Na sajmu izloženo 70 električnih vozila, 216 izlagača, a ulaznica košta 800 dinara

Ovogodišnji sajam automobila “DDOR BG Car Show 09” na Beogradskom sajmu, koji traje do 24. marta, predstavlja 50 automobilskih brendova i čak 73 premijerna modela. Istovremeno se održava i 18. međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme “Motopassion”, sa 46 moto i ATV brendova i 32 premijere. Zvanično otvaranje manifestacije zakazano je za 11 časova u Hali 1.

Sajamska ponuda ove godine obuhvata najnovije modele automobila, motocikala, skutera i kvadova koji su se pojavili na domaćem tržištu tokom protekle godine, kao i one čiji se dolazak očekuje u tekućoj sezoni. Posetiocima su dostupni sajamski popusti, kao i posebne pogodnosti za lizing i kreditno finansiranje.

Ukupan broj izlagača iznosi 216, a izložbeni prostor obuhvata hale 1, 1A, 2A, 2C, 2B, 3A i 3. Među izloženim modelima nalazi se 70 električnih vozila, što potvrđuje snažan fokus na elektrifikaciju, uključujući hibridna vozila i prateću infrastrukturu. Prvi put će na tržištu Srbije biti predstavljeni kineski brendovi Zeekr, Changan, Leapmotor i Jetour.

Prema rečima PR-a Beogradskog sajma Aleksandre Simić, ovogodišnji auto-moto sajam je najznačajniji događaj te vrste u jugoistočnoj Evropi, a zbog velike zainteresovanosti izlagača, kompletna ponuda raspoređena je u svim halama sajma. Među 73 premijerna modela su “reno klio 6”, “folksvagen t-rok”, “škoda enijak”, “volvo ex90”, “bmw x3”, “kia ev5”, “audi q3”, “fijat grande panda”, kao i supersportski model “maserati mcpurac cielo”.

Na “BG Car Show” učestvuje i 12 proizvođača lakih komercijalnih vozila, dok četiri brenda predstavljaju ukupno sedam premijera. Sajam motocikala “Motopassion” odvija se u parteru i galeriji hale 4, sa 82 izlagača i 46 moto i ATV brendova, od čega 16 brendova ima 32 premijere.

Radno vreme sajma je od 10 do 20 časova, osim 24. marta kada se vrata zatvaraju u 19 časova. Pojedinačna ulaznica košta 800 dinara, grupna za najmanje 20 osoba iznosi 600 dinara, dok studenti i đaci plaćaju 500 dinara. Porodična ulaznica za roditelje i decu do 16 godina, tokom “porodičnog dana” 20. marta, košta 1.600 dinara.

Prateći program uključuje “Press Rally – vožnju spretnosti” održan 15. marta i “Press day” za medije. Izbor za “Miss DDOR BG Car Show 09 & Motopassion” planiran je za 20. mart.

Nafta dostigla 103 dolara po barelu u martu, benzin u Srbiji poskupeo 2,6%, a dizel 4,1%

Martovski rast cene nafte od 34 odsto, sa 77 na 103 dolara po barelu, izazvao je značajan rast cena goriva u regionu Balkana, pokazuju ekonomske analize. Najveće posledice osetili su vozači i prevoznici u Makedoniji, gde je benzin poskupeo 17 odsto, a evrodizel čak 30 odsto u periodu od dve do tri nedelje. U Bosni i Hercegovini dizel je poskupeo 21 odsto, dok je u Bugarskoj benzin skuplji za 10 odsto.

Cene dizela povećane su najviše u Makedoniji za 34 evrocenta, dok su u Bosni i Hercegovini i Bugarskoj rasle za po 24 evrocenta. Kada je reč o benzinu, najveći rast zabeležen je u Makedoniji za 27 centi, dok je u Bugarskoj i Rumuniji porast iznosio oko 13 centi.

Vozači u Srbiji zabeležili su manja procentualna poskupljenja: benzin je poskupeo za 2,6 odsto, a dizel za 4,1 odsto, što predstavlja povećanje od 4 i 7 evrocenti. Međutim, cene goriva u Srbiji su među najvišima u regionu. Za 95-oktanski benzin vozači plaćaju gotovo 1,6 evra po litru, a za dizel 1,8 evra, što je za 38, odnosno 33 centa više nego kod najjeftinijeg suseda i 8 i 17 evrocenti iznad proseka regiona.

