Obim trgovine bitkoinom 39,31 milijardu evra, indeks straha pao na 8, solana porasla 4,69 odsto

Vrednost bitkoina (BTC) porasla je danas na 61.797,24 evra, zabeleživši rast od 4,38 odsto na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnes. Ukupan obim trgovine bitkoinom u poslednja 24 sata iznosi 39,31 milijardu evra, što je niže u odnosu na prethodni dan. Prema aktuelnim podacima, indeks straha i pohlepe za bitkoin sada se nalazi na nivou 8, u kategoriji ‘ekstremni strah’, što je pad u odnosu na jučerašnjih 10.

Kako prenose ekonomske analize, bitkoin pokazuje otpornost uprkos padu cene zlata i nestabilnosti na azijskim berzama. Kao glavni razlog za aktuelni optimizam navodi se priliv kapitala u spot ETF fondove vezane za bitkoin, ali i rast likvidnosti uoči sezone povraćaja poreza u Sjedinjenim Američkim Državama.

Itirijum (ETH) je danas zabeležio rast od 5,35 odsto i dostigao vrednost od 1.885,14 evra. Binance coin (BNB) porastao je 2,95 odsto na 588,23 evra, dok je solana (SOL) skočila za 4,69 odsto na 78,66 evra. Kriptovaluta avalanš (AVAX) porasla je 6,28 odsto na 8,34 evra.

Telegramova kriptovaluta tonkoin (TON) beleži pad od 3,75 odsto i trenutno vredi 1,12 evra. Najveći obim trgovanja danas imaju bitkoin, itirijum i solana, dok najveći rast beleže kriptovalute A2Z, CETUS i GUN.

Investicija može omogućiti grejanje 5.000 do 8.000 stanova u Nišu, izgradnja počinje krajem godine ili početkom 2027.

Grad Niš planira izgradnju savremenog data centra na lokaciji kompleksa ‘Tehnis’, na prostoru nekadašnje kasarne, sa maksimalnim kapacitetom od 20 megavata i procenjenom vrednošću investicije od 50 miliona evra. Prema najavama iz gradskih izvora, početak radova predviđen je za kraj ove ili početak sledeće godine.

Kako je saopštio Ivan Blagojević, član Gradskog veća Niša, trenutno su u toku razgovori sa Ministarstvom odbrane o promeni namene zemljišta, kao i izrada novog Generalnog urbanističkog plana za ovu lokaciju. Projekat je važan i za razvoj IT infrastrukture i privlačenje investicija, a posebna pažnja je posvećena energetskoj efikasnosti.

Specifičnost ovog data centra je planirano korišćenje otpadne toplotne energije za grejanje domaćinstava. Na osnovu iskustava iz Evrope, kapacitet od 20 megavata mogao bi obezbediti grejanje za između 5.000 i 8.000 stanova u Nišu. Ova inicijativa predstavlja inovativan pristup u kombinovanju digitalne infrastrukture i održivih energetskih rešenja.

“Lokacija za data centar određena je unutar kompleksa ‘Tehnis’, a trenutno su u toku razgovori sa Ministarstvom odbrane i izrada Generalnog urbanističkog plana”, izjavio je Ivan Blagojević. On je naglasio da bi otpadna toplotna energija iz data centra mogla da donese značajne koristi za građane kroz sistem daljinskog grejanja.

Očekuje se da će ovaj projekat doprineti razvoju tehnološke i energetske infrastrukture u Nišu, uz direktnu korist za domaćinstva kroz inovativno korišćenje toplotne energije, bez dodatnih troškova za građane. Više detalja o dinamici radova i implementaciji projekta biće poznato nakon okončanja urbanističkih procedura i usvajanja plana prenamene zemljišta.

Novi carinski zakon omogućava oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina za 38 kategorija, uz digitalizaciju i centralizaciju procedura

Ministarstvo finansija Republike Srbije objavilo je nacrt zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, kojim se predviđa proširenje liste robe oslobođene od plaćanja uvoznih dažbina na ukupno 38 kategorija. Ove izmene predviđaju i tehničko unapređenje sistema, kao i uvođenje Nacionalnog spoljnotrgovinskog jedinstvenog šaltera, čime se dodatno digitalizuju i centralizuju procedure u carinskom i spoljnotrgovinskom sektoru.

Prema predlogu zakona, carinski organi dobijaju ovlašćenje da u izuzetnim situacijama odrede rok za okončanje postupka smeštaja robe pod carinskim nadzorom, posebno kada priroda robe može predstavljati rizik po zdravlje ljudi, životinja, biljaka ili životnu sredinu.

Najveće promene odnose se na član koji reguliše oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina, gde je precizirano da 38 kategorija robe može biti oslobođeno ove obaveze. U kategorije spadaju predmeti domaćinstva i pokloni koje fizička lica unose prilikom preseljenja iz inostranstva, uključujući i predmete koje domaći i strani državljani stalno nastanjeni u Srbiji nasledjuju iz inostranstva. Oslobođene su i pošiljke male vrednosti, proizvodi zemljoradnje, stočarstva, ribarstva, pčelarstva i šumarstva dobijeni na imanjima u pograničnom pojasu susedne države, kao i priplod i ostali proizvodi od stoke koja se koristi za poljske radove, ispašu ili zimovanje na tim imanjima.

Zakon takođe predviđa oslobađanje od taksi za proizvode poput semena, veštačkih đubriva, proizvoda za tretman zemljišta i useva. Putnici neće plaćati takse za lične predmete koje unose sa sobom iz inostranstva i koji služe njihovim ličnim potrebama tokom putovanja, bez obzira na način transporta.

Posebna pažnja posvećena je studentima i učenicima koji dolaze u Srbiju na školovanje, koji mogu bez dažbina uneti osnovnu opremu za život i učenje. Oslobađanje od uvoznih dažbina predviđeno je i za obrazovni i naučni materijal, laboratorijske uzorke, medicinske instrumente, terapijske supstance i farmaceutske proizvode namenjene specifičnim okolnostima, kao što su međunarodni sportski događaji.

Roba za humanitarne organizacije, osobe sa invaliditetom, žrtve elementarnih nepogoda, kao i pokloni u međunarodnim odnosima, uključujući one za državne zvaničnike, takođe su oslobođeni dažbina. Zakon obuhvata i specifične kategorije, poput vatrogasne i spasilačke opreme, robe za naučne i kulturne institucije, kao i proizvoda za zaštitu životne sredine i promotivne svrhe.

Roba oslobođena taksi ostaje pod carinskim nadzorom i ne može se slobodno otuđivati niti koristiti u druge svrhe bez prethodnog obaveštavanja nadležnih organa i eventualnog plaćanja takse. Ograničenja važe od godinu dana za određene kategorije, pa do tri ili čak pet godina za određene vrste vozila. U slučaju zloupotrebe, dažbine se naknadno obračunavaju prema stanju robe i važećim propisima.

Dodatno, naziv odeljka koji reguliše naplatu sada je terminološki definisan kao „izvršenje naplate”, naglašavajući operativni aspekt postupka, dok je precizirano da se uništavanje robe može vršiti i radi njenog adekvatnog zbrinjavanja.

Prelazne odredbe predviđaju da se prava stečena na osnovu prethodnih akata mogu iskoristiti u predviđenim rokovima, dok se obaveze moraju izvršiti prema već utvrđenim uslovima. Novi carinski zakon stupa na snagu osam dana nakon objavljivanja u Službenom glasniku, a njegova primena počinje godinu dana kasnije.