Zvaničnik Nacionalne službe za parkove naveo da je obloga bazena u Vašingtonu oštećena oštrim predmetom, istraga u toku

Visoki zvaničnik Nacionalne službe za parkove (NPS) izjavio je u sudskom podnesku da je obloga bazena ispred Linkolnovog memorijala u Vašingtonu bila namerno oštećena oštrim predmetom. Prema rečima Frenka Landza, zamenika direktora za operacije NPS, parkovska služba je 9. juna 2026. godine prijavila oštećenje Policiji parka SAD nakon što je rehabilitacija bazena bila u velikoj meri završena.

Lands je u svojoj zvaničnoj izjavi naveo da je prilikom inspekcije ustanovljeno da je materijal za zaptivanje iznad penaste izolacije presečen nožem ili žiletom, a površinski sloj bazena je delimično uništen. Takođe je zabeleženo da je oko 70 vrhova stubova od ograde završilo u bazenu. Ovo je prva javna potvrda da je došlo do namernog oštećenja na ovom nacionalnom spomeniku.

U izjavi podnetoj sudu Lands je naveo: „Dana 9. juna 2026. godine, nakon što je rehabilitacija bazena bila u suštini završena, Policija parka SAD reagovala je na prijavu NPS-a o oštećenju bazena. Između ostalog, zaptivka iznad penaste izolacije bila je presečena oštrim predmetom i došlo je do uništenja površinskog sloja koji se odvajao.“

Ovim dokumentom prvi put je javno potvrđeno da su oštećenja posledica ljudske intervencije. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država prethodno je u javnim izjavama naveo da se radi o namernom oštećenju, navodeći da će NPS i Ministarstvo unutrašnjih poslova SAD dostaviti dokaze sudu o navodnoj šteti na površini bazena.

Frenk Lands, koji je na ovoj funkciji od 2023. godine, istakao je da poseduje lična saznanja o ovim događajima i da je spreman da svedoči pred sudom. Za sada nije poznato koji dokazi su tačno priloženi uz izveštaj NPS-a, niti su dostupne dodatne informacije o daljem toku istrage.

Linkolnov memorijal i pripadajući reflektujući bazen predstavljaju značajan istorijski i simbolički prostor u glavnom gradu SAD, a incident je izazvao dodatnu pažnju javnosti.

Istraga o oštećenju bazena je u toku, a nadležni organi nisu saopštili detalje o potencijalnim osumnjičenima ili motivima. Dodatne informacije očekuju se nakon završetka procesa pred nadležnim sudom.

Kompanija Apple potvrdila povećanje cena MacBook i iPad uređaja, navodeći rast troškova memorije i skladišta

Kompanija Apple objavila je u četvrtak da povećava cene svojih MacBook i iPad uređaja, navodeći kao razlog rast troškova memorije i skladišta izazvan potražnjom vezanom za razvoj veštačke inteligencije. Prema navodima kompanije, do sada su uspevali da amortizuju rast cena komponenti, ali trenutna situacija zahteva korekciju cenovnika za niz proizvoda, uključujući iPad i Mac.

Povećanje cena odnosi se na više modela Apple uređaja. Prema dostupnim informacijama, početna cena MacBook Neo modela, koji je ranije ove godine plasiran na tržište sa cenom od 599 dolara, sada iznosi 699 dolara. Ostale promene uključuju MacBook Air sa 512GB memorije, čija je cena sa 1.099 dolara povećana na 1.299 dolara, kao i MacBook Pro 1T koji sada košta 1.999 dolara umesto prethodnih 1.699 dolara. iPad Air sa 128GB memorije od sada se prodaje po ceni od 749 dolara, što je povećanje u odnosu na ranijih 599 dolara.

Kompanija Apple navodi da se poskupljenje ne odnosi na iPhone, koji ostaje glavni proizvod ovog proizvođača. Prema rečima stručnjaka iz oblasti tržišne analitike, uticaj povećanja cena na prodaju zavisiće od spremnosti potrošača da prihvate viši cenovni nivo.

Nakon objave o promenama u cenama, akcije kompanije Apple su zabeležile pad vrednosti na berzi, sa smanjenjem od 5,6 odsto, odnosno padom za 16,49 dolara na sredini trgovinskog dana.

Rast potražnje za računarskom snagom, podstaknut razvojem AI centara za podatke, doveo je do dodatnog opterećenja na tržištu komponenti, posebno memorije. Prema podacima međunarodnih analitičkih organizacija, tržište memorije nalazi se na prekretnici, a aktuelna nestašica čipova mogla bi da potraje i tokom naredne godine. Posledice ove situacije vidljive su i u rastu cena računarske opreme na globalnom nivou, što se prvi put u poslednjih nekoliko decenija odražava i na cene potrošačkih uređaja.

Lunjin zatražio sastanak sa predsednikom, navodeći da bi vojska mogla izgubiti poverenje u Kremlj

Aleksandar Lunjin, veteran specijalne vojne operacije i višestruko odlikovani učesnik sukoba, obratio se javno predsedniku Rusije Vladimiru Putinu putem društvenih mreža, iznoseći ozbiljno upozorenje u vezi sa trenutnim stanjem u oružanim snagama. Prema njegovim rečima, određeni broj vojnika nalazi se pod kaznom zbog odbijanja naređenja za koje smatraju da su rizična po njihove živote.

Lunjin je istakao da je potrebno da ga predsednik što pre pozove na razgovor u Kremlj, naglašavajući da bi u suprotnom moglo doći do gubitka poverenja vojske u državno rukovodstvo. On je naveo i da su pojedini vojnici kažnjeni zbog odbijanja izvršavanja zadataka koje ocenjuju kao “samoubilačke naredbe”.

“Moje kolege su kažnjene jer nisu želele da izvrše naređenja koja dovode njihove živote u opasnost”, naveo je Lunjin u svom obraćanju.

Zvaničnih reakcija iz Kremlja povodom ovog obraćanja za sada nema. U javnosti su se pojavile debate o mogućim posledicama ovakvih istupa, ali detalji o eventualnim merama nisu saopšteni.

Prema dostupnim informacijama, Lunjin je poznat po svom angažmanu i ranijim izjavama u vezi sa situacijom na terenu, a njegovo poslednje obraćanje izazvalo je značajnu pažnju među pripadnicima vojske i šire javnosti.