Izvori iz Ministarstva pravde potvrđuju da od marta nije odobrena nijedna nova prijava za akreditaciju, dok je rad odeljenja preusmeren posle premeštanja pravnika

Program Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država, koji akredituje neprofitne organizacije za pružanje pravne pomoći imigrantima sa niskim prihodima, nije odobrio nijednu novu prijavu od marta 2026. godine, potvrđuju izvori upoznati sa situacijom. Do zastoja je došlo nakon što su pravnici koji su do tada upravljali procesom iznenada premešteni u druge odeljenja.

Kako navode izvori iz Ministarstva pravde, grupa iskusnih pravnika, koja je upravljala programom Prepoznavanja i akreditacije (Recognition and Accreditation program) u okviru Izvršne kancelarije za imigracioni nadzor, premeštena je bez javnog objašnjenja na rad u okolne imigracione sudove. Ova promena kadra dogodila se pre otprilike mesec dana, što je, prema navodima izvora, dovelo do toga da nijedna nova prijava za akreditaciju ili obnavljanje dozvola nije obrađena od tada.

Program Prepoznavanja i akreditacije omogućava zaposlenima u neprofitnim, uglavnom verskim organizacijama, kao što su Katoličke humanitarne organizacije i Jevrejske porodične službe, da dobiju ovlašćenje za pