Veteran američke vojske potvrdio da je njegova supruga zadržana tokom redovnog prijavljivanja u Dalasu, slučaj izazvao pažnju nadležnih

Američki državljanin i bivši pripadnik vojske Sjedinjenih Američkih Država i Nacionalne garde Teksasa obratio se saveznim imigracionim vlastima sa zahtevom za oslobađanje svoje supruge, koja se suočava sa deportacijom u svoju matičnu zemlju, Honduras. Prema navodima Wilmera Truhilja, njegova supruga Arelis Barahona-Martinez, stara 40 godina, zadržana je od strane američke Imigracione i carinske službe (ICE) tokom redovnog prijavljivanja u kancelariji agencije u Dalasu, u sredu.

Truhiljo, koji ima 45 godina, izjavio je za međunarodne medije da je obavešten kako će njegova supruga biti zadržana i deportovana. Prema njegovim rečima, službu u američkoj vojsci započeo je krajem 1990-ih, odmah nakon završetka srednje škole. Tokom karijere, bio je raspoređen i u Iraku i Avganistanu, a iz vojske se povukao 2021. godine nakon oko 20 godina službe, uključujući približno četiri godine u vojsci i 16 godina u Nacionalnoj gardi Teksasa.

Bračni par, prema pravnoj dokumentaciji, venčao se 2020. godine i živi u Prinstonu, u Teksasu. Truhiljo je izjavio da mu je supruga ključni oslonac porodice. “Ne želim da imam negativan stav prema ICE ili bilo kome, ali ova situacija je veoma teška za moju porodicu”, izjavio je Truhiljo, ističući lični značaj podrške supruge u svakodnevnom životu.

Slučaj je privukao pažnju zbog činjenice da je Truhiljo dugogodišnji veteran sa više međunarodnih misija iza sebe, kao i zbog okolnosti u kojima je Barahona-Martinez zadržana. ICE nije javno komentarisao pojedinosti slučaja niti saopštio dodatne informacije o daljim koracima u postupku deportacije.

Pitanja imigracije i postupaka deportacije često izazivaju pažnju javnosti u Sjedinjenim Državama, naročito kada su u pitanju porodice američkih državljana ili lica sa vojnom službom. Prema dostupnim informacijama, Truhiljo je i dalje u kontaktu sa nadležnim organima i nastoji da pronađe rešenje za boravak supruge u zemlji. Slučaj je u toku i čeka se zvanična odluka imigracionih vlasti.

Predsednik SAD potvrdio operaciju, vojna akcija izvedena uz koordinaciju sa vlastima Venecuele

Američka vojska je, prema saopštenju predsednika SAD Donalda Trampa, izvela vazdušni udar u kojem je, kako se navodi, poginuo navodni lider venecuelanske grupe Tren de Aragua, Hektor Rusthenford Guerrero Flores, poznat i kao Niño Guerrero. Ova informacija objavljena je 12. juna 2026. godine, kada je Tramp putem društvenih mreža saopštio da je operaciju sprovela Južna komanda SAD.

Prema navodima predsednika SAD, vojna akcija je bila, kako je opisao, brzo i precizno sprovedena, a realizovana je u bliskoj koordinaciji sa vlastima Venecuele. U objavi je priložen i video materijal koji prikazuje trenutak udara projektila na zgradu i posledičnu eksploziju.

Tramp je u svojoj objavi na društvenim mrežama izjavio: „Tren de Aragua više nema sigurno utočište u Venecueli ili bilo gde drugde, a pod mojim vođstvom pronaći ćemo ove osobe gde god da se nalaze.” Ova izjava predstavljena je kao deo zvanične komunikacije američkih vlasti, dok dodatne potvrde ili komentari sa strane venecuelanske vlade u trenutku objavljivanja vesti nisu bili dostupni.

U saopštenju je istaknuto da je cilj operacije bio, prema navodima američkih vlasti, neutralizacija vođstva grupe Tren de Aragua. Zvaničnih podataka o dodatnim žrtvama ili posledicama napada, izuzev navoda o pogibiji Hektora Guerrera Floresa, nije bilo u trenutku objave vesti.

Tren de Aragua se u međunarodnim izveštajima često opisuje kao organizovana kriminalna grupa sa bazom u Venecueli, a vlasti više zemalja povezivale su je sa različitim oblicima kriminalnih aktivnosti. Detalji o mestu izvođenja operacije nisu saopšteni.

Ova vest dolazi u trenutku povećane pažnje međunarodne javnosti na aktivnosti kriminalnih grupa u regionu. Izveštaji o operaciji privukli su interesovanje i zbog činjenice da je misija, prema navodima SAD, bila koordinisana sa venecuelanskim vlastima, što je do sada bila retkost u odnosima dve zemlje.

Do objave ove vesti, zvanične reakcije drugih zemalja i međunarodnih organizacija nisu registrovane. Najavljeno je da će priča biti ažurirana sa novim informacijama ukoliko budu dostupne.

Vrhovni sud SAD odbio je zahtev za izvršenje smrtnom kaznom azotom, državni organi sada traže novu metodu

Vlasti američke savezne države Alabama zatražile su od Vrhovnog suda Alabame da odobri nalog za pogubljenje osuđenika Džefrija Lija koristeći smrtonosnu injekciju. Ovaj zahtev usledio je nekoliko sati nakon što je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbio da ukine zabranu pogubljenja azotom, što je bila prethodno planirana metoda izvršenja kazne.

Prema navodima iz sudskih dokumenata, kancelarija državnog tužioca navela je da presuda nije zabranila pogubljenje Džefrija Lija, već isključivo korišćenje azotne hipoksije kao metode. U podnesku Vrhovnom sudu Alabame, državni organi su istakli da alternativa u vidu smrtonosne injekcije ostaje pravno dozvoljena.

Advokatski tim osuđenika Džefrija Lija nije odmah izdao zvaničnu izjavu povodom zahteva državnih organa, a sledeći korak u postupku predviđa njihovu reakciju pred sudom. Državni tužilac Alabame, Stiv Maršal, ranije je izjavio da će nastaviti napore u sprovođenju smrtne kazne protiv Lija.

Vrhovni sud SAD prethodne noći odbio je zahtev države Alabama da poništi zabranu pogubljenja azotom, koju je izrekao okružni sud. Sudija je tada procenio da protokol za pogubljenje azotom nije u skladu sa američkim ustavnim odredbama o zabrani okrutnog i neobičnog kažnjavanja. Ova privremena sudska zabrana nije uticala na mogućnost države da koristi druge predviđene metode, kao što su smrtonosna injekcija ili električna stolica.

Džefri Li, star 49 godina, nalazi se na odsluženju kazne na odeljenju za smrtnu kaznu od svoje osude za dvostruko ubistvo tokom pljačke zalagaonice 1998. godine. Porota koja je odlučivala o kazni tada je predložila doživotnu robiju sa sedam glasova za i dva protiv, ali je sudija iskoristio pravo takozvanog „sudijskog preglasavanja“ i izrekao smrtnu kaznu. Ova praksa je u Alabami ukinuta 2017. godine.

Zvaničnici Alabame su ranije branili protokol za pogubljenje azotom kao, prema njihovim navodima, humaniju opciju. Ipak, sudska odluka trenutno onemogućava sprovođenje te metode. Pogubljenje Džefrija Lija je bilo zakazano za četvrtak u 18 časova po lokalnom vremenu, ali nije izvršeno zbog sudske zabrane.

Naredni koraci čekaju odgovor advokata osuđenika i odluku Vrhovnog suda Alabame o zahtevu državnog tužioca. Do tada, Li ostaje na odeljenju za smrtnu kaznu. Slučaj nastavlja da privlači pažnju pravnih eksperata i javnosti zbog pitanja vezanih za metode izvršenja smrtne kazne i ustavne standarde.