Ekipe Hitne pomoći intervenisale su 109 puta, najčešće zbog niskog pritiska i hroničnih bolesti.

Tokom protekle noći u Beogradu dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima su tri učesnika lakše povređena, prema saopštenju dežurnih lekara Hitne pomoći. Svi povređeni su zbrinuti na licu mesta, dok niko nije prevezen u medicinsku ustanovu na dalji tretman.

Saobraćajne nezgode i povrede u Beogradu

Prema informacijama iz Hitne pomoći, tokom noći nije bilo saobraćajnih nesreća sa težim posledicama. Povrede zadobijene u ovim nezgodama bile su lakšeg karaktera, a medicinski timovi su brzo reagovali i pružili neophodnu pomoć na licu mesta. Takođe, bilo je nekoliko intervencija zbog osoba lakše povređenih u tučama, ali nije zabeleženo prisustvo težih telesnih povreda.

Broj intervencija i najčešći razlozi poziva

Ekipe Hitne pomoći intervenisale su ukupno 109 puta tokom noći, od čega je 12 intervencija obavljeno na javnim mestima. Osim saobraćajnih nezgoda i tuča, nekoliko intervencija odnosilo se na osobe u alkoholisanom stanju koje su upućene na detoksikaciju u odeljenje toksikologije VMA.

Najveći broj poziva građana odnosio se na osobe sa niskim pritiskom koje su se žalile na malaksalost, kao i na hronične kardiovaskularne bolesnike. Pored toga, medicinsku pomoć najčešće su tražili pacijenti sa respiratornim poteškoćama, astmatičari i psihijatrijski bolesnici.

Aktuelna situacija i preporuke građanima

Iako je tokom noći zabeležen veći broj intervencija, većina slučajeva nije zahtevala hospitalizaciju. Lekari podsećaju da je u uslovima promenljivih vremenskih prilika povećana potreba za praćenjem zdravstvenog stanja, posebno kod hroničnih bolesnika. Takođe, građanima se savetuje oprez u saobraćaju, kao i odgovorno ponašanje u javnim prostorima.

Stanovnici Čukarice danas od 8 do 18 časova bez vode zbog najavljenih radova, cisterne obezbeđene za hitne potrebe

Zbog planiranih radova na vodovodnoj mreži, deo opštine Čukarica u Beogradu danas će ostati bez vode od 8 do 18 časova, prema saopštenju JKP Beogradski vodovod i kanalizacija. Prekid vodosnabdevanja zahvatiće ukupno 11 ulica, a za osnovne potrebe građana biće postavljene auto-cisterne sa pijaćom vodom.

Radovi na vodovodnoj mreži na Čukarici zahtevaju desetosatnu obustavu vodosnabdevanja kako bi se izvršila planirana održavanja i unapređenja mreže. Na spisku su sledeće ulice: Crveno barjače, Janka Mišića, Leposave Vujošević, Radovana Miloševića, Zdravka Jovanovića, Braće Vučković (od Radovana Miloševića do Crvenog barjačeta), Primućura Žarka, Belom vrelu (od Crvenog barjačeta do Trgovačke), Vladimira Čopića (od Crvenog barjačeta do Zdravka Jovanovića), Bude Tomovića (od Crvenog barjačeta do Leposave Mihailović) i Leposave Mihailović.

Gde će biti dostupne cisterne sa vodom

Za sve stanovnike pogođene radovima, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija obezbediće cisterne sa pijaćom vodom. Ove cisterne biće postavljene na ključnim lokacijama u navedenim ulicama, što omogućava građanima da se snabdeju vodom za piće i osnovne potrebe tokom trajanja radova. Preporučeno je da se građani unapred pripreme i obezbede dovoljne količine vode pre početka radova, s obzirom na to da će prekid trajati deset sati.

Prema saopštenju nadležnih, radovi su deo redovnog održavanja i unapređenja vodovodne infrastrukture. Cilj je da se osigura kvalitetnije i stabilnije snabdevanje vodom u budućnosti. Takođe, po završetku radova očekuje se normalizacija vodosnabdevanja u svim navedenim ulicama.

Preporuke za građane i završetak radova

Tokom trajanja radova na vodovodnoj mreži na Čukarici, preporučuje se da stanovnici racionalno koriste raspoloživu vodu. Osim toga, savetuje se da deca, starije osobe i svi koji su posebno zavisni od redovnog snabdevanja vodom budu obavešteni o trajanju prekida.

Po završetku radova, vodosnabdevanje bi trebalo da se vrati u redovan režim bez dodatnih odlaganja. Sve dodatne informacije građani mogu dobiti putem zvaničnih kanala JKP Beogradski vodovod i kanalizacija. Ova situacija, iako privremena, pokazuje značaj redovnog održavanja komunalne infrastrukture i važnost pravovremenog informisanja javnosti o planiranim radovima.

Imate li mesto u gradu na koje uvek volite da se vratite? To može biti mali kafić u kraju, klupa u parku, mirna ulica, omiljena bašta restorana ili deo obale sa kojeg se pruža poznat pogled.

Na prvi pogled, izbor takvog mesta deluje potpuno slučajno. Ipak, način na koji biramo prostor u kojem ćemo provesti slobodno vreme često ima veze sa našim navikama, potrebom za mirom, društvom, privatnošću i osećajem sigurnosti.

Neko bira gužvu, neko tišinu

Postoje ljudi kojima prija da sede u prometnom kafiću, posmatraju prolaznike i slušaju žamor oko sebe. Drugima je ista takva atmosfera naporna i radije će izabrati park, mirnu ulicu ili udaljeni sto u kafiću.

To ne znači automatski da su jedni društveni, a drugi povučeni. Na izbor utiče i ono što nam je u datom trenutku potrebno.

Nakon napornog dana neko će tražiti tišinu, dok će drugoj osobi upravo razgovor i prisustvo drugih ljudi pomoći da se opusti.

Zašto se stalno vraćamo na isto mesto?

Jedan od razloga je jednostavan – poznato okruženje nam daje osećaj predvidljivosti.

Kada već znamo gde je najmirniji sto, u koje vreme ima manje ljudi ili koliko nam treba do tog mesta, ne moramo da razmišljamo o novim izborima. Prostor postaje deo rutine.

Zato omiljeni kafić često nije onaj koji je objektivno „najbolji“, već onaj u kojem smo se navikli da se osećamo prijatno.

Tu mogu da utiču i uspomene. Ako smo na nekom mestu proveli lep period života, kasniji dolazak može da probudi prijatne emocije čak i kada se sam prostor nije mnogo promenio.

Omiljena klupa nije samo klupa

Isto važi i za parkove i javne prostore.

Neko će izabrati klupu okrenutu prema prolazu jer voli da posmatra ljude. Drugi će potražiti onu koja je zaklonjena drvećem i udaljena od glavne staze.

Pogled, količina buke, sunce, hladovina i osećaj privatnosti mogu da naprave ogromnu razliku.

Zanimljivo je da ljudi često biraju isti deo prostora čak i kada imaju mnogo drugih mogućnosti. Posle nekog vremena određena klupa, sto ili ugao parka postaje „naš“.

Zašto nam prija pogled na vodu?

Nije slučajno što mnogi ljudi vole da provode vreme pored reka, jezera ili mora.

Pogled na vodu može da bude vizuelno umirujući, dok ponavljanje talasa i drugih prirodnih zvukova nekim ljudima pomaže da se opuste.

U gradu poput Beograda to je posebno primetno. Mnogi ljudi imaju svoje omiljeno mesto uz Savu ili Dunav upravo zato što im nekoliko minuta pored vode pruža osećaj da su nakratko pobegli od gradske gužve.

Mesto često biramo prema društvu

Omiljeno mesto ne mora biti isto kada smo sami i kada smo sa prijateljima.

Za razgovor ćemo možda izabrati mali kafić u kojem možemo normalno da čujemo jedni druge. Za susret sa većom grupom može nam više odgovarati prostrana bašta, dok ćemo za vreme nasamo možda izabrati park ili mirnu ulicu.

Drugim rečima, prostor prilagođavamo situaciji, ali i ljudima sa kojima ga delimo.

Grad postaje drugačiji kada pronađemo „svoje“ mesto

U velikom gradu postoji ogroman broj prostora, ali čovek ih ne doživljava sve na isti način.

Neka mesta postanu samo tačke kroz koje prolazimo, dok druga vremenom dobijaju posebno značenje. Tu se možda redovno sastajemo sa prijateljima, čitamo knjigu, pijemo jutarnju kafu ili samo sedimo i gledamo grad.

Zato omiljeno mesto govori nešto o našim potrebama, ali i o našim uspomenama.

Možda nije najlepše mesto u gradu, niti je ono koje bi neko drugi izabrao. Ali ako se na njemu osećamo kao da možemo da usporimo, predahnemo i budemo svoji, onda za nas ima vrednost koju nije moguće izmeriti samo izgledom.

Ponekad je dovoljno pronaći jednu klupu, jedan sto u kafiću ili mali kutak pored reke da veliki grad na nekoliko minuta deluje mnogo mirnije.