Prema narodnom običaju, broj farbanih jaja simbolizuje napredak i blagostanje, dok posebno mesto ima broj 33

U domaćinstvima širom Srbije pred Uskrs se po tradiciji farba neparan broj jaja, što prema narodnom verovanju simbolizuje napredak, život i blagostanje. Najčešće se biraju brojevi poput 7, 11, 15 ili 33, a broj 33 posebno se vezuje za godine koje je, prema predanju, Isus Hrist proveo na zemlji. Ovaj broj mnogi smatraju idealnim za uskršnje farbanje jaja. U manjim porodicama običaj je da se prilagodi broj jaja, ali se i dalje vodi računa da bude neparan.

Prema tradiciji, neparni brojevi se vezuju za kretanje, rast i kontinuitet, dok se parni brojevi tumače drugačije. Zato se i preporučuje da se za Uskrs farba neparan broj jaja, kako bi, prema predanju, domovima doneli mir, sreću i blagostanje.

Farbanje jaja najčešće počinje na Veliki petak, uz mirnu atmosferu i često uz molitvu. Prvo se boji čuvarkuća, jaje koje ima posebnu simboliku i čuva se tokom cele godine. Nakon toga, farbaju se i ostala jaja koja će biti deo praznične trpeze.

Ovaj običaj, iako se danas često obavlja iz praktičnih razloga, za mnoge i dalje ima duboko značenje i predstavlja važan deo porodičnog okupljanja i pripreme za praznik.

RHMZ izdao žuto upozorenje, očekuje se mraz do -5 stepeni i nestabilno vreme širom Srbije

Republički hidrometeorološki zavod izdao je žuto upozorenje zbog niskih temperatura i mogućnosti jutarnjeg mraza u Srbiji u periodu od 5. do 8. aprila 2023. godine. Najkritičnije se očekuje tokom noći i ujutru, kada su moguće temperature od -5 do 0 stepeni Celzijusa na 5 cm iznad zemlje, a ponegde su mogući i slab sneg u višim planinskim predelima.

Prema prognozi, na Veliki petak jutarnji mraz može negativno uticati na rane prolećne ratarske useve, povrtarske kulture, voćarstvo i vinogradarstvo. “Mrazevi na 2 metra visine mogu dovesti do oštećenja na zametnutim plodovima i otvorenim cvetovima voća”, upozoravaju iz RHMZ. Tokom dana očekuje se pretežno sunčano vreme, a uveče i tokom noći, posebno na jugozapadu zemlje, moguća je slaba kiša, a na planinama i slab sneg. Vetar će biti slab do umeren, povremeno i jak na istoku Srbije, severozapadnog pravca. Najniža temperatura biće od -2 do 4 °C, a najviša od 12 do 16 stepeni.

Za subotu meteorolozi najavljuju slab prizemni mraz, a lokalno i slab mraz na 2 metra visine. Tokom dana promenljivo oblačno uz sunčane intervale, a u brdsko-planinskim predelima moguće su slabe padavine. Vetar će biti slab i umeren, zapadnog i severozapadnog pravca. Najniža temperatura kretaće se od -1 do 6 °C, dok će najviša biti od 14 do 17 stepeni.

Na Vaskrs se očekuje nešto toplije vreme, pretežno sunčano uz slab do umeren razvoj dnevne oblačnosti. Vetar će biti slab i umeren, istočni i jugoistočni. Najniža temperatura biće od 2 do 7 °C, a najviša od 17 do 21 °C. Slično vreme prognozira se i za ponedeljak, uz temperature od 4 do 8 °C ujutru i od 17 do 21 °C tokom dana.

Meteorolozi prognoziraju da će od nedelje prestati dotok hladnog vazduha, a dnevni maksimumi biće od 10 do 19 stepeni. Početkom sledeće nedelje očekuje se približavanje ciklona sa zapadnog Mediterana, što će doneti povremenu kišu, ali i porast temperature do oko 23 stepena lokalno. Od srede se prognozira blago zahlađenje i temperature u okviru proseka za ovo doba godine.

Iz RHMZ upozoravaju da ovakve vremenske prilike mogu nepovoljno uticati i na hronične bolesnike i meteoropate.

Granične službe prelaze na EES sistem, očekuju se promene za putnike izvan EU i Šengena

Od 10. aprila 2024. godine, države članice Evropske unije u potpunosti uvode sistem ulaska i izlaska (EES) na spoljnim granicama Šengenskog prostora, kako je saopšteno. Ovaj digitalni sistem zamenjuje dosadašnje ručno pečatiranje pasoša i omogućava preciznije praćenje kretanja državljana trećih zemalja.

Sistem EES beleži i čuva podatke o datumu, vremenu i mestu ulaska i izlaska putnika izvan Evropske unije i Šengenskog prostora. Primenjuje se na kratkotrajne boravke do 90 dana u periodu od 180 dana. Osim osnovnih podataka iz pasoša, prikupljaju se i biometrijski podaci, uključujući fotografiju lica i otiske prstiju.

Uvođenjem EES-a, tradicionalni pečati u pasošima postaju prošlost. Novi sistem automatski izračunava dozvoljeni boravak i obaveštava nadležne organe u slučaju mogućeg prekoračenja. Podaci se čuvaju tri godine za putnike koji poštuju pravila, a pet godina za one koji ih prekrše.

Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske, EES omogućava bolju kontrolu boravka, smanjuje mogućnost zloupotrebe dokumenata i jača sigurnost kroz razmenu podataka u realnom vremenu između država članica. Iz MUP-a je poručeno da za građane Hrvatske i drugih država članica EU neće biti značajnih promena u načinu prelaska granice, osim unapređenja bezbednosti. “Za građane Hrvatske i ostale državljane EU nema nikakvih promena osim veće sigurnosti. Najveće novosti odnose se na putnike iz trećih zemalja”, izjavio je ministar Davor Božinović.

Hrvatska je već aktivno uključena u ovaj sistem, sa milionima evidentiranih putnika. Granični prelazi opremljeni su posebnim trakama za registraciju i mobilnim uređajima za uzimanje biometrijskih podataka, a broj angažovanih policijskih službenika je povećan. Iako je sistem testiran i spreman za punu primenu na svim kopnenim, morskim i vazdušnim prelazima, deo stručnjaka upozorava da bi potpuna primena mogla dovesti do zastoja, naročito tokom letnje turističke sezone i na prometnim prelazima sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom. Iz MUP-a navode da ne očekuju značajnije poremećaje u odnosu na prethodne godine.

Implementacija EES-a imaće ključnu ulogu u praćenju ulazaka i izlazaka državljana trećih zemalja. Evropska komisija predvidela je određenu fleksibilnost u početnoj fazi, tako da će države članice moći prilagoditi sprovođenje kako bi se ublažili eventualni problemi u saobraćaju. Važno je napomenuti da se EES ne sme mešati sa ETIAS sistemom, koji je poseban sistem online prijave za putovanja u EU.