrđeno da će još neki citroenov model biti uključen u proizvodni program u Srbiji. “Nezvanično se nadamo da bi to mogao da bude c3 aircross, čija bi proizvodnja bila logičan nastavak, s obzirom na platformu. Ipak, odluke o tome donose menadžment Stelantisa i država”, izjavio je Burić.

Govoreći o cenama, Burić je istakao da na srpskom tržištu nema mnogo novih automobila ispod 16.000 evra, ali da se električni citroen c3 i dalje prodaje ispod te granice, što ga čini pristupačnim za domaće kupce. “To zavisi od odluka fabrike o isporuci, ali i dalje je to automobil koji je jeftiniji od 16.000 evra. Cenovnom politikom smo više nego zadovoljni”, rekao je Burić.

Što se tiče prodaje električnih modela c3 u prethodnih godinu dana, potražnja je bila manja u odnosu na benzinske i hibridne verzije. Burić je izrazio očekivanje da će sledeće godine električni modeli postati dominantni na tržištu, posebno uz podršku državnih subvencija i unapređenih baterija koje omogućavaju veći domet. “Naša je nada da će se kupci više zainteresovati za električne, s obzirom na to da postoje i subvencije države i da su naše cene jako dobre. Nove su baterije u automobilu i samim tim je i veći domet”, naglasio je Burić.

Burić je zaključio da Srbija ima kapacitete za proizvodnju i većih modela, ali da je za to potrebno još vremena i dogovora na najvišem nivou između kompanije i države.

Pročitaj još

U Trendu