Jedina ponuda brodogradilišta Viktor Lenac bila za 100.000 evra viša od procene, novi konkurs do sredine juna

Grad Rijeka je poništio prvi konkurs za popravku broda-muzeja Galeb, poznatog po diplomatskim misijama Josipa Broza Tita, nakon što je jedina pristigla ponuda iznosila 294.475 evra bez PDV-a, odnosno 368.094 evra sa PDV-om, što je više od 100.000 evra iznad procenjene vrednosti radova od 164.750 evra bez PDV-a. Konkurs, raspisan u martu, nije uspeo jer je ponuda brodogradilišta Viktor Lenac ocijenjena nepravilnom, navodi se iz Grada Rijeke.

Prema zvaničnim informacijama, ponuda je odbačena jer je uključivala dodatne režijske troškove, među kojima je tegljenje broda unutar brodogradilišta u iznosu od oko 56.000 evra, što prema uslovima konkursa nije bilo dozvoljeno. Ovi troškovi morali su biti uračunati u jedinične cene pojedinačnih stavki, a ne posebno iskazani.

Grad Rijeka je potvrdio da troškovnik za popravku Galeba, izrađen od strane sudskog veštaka Marina Sorića, ostaje nepromenjen i da su stavke dovoljno detaljne. Novi javni konkurs za uslugu popravke biće raspisan do sredine juna. Sanacija broda je tehnički zahtevna jer osim oštećenja pramca, potrebno je zameniti i sidreni sistem i pritezno vitlo, za koje ne postoje gotovi delovi na tržištu i moraju se izraditi po meri.

Celokupan trošak sanacije snosiće osiguravajuće društvo turskog broda „Deniz Akay“, koji je sredinom februara zbog tehničkog kvara izazvao sudar i oštetio Galeb. Brod Galeb, izgrađen 1938. godine, bio je ambasador mira i simbol jugoslovenske diplomatije. Od 2009. vlasnik broda je Grad Rijeka, koji ga je kupio za 150.000 američkih dolara (oko 105.000 evra) i pretvorio u muzejski brod. Nakon obnove u brodogradilištu Dalmont u Kraljevici od 2019. do 2024/2025, Galeb je u februaru 2025. vraćen u riječku luku i otvoren kao muzej sa restoranom, kafićem i edukativnim sadržajima.

Analiza šest decenija podataka pokazuje da neodređena očekivanja utiču snažnije na sagorevanje zaposlenih nego preopterećenost

Opsežna studija koja je obuhvatila 800.000 radnika tokom poslednjih 60 godina identifikovala je nejasnoću uloge kao ključni faktor koji negativno utiče na učinak zaposlenih i izaziva psihološki sindrom pregorevanja. Istraživanje je pokazalo da neodređena očekivanja u vezi sa poslom deluju snažnije od preopterećenosti ili međusobno suprotstavljenih zahteva, čime se direktno povećava rizik od sagorevanja i namere za odlazak iz kompanije.

Studiju je vodila Gargi Savni sa Univerziteta Auburn u Alabami, a analizirani su podaci koji datiraju unazad šest decenija. Rezultati ukazuju da nejasno definisane radne uloge izazivaju trajnu napetost kod zaposlenih, što negativno utiče na mentalnu energiju neophodnu za kreativnost, rešavanje problema i inicijativu. Umesto povećanja produktivnosti, kompanije se suočavaju sa situacijom gde zaposleni više vremena troše na razjašnjavanje svojih zadataka nego na konkretan rad.

Nejasnoća uloge postala je još izraženija usled povratka zaposlenih u kancelarije bez jasnog obrazloženja novih pravila, brzog uvođenja veštačke inteligencije bez redefinisanja radnih mesta i talasa otpuštanja u kojima preostali zaposleni preuzimaju dodatne zadatke bez formalnog priznavanja tih promena. Ove promene dodatno produbljuju konfuziju i smanjuju angažovanost kadrova.

Najznačajniji nalaz studije je da je nejasnoća uloge snažniji prediktor sagorevanja i fluktuacije zaposlenih od svih drugih radnih stresora. Ovaj zaključak, donet na osnovu gotovo milion analiziranih podataka, ukazuje na potrebu za preciznijim definisanjem radnih zadataka i odgovornosti u okviru organizacija.

Rešenje, prema autorima istraživanja, leži u unapređenju jasnoće radnih uloga kroz definisanje konkretnih ciljeva, jasnu podelu odgovornosti i precizno određivanje prava odlučivanja. Organizacije se savetuje da koriste alate poput RACI matrice, koja definiše ko je odgovoran za izvršenje, ko donosi odluke, ko se konsultuje i ko je informisan, kako bi se smanjila konfuzija i povećala produktivnost timova.

Preporuka za menadžere je da redovno preispituju uloge u svojim timovima, jasno komuniciraju prioritete i pravila donošenja odluka, te time smanje neproduktivnu potrošnju energije zaposlenih na razjašnjavanje osnovnih radnih pitanja. Analitičari ističu da ovakve mere mogu imati direktan pozitivan uticaj na učinak i zadržavanje kadrova, što je posebno važno u kontekstu savremenih promena na tržištu rada.

Mađarska avio-kompanija zapošljava više od 150 ljudi i upravlja sa četiri aviona na 25 destinacija iz Beograda

Mađarska niskotarifna avio-kompanija Vizer prevezla je blizu dva miliona putnika na linijama ka i iz Srbije tokom prošle godine, a trenutno iz beogradske baze upravlja sa četiri aviona koji lete ka 25 destinacija. Kompanija u Srbiji zapošljava više od 150 ljudi, dok je baza u Beogradu otvorena 20. maja 2010. godine.

Nedavno usvojene izmene pravilnika Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, potpisane 27. marta 2026. godine, izazvale su zabrinutost među zaposlenima Vizera i u širem delu vazduhoplovne industrije. Promene se odnose na član 3 pravilnika, koji definiše uslove izdavanja odobrenja stranim avio-prevoziocima za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Srbijom. Nova formulacija precizira da odobrenje važi za letove koji započinju i završavaju na teritoriji države koja je ovlastila stranog avio-prevozioca, odnosno na teritoriji Evropske unije za EU kompanije.

Ova promena posebno je značajna jer evropske avio-kompanije, poput Vizera, funkcionišu po liberalnijim pravilima i često imaju bazirane avione i posade u drugim državama. Vizer Hangari, sa mađarskim sertifikatom vazduhoplovnog operatora, održava mrežu od 27 linija iz Srbije koristeći četiri aviona i posade koje žive i rade u Srbiji.

Pored odredbe o trećoj i četvrtoj vazduhoplovnoj slobodi, pažnju je privukla i nova mogućnost Direktorata da razmatra uticaj promena na prava domaćih avio-prevoznika. Precizirano je da je dodatno odobrenje potrebno u slučaju promene aerodroma poletanja ili sletanja u drugoj državi, ukoliko to utiče na prava domaćih avio-prevoznika.

Stručnjaci ističu da nije sasvim jasno da li nova formulacija znači preciznije definisanje postojećih pravila ili može uticati na model poslovanja evropskih avio-kompanija sa baziranim avionima u Srbiji. S obzirom da je Srbija potpisnica Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), deo stručne javnosti smatra da bi restriktivno tumačenje novih pravila moglo otvoriti pravna pitanja u vezi sa međunarodnim obavezama Srbije.

Izvori upoznati sa situacijom navode da Vizer smatra da su nova pravila potencijalno u suprotnosti sa odredbama ECAA sporazuma, te je kompanija o tome već obavestila Evropsku komisiju, Evropsku agenciju za bezbednost vazduhoplovstva (EASA) i mađarske vazduhoplovne vlasti. Različita tumačenja novih odredbi izazvala su zabrinutost među zaposlenima u beogradskoj bazi Vizera, a deo industrije spekuliše da bi način primene pravilnika mogao da utiče na opstanak jedine baze strane avio-kompanije u Srbiji.