Vlada nalaže zatvaranje komercijalnih objekata u 21 čas radnim danima, izuzeci za osnovne delatnosti

Vlada Egipta donela je odluku o skraćivanju radnog vremena za prodavnice, restorane i tržne centre zbog značajnog rasta troškova uvoza energenata u poslednja tri meseca. Novi režim nalaže da svi komercijalni objekti radnim danima budu zatvoreni do 21:00 čas, dok se vikendom i praznicima dozvoljava rad do 22:00 časa, potvrđeno je u zvaničnom saopštenju.

Premijer Mostafa Madbuli najavio je ove mere kao odgovor na dvostruko povećanje troškova uvoza energije, koji su porasli sa 1,2 milijarde američkih dolara u januaru na 2,5 milijardi. Iz vlade je istaknuto da se ovim želi smanjiti ukupna potrošnja energije i ublažiti pritisci na ekonomiju izazvani globalnim rastom cena i regionalnim sukobima.

Prema donetim smernicama, iz obaveze ranijeg zatvaranja izuzeti su zdravstveni sektor, gde bolnice, medicinski centri i apoteke nastavljaju rad 24 sata dnevno. Takođe, supermarketi, prodavnice prehrambene robe, pekare i radnje sa svežim proizvodima mogu raditi bez ograničenja. Industrijski sektor, uključujući fabrike i proizvodne pogone, kao i osnovne komunalne usluge poput benzinskih pumpi i stanica za vodosnabdevanje i gas, nastavljaju sa standardnim radom.

Nove mere obuhvataju tržne centre, maloprodajne radnje, kafiće, kafeterije, restorane, svadbene sale, prostore za društvene događaje i zabavne parkove. Usluge za poneti i dostava hrane biće dostupne tokom celog dana.

“Ove promene su deo šire strategije racionalizacije potrošnje energije i zaštite domaće ekonomije”, navedeno je u zvaničnoj izjavi vlade. Nadzor nad sprovođenjem novih odluka sprovodiće lokalne vlasti i inspekcijske službe.

Prema zvaničnim podacima, napadi izazvali ozbiljna oštećenja na više ključnih postrojenja, deo kapaciteta privremeno obustavljen

U poslednjih sedam dana, više napada dronovima pogodilo je rusku naftnu infrastrukturu, uključujući rafineriju Kirišinjefteorgsintez (KINEF) u Kirišiju, Lenjingradska oblast, kao i luke Ust-Luga i Primorsk na Baltičkom moru, prenose zvanični izvori. Prema saopštenju guvernera regiona Aleksandra Drozdenka, industrijska zona u Kirišiju pretrpela je štetu nakon napada bespilotnih letelica. KINEF, jedna od najvećih rafinerija u Rusiji, proizvodi benzin, dizel, kerozin i druge petrohemikalije.

Nakon serije napada, izvoz nafte i derivata iz terminala Ust-Luga i Primorsk privremeno je obustavljen. Lokalna uprava potvrđuje da je u Ust-Lugi izbio požar, dok su prema tržišnim podacima oko 40 odsto kapaciteta ruskog izvoza nafte onemogućeni. U pitanju je, kako se navodi, najteži poremećaj u snabdevanju naftom u novijoj istoriji Rusije.

Rusija je drugi najveći izvoznik nafte u svetu, a proizvodnja i izvoz ovog energenta čine značajan deo državnog budžeta. Prema proceni tržišnih analitičara, cene nafte su nakon ovih dešavanja premašile 100 dolara po barelu, što dodatno utiče na globalno tržište.

Ukrajina je tokom meseca intenzivirala napade na rusku infrastrukturu, ciljajući tri ključne luke za izvoz nafte: Novorosijsk na Crnom moru, Primorsk i Ust-Lugu na Baltičkom moru, kao i naftovod Družba prema Mađarskoj i Slovačkoj.

Istovremeno, na Bliskom istoku zabeležena je razmena pretnji između američkog predsednika Donalda Trampa i vlasti u Teheranu, što je rezultiralo odlaganjem potencijalnih vojnih udara i započinjanjem indirektnih pregovora uz posredovanje Pakistana. Tramp je upozorio da će SAD uništiti iranske elektrane ukoliko Iran ne otvori Ormuski moreuz, dok je Teheran uzvratio pretnjom napada na elektroenergetske objekte u regionu. Kasnije je potvrđeno da su dve strane, posredno, započele razgovore o prekidu vatre, pri čemu je SAD poslala plan od 15 tačaka Iranu putem posrednika iz Pakistana.

Iranski zvaničnici su odbacili tvrdnje o direktnim pregovorima, navodeći da se razgovori vode uz posrednike i da neće prihvatiti uslove koje smatraju preteranim. Među zahtevima Irana su prekid napada na njihovu teritoriju i konkretne garancije za sprečavanje ponovnog izbijanja sukoba, kao i nadoknada za pretrpljenu štetu.

“Istraga o posledicama napada je u toku i situacija se pažljivo prati”, saopštili su nadležni organi.

Vlada suočena sa ekonomskim izazovima i nesuglasicama u vrhu, prema navodima iz privatnog razgovora

Privatni razgovor, koji je nedavno procureo u javnost, otkriva ozbiljne nesuglasice na najvišem nivou iranske vlasti. Prema navodima iz transkripta, predsednik Masud Pezeškijan suočava se sa ograničenjima u obavljanju svojih dužnosti, a u razgovoru sa komandantom Revolucionarne garde, Ahmadu Vahidiju, iskazuje osećaj nemoći i pritiska.

U transkriptu se navodi da je Pezeškijan istakao važnost dogovora sa Sjedinjenim Američkim Državama za opstanak iranske ekonomije, dok u isto vreme izražava zabrinutost zbog svoje ograničene uloge i nemogućnosti da podnese ostavku ili donosi samostalne odluke. On navodno navodi: „Osećam se kao talac. Ne dozvoljavate mi da podnesem ostavku, niti mi dozvoljavate da bilo šta uradim.“

Prema navodima iz istog izvora, iranska ekonomija je pod velikim pritiskom usled inflacije i međunarodnih sankcija, dok su vojni gubici i porazi proksi saveznika dodatno oslabili poziciju režima. U razgovoru se dodatno ističe da Revolucionarna garda blokira pokušaje diplomatskog rešenja sa SAD i zadržava predsednika kao fasadu dok traje politička kriza.

Analitičari procenjuju da ovakve unutrašnje podele i pritisci ukazuju na dublju krizu u iranskom političkom sistemu. Građani, prema navodima, trpe posledice ekonomske nestabilnosti i političke paralize. Zvaničnih komentara o autentičnosti procurenog razgovora i daljim potezima vlasti za sada nema.