Brat bivšeg predsednika Crne Gore biće pušten na slobodu nakon što je sud prihvatio jemstvo od više od pet miliona evra, uz dodatne mere zabrane napuštanja stana i oduzimanje pasoša.

Aco Đukanović, brat nekadašnjeg predsednika i premijera Crne Gore Mila Đukanovića, uskoro će biti pušten iz pritvora, pošto je Osnovni sud u Nikšiću prihvatio ponuđeno jemstvo u iznosu većem od pet miliona evra. Odluka o puštanju iz pritvora biće sprovedena kada rešenje sudije postane pravosnažno. Njegov advokat, Slobodan Stašević, naveo je da su uz jemstvo određene i dve mere nadzora: zabrana napuštanja stana i oduzimanje putne isprave. Stašević je ocenio da su ove mere preterane s obzirom na visinu jemstva i prirodu krivičnog dela. Đukanović je uhapšen 28. februara, nakon pretresa porodične kuće u naselju Rastoci u Nikšiću, a pritvor mu je određen zbog opasnosti od bekstva. Prema navodima Osnovnog državnog tužilaštva u Nikšiću, on je osumnjičen za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija, jer je u kući pronađeno oružje i municija bez dozvole. Sud je odlučio o pritvoru na predlog tužilaštva zbog postojanja osnovane sumnje i straha od bekstva.

Lider SNSD Milorad Dodik ističe da je zakon o predsedniku Republike potreban, ali izražava sumnju da li je sada pravo vreme za njegovo usvajanje, navodeći odgovornost i uticaj stranih faktora.

Milorad Dodik, lider SNSD, izjavio je da Republika Srpska ima potrebu za donošenjem zakona o predsedniku Republike, s obzirom na to da većina država takav pravni akt poseduje. Ipak, Dodik je naglasio da nije siguran da li je trenutna situacija pogodna za pokretanje tog procesa.

“Nije vreme za taj zakon jer bi ispalo da je to zbog mene. Sve organizovane države imaju taj zakon, a treba uzeti u obzir da 20 do 25 ljudi u jednom veku budu predsednici jedne države. To nosi odgovornost ne samo kada vršite funkciju, već i kada to više niste”, naglasio je Dodik.

On je dodao da je politička scena u Republici Srpskoj veoma dinamična i da Srpska ispunjava sve kriterijume demokratske države. Takođe je istakao da su stranci tokom prethodnih decenija svojim intervencionizmom i pritiscima ostavili mnogo pitanja koja još nisu zakonski rešena.

Dodik smatra da odgovorne države treba da imaju zakon o predsedniku, ali je ponovio dilemu oko pravog trenutka za njegovo donošenje. Na kraju je poručio: “Da li je vreme sada za to, ne znam. Mogu da zaključim da, ako to donosite, nemojte mene pitati”, prenosi RTRS.

Poljoprivrednici i ribari suočeni sa ozbiljnim nestašicama plavog dizela, dok su uvedena ograničenja i pojedini prodavci potpuno zaustavili isporuku ovog goriva.

Problemi sa snabdevanjem gorivom na benzinskim pumpama širom Hrvatske postaju sve izraženiji, a prema informacijama građana, plavi dizel je gotovo nemoguće pronaći. Zbog toga su mnogi primorani da putuju i do 100 kilometara kako bi pronašli pumpu koja još ima ovo gorivo, ključno za rad poljoprivrednih mašina, navodnjavanje i prevoz poljoprivrednih proizvoda. Plavi dizel ima posebno značajnu ulogu i u ribarskom sektoru, gde je neophodan za rad brodova i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Iz kompanije INA za zagrebački portal Dnevno navode da je trenutno snabdevanje svih vrsta goriva, uključujući i plavi dizel, stabilno, ali da postoji ograničenje od 250 litara po kupcu za plavi dizel, bez obzira da li se gorivo sipa direktno u rezervoar ili u kanistere. Za ostale vrste goriva za sada nema ograničenja, a iz INA-e su istakli da će pravovremeno reagovati ukoliko dođe do promene situacije, sa ciljem očuvanja stabilnog snabdevanja i tržišne ravnoteže.

Međutim, prema pisanju portala Dnevno, plavi dizel trenutno nije dostupan na prodajnim mestima kompanije Lukoil Croatia. Iz ove firme navode da nabavka plavog dizela zavisi od jednog ugovornog dobavljača, čija je veleprodajna cena trenutno viša od regulisane maloprodajne, što onemogućava ekonomski održivu prodaju ovog energenta. “Pratimo sva tržišna kretanja i nastavićemo poslovanje u skladu sa važećim propisima i odlukama regulatornih tela”, stoji u saopštenju Lukoila.

Vlada Hrvatske je 9. marta donela odluku o ograničenju cene plavog dizela na 0,89 evra, što je za 0,09 evra više u odnosu na cenu pre tog datuma. Bez intervencije Vlade, cena litre plavog dizela iznosila bi 1,06 evra, odnosno 0,26 evra više nego što je trenutna cena od 0,80 evra.

Hrvatska poljoprivredna komora upozorava da je nestašica plavog dizela direktno ugrozila prolećnu setvu i ukupnu poljoprivrednu proizvodnju, te podseća da su o ovom problemu još 10. marta obavestili Ministarstvo privrede, ali do sada nisu dobili odgovor.