Izgradnja dvocevnog tunela počela 21. aprila, saobraćaj u Bulevaru despota Stefana izmenjen zbog radova

U Beogradu su 21.04.2024. godine zvanično počeli radovi na izgradnji dvocevnog podzemnog tunela, ključnog segmenta projekta “Mali metro”, saopštili su gradski zvaničnici. Tunel dužine dva kilometra, koji će spojiti dve obale grada i rasteretiti uži centar, biće pozicioniran na dubini od 40 metara između Bulevara despota Stefana i Ekonomskog fakulteta.

Gradonačelnik Aleksandar Šapić izjavio je da se radi o najznačajnijem saobraćajnom projektu poslednjih decenija, ističući da će ova infrastruktura povezati levu obalu Dunava sa Novim Beogradom i Zemunom za svega nekoliko minuta vožnje. Tunel će imati dve odvojene cevi sa po dve saobraćajne trake i preuzeće čak 30 autobuskih linija koje trenutno prolaze kroz centar grada.

Pripremni radovi obuhvataju izmeštanje gradskih instalacija, a kopanje tunela planirano je specijalnim TBM mašinama. Očekuje se da će pripremne aktivnosti trajati oko godinu i po dana. Završetak izgradnje tunela planiran je do 2030. godine.

U zoni Ekonomskog fakulteta predviđeno je rušenje dotrajalih objekata u kojima živi oko 50 porodica, a proces eksproprijacije biće sproveden tokom 2026. i 2027. godine, uz obeštećenje stanara po modelu primenjivanom kod ranijih velikih infrastrukturnih projekata.

Pored tunela, paralelno se gradi i “Novi srpski most” preko Save, koji će u budućnosti značajno unaprediti drumski, tramvajski, pešački i biciklistički saobraćaj. Most će biti dug 420 metara, sa pet kružnih tokova na novobeogradskoj strani. Završetak mosta predviđen je za proleće ili leto 2027. godine.

Zbog početka radova, saobraćaj u Bulevaru despota Stefana i Cvijićevoj ulici od danas je zatvoren za putnička vozila i koristi ga isključivo javni prevoz. Alternativni pravci obezbeđeni su kroz okolne ulice.

“To je sigurno najveći saobraćajni projekat unazad nekoliko desetina godina, ili možda ikada, što se tiče urbanog dela grada, jer će spojiti dve obale reke, Savu i Dunav, proći će ispod centra grada”, izjavio je Aleksandar Šapić.

Republički hidrometeorološki zavod najavljuje nastavak padavina na planini, u nižim predelima kratkotrajna kiša

Na Kopaoniku je jutros zabeležen umeren sneg, a temperatura na ovoj planini iznosi -1 stepen Celzijusa. Sneg pada satima, što je dovelo do formiranja pokrivača, a prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, padavine će potrajati tokom celog dana i sutrašnjeg dana.

Na video snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi se da je Kopaonik prekriven snegom, što je obradovalo ljubitelje zimskih sportova. Prema zvaničnoj prognozi, u nižim predelima Srbije sredinom dana očekuju se kratkotrajna kiša i pljuskovi, dok će sneg u planinskim predelima prestati da pada u četvrtak.

Republički hidrometeorološki zavod navodi da će tokom sedmice u brdsko-planinskim predelima doći do pojave kratkotrajne kiše i pljuskova, a u jutarnjim satima očekuje se prizemni mraz. “Sneg će se zadržati na Kopaoniku do četvrtka, dok će u nižim predelima padavine biti kratkotrajne i pretežno u vidu kiše”, navodi se u prognozi.

Situacija na Kopaoniku trenutno je jedinstvena u Srbiji, jer je na toj planini zabeležena jedina temperatura ispod nule. Svi vozači i posetioci savetuju se na dodatni oprez zbog mogućih poledica i smanjene vidljivosti.

Ornitolozi ističu da selo ima 25 do 30 gnezda, a meštani svake godine prate povratak ptica

Selo Međurovo u blizini Niša postalo je poznato po najvećem broju belih roda južno od Save i Dunava, sa 25 do 30 aktivnih gnezda, prema izjavi ornitologa Slobodana Markovića. Meštani navode da rode u selu borave više od osam decenija, a poslednjih deset godina njihov broj je u porastu. Gnezda su nekada bila u plastovima sena, dok se sada nalaze pretežno na banderama i krovovima kuća.

Stanovnici Međurova ističu da su rode postale deo svakodnevice sela i da se svake godine vraćaju u isto vreme, oko praznika Mladenaca. Ornitolog Marković objašnjava da je Međurovo pogodno stanište zbog dostupnosti hrane i uslova za gnežđenje, ali napominje da je neobično što se u okolnim selima bele rode pojavljuju u znatno manjem broju.

Meštani izražavaju zabrinutost zbog bezbednosti roda, posebno na gnezdima koja se nalaze na elektromreži, gde ptice povremeno stradaju. Ornitolozi najavljuju da će u narednim godinama sva gnezda biti dodatno obezbeđena novim platformama kako bi se omogućilo bezbedno gnežđenje.

Pored roda, u svakom gnezdu su prisutni i španski vrapci, retka vrsta u Srbiji, što dodatno doprinosi značaju ovog sela kao primera zajedničkog života različitih ptica. Meštani i stručnjaci smatraju da Međurovo može poslužiti kao primer očuvanja prirodne raznovrsnosti kroz saradnju lokalne zajednice.