Udruženje za Alzheimerovu bolest ističe važnost pravilne ishrane za očuvanje kognitivne funkcije i smanjenje rizika od demencije

Udruženje za Alzheimerovu bolest predstavilo je preporuke o značaju pravilne ishrane za očuvanje zdravlja mozga, sa akcentom na moguće smanjenje rizika od razvoja demencije. Preporuke su deo šire inicijative posvećene usvajanju zdravih životnih navika koje, pored ishrane, uključuju i fizičku aktivnost, kao i aktivnosti koje podstiču rad mozga.

Iz Udruženja navode da su fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i mentalno stimulativne aktivnosti među glavnim faktorima koji mogu imati pozitivan uticaj na održavanje kognitivnih sposobnosti. U okviru nove kampanje „Izazov u 6 koraka“, građanima se nude praktični saveti za svakodnevni život sa ciljem podrške funkciji mozga.

Posebna pažnja posvećena je ishrani poznatoj kao MIND dijeta, koja podrazumeva povećan unos voća, povrća, posebno zelenog lisnatog povrća, integralnih žitarica i nemasnih proteina. Ove namirnice se preporučuju zbog visokog sadržaja hranljivih materija. Takođe, ističe se važnost ograničavanja konzumacije prerađene hrane i dodatog šećera, u skladu sa nalazima brojnih naučnih istraživanja.

Kako bi se olakšalo praćenje navika u ishrani, preporučuje se vođenje dnevnika ishrane, što može pomoći pojedincima da lakše identifikuju oblasti za poboljšanje i zamene manje zdrave opcije nutritivno bogatijim namirnicama.

Kampanja Udruženja za Alzheimerovu bolest uključuje i druge preporuke, među kojima su i podsticanje fizičke aktivnosti i aktivnosti koje angažuju mozak, kao deo sveobuhvatnog pristupa očuvanju kognitivnog zdravlja. Preporuke su bazirane na rezultatima istraživanja koja povezuju zdrav način života sa smanjenjem rizika od pojave demencije u kasnijem životnom dobu.

Udruženje ističe da usvajanje navika koje podržavaju zdravlje mozga može imati dugoročne koristi, dok se građanima savetuje da se konsultuju sa stručnjacima za medicinske savete prilagođene individualnim potrebama.

Zvaničnici potvrdili incidente u Senatu u Manili, senator pod međunarodnim optužbama ostaje u zgradi pod zaštitom kolega

Pucnjava je odjeknula u zgradi Senata Filipina u Manili u sredu uveče, dok su vlasti pokušavale da uhapse senatora koji je pod međunarodnom optužnicom, potvrđeno je iz više izvora sa lica mesta. Prema navodima prisutnih novinara, incident se dogodio dok je senator Ronald dela Rosa boravio u zgradi Senata, pod zaštitom svojih kolega.

Zvanične informacije o uzroku pucnjave i eventualnim povređenima nisu odmah bile dostupne. Bezbednosne službe Senata potvrdile su da su zabeleženi pucnji, dok je predsednik Senata Alan Cayetano kratko izjavio pred novinarima da su “emocije uzavrele” te večeri i da su, prema informacijama koje je dobio od obezbeđenja, ispaljeni hici. Cayetano nije izneo dodatne detalje i ubrzo je napustio konferenciju za medije.

Senator dela Rosa ostaje u zgradi Senata, gde mu kolege pružaju zaštitu nakon što su filipinske vlasti pokušale da ga uhapse, sa mogućnošću izručenja Međunarodnom krivičnom sudu (ICC). ICC je ranije ove nedelje objavio nalog za hapšenje protiv dela Rose, optužujući ga za krivično delo protiv čovečnosti, konkretno za ubistva tokom perioda kada je bio na čelu nacionalne policije, u okviru kampanje protiv narkotika pod bivšim predsednikom Rodrigom Duterteom.

Nalog za hapšenje, izdat u novembru, a javno objavljen tek ove nedelje, navodi da je dela Rosa, kao tadašnji šef policije, optužen za smrt najmanje 32 osobe između jula 2016. i kraja aprila 2018. godine. Dela Rosa, star 64 godine, javno je najavio da će se pravnim sredstvima boriti protiv izručenja i pozvao je svoje pristalice da se okupe u Senatu kako bi sprečili njegovo hapšenje.

Pokušaj hapšenja senatora usledio je nakon što su agenti Nacionalnog biroa za istrage Filipina pokušali da ga privedu u ponedeljak, ali su ga tada kolege senatori primile u plenarnu salu, omogućivši mu da ostane pod njihovom zaštitom. Predsednik Senata Cayetano tada je izjavio da je u pitanju zaštita institucije i da je potrebno poštovati pravne procedure.

Incidenti u zgradi Senata izazvali su povećanu bezbednosnu prisutnost, a naoružani pripadnici obezbeđenja raspoređeni su na ulazima u zgradu. Zvaničnici i javnost čekaju nove informacije o ishodu pokušaja hapšenja i utvrđivanju odgovornosti za pucnjavu unutar državne institucije.

Međunarodni krivični sud sprovodi istrage o navodnim zloupotrebama tokom antinarkotičkih operacija na Filipinima, dok lokalne vlasti navode da će poštovati domaće zakone u postupanju prema međunarodnim zahtevima. Slučaj senatora dela Rose privukao je pažnju međunarodne javnosti i dodatno podigao tenzije u političkom životu Filipina.

Pašinjan jasno poručio da Jermenija više ne igra pasivnu ulogu u odnosima sa Moskvom, naglašavajući državne interese

Odnosi između Jermenije i Rusije prolaze kroz ozbiljnu promenu nakon što je premijer Nikol Pašinjan javno odbacio ulogu “međunarodnog cenzora” u odgovoru na kritike iz Moskve. Povod za novu napetost bila je poseta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Jerevanu, što je izazvalo negodovanje ruskih zvaničnika. Pašinjan je istakao da se u ranijim situacijama, kada je ruski predsednik davao oštre izjave o drugim državama, od njega nije očekivana reakcija, pa smatra da sada ne bi trebalo da bude drugačije.

U obraćanju, Pašinjan se osvrnuo i na Putinovu izjavu o mogućem “razvodu” dve zemlje, naglašavajući da se međudržavni odnosi ne bi smeli poistovećivati sa ličnim ili emotivnim odnosima. Premijer je poručio da se Jermenija rukovodi isključivo državnim interesima i logikom u donošenju spoljnopolitičkih odluka. Time je ukazao na promene u tradicionalnim savezničkim odnosima na Kavkazu.

Govoreći o Ukrajini, Pašinjan je potvrdio da je Jermenija uputila humanitarnu pomoć Kijevu i otvoreno izjavio: „Po pitanju Ukrajine, mi nismo ruski saveznik“. Ova izjava označava jasnu distancu koju Jerevan pravi prema ruskoj vojnoj kampanji, uprkos dugogodišnjim bezbednosnim vezama sa Moskvom.

Iz ruskih izvora navodi se da je u Moskvi nedavno održan ozbiljan razgovor sa jermenskim premijerom, tokom kojeg su „sva i stavljena na svoje mesto“. Međutim, poslednje izjave Pašinjana pokazuju da Jermenija tumači te dogovore na drugačiji način i da više nije spremna da bude tihi partner u regionalnim i međunarodnim pitanjima.

“Jermenija u svojim odlukama vodi računa o sopstvenim interesima i spremna je da samostalno bira svoje partnere i goste”, naveo je Pašinjan u zvaničnoj izjavi.