Iako je akciza na naftne derivate u Srbiji smanjena za maksimalno dozvoljenih 20 odsto, ona je i dalje znatno viša nego u Makedoniji — 0,50 evra naspram 0,36 evra i 0,25 evra u drugim zemljama. Nabavna cena benzina u Makedoniji iznosi 0,68 evra, a dizela 0,88 evra po litru, dok je u Srbiji rafinerijska cena procenjena na 0,71 evra za benzin i 0,85 evra za dizel.

Na svetskim berzama, rast cena goriva prouzrokovan je ograničenim isporukama iz Persijskog zaliva zbog napada SAD i Izraela na Iran, kao i oštećenja rafinerija. Bezolovni benzin na Mediteranu premašio je 800 dolara po toni, dok je niskosumporni dizel prešao 1.000 dolara po toni. Cene goriva u maloprodaji u regionu Balkana i šire pratile su ovaj trend, ali su odstupanja po zemljama zavisila od državne politike kontrole tržišta.

Švedska banka savetuje 1.000 kruna (100 evra) po osobi, gotovina čini 52 odsto plaćanja u evrozoni

Centralne banke širom Evrope ponovo naglašavaju značaj gotovine kao rezervnog sredstva plaćanja u kriznim situacijama i preporučuju domaćinstvima da drže između 70 i 100 evra gotovine kod kuće. Švedska centralna banka predložila je građanima da imaju oko 1.000 švedskih kruna, odnosno približno 100 evra po odrasloj osobi, što bi prema njihovoj proceni pokrilo osnovne potrebe za nedelju dana u slučaju prekida digitalnih plaćanja.

U godišnjem izveštaju Evropske centralne banke za 2024. godinu navedeno je da je gotovina i dalje najčešće korišćeno sredstvo plaćanja na fizičkim prodajnim mestima u evrozoni, čineći 52 odsto svih transakcija, što je pad u odnosu na 59 odsto iz 2022. godine. Banka Slovenije ističe da gotovina čini 64 odsto plaćanja u zemlji, dok je pravo na korišćenje gotovine u decembru 2025. godine zaštićeno i ustavom, dodatkom člana 74a.

Švedska centralna banka savetuje domaćinstvima da polako povećavaju rezerve gotovine i ne oslanjaju se isključivo na digitalne metode plaćanja. Preporučuje se kombinacija fizičkih bankarskih kartica, mobilnih plaćanja i kartica različitih banaka kako bi se smanjio rizik od potpunog prekida transakcija. Takođe, švedski regulatori naglašavaju važnost održavanja infrastrukture za gotovinska plaćanja, kao što su rad bankomata, transport gotovine i njeno prihvatanje u prodavnicama.

Više nordijskih zemalja, uključujući Finsku i Norvešku, upozorilo je na ranjivost elektronskih plaćanja u slučaju sajber-napada ili prekida infrastrukture i preporučilo građanima da imaju određenu količinu gotovine za vanredne situacije. U tim zemljama razvijaju se i rešenja za kartična plaćanja bez internet veze kako bi osnovne kupovine bile moguće i tokom poremećaja u digitalnim mrežama.

Prema podacima Evropske centralne banke, tokom poslednjih godina, od pandemije kovida 19 do početka rata u Ukrajini, povećana je potražnja za gotovinom jer je stanovnici vide kao siguran i odmah dostupan oblik novca. Banka Slovenije navodi da je bankarski sistem u zemlji ostao stabilan tokom neizvesnih perioda, a ističe se da gotovina ima dodatne prednosti jer se svuda prihvata kao sredstvo plaćanja i čuva vrednost.

Za razliku od pomenutih evropskih zemalja, Narodna banka Srbije ne preporučuje građanima pravljenje posebnih zaliha gotovine i nije odredila iznos koji bi trebalo imati kod kuće. Prema navodima centralne banke, finansijski sistem Srbije funkcioniše stabilno, a građanima je obezbeđen nesmetan pristup gotovini i svim bankarskim uslugama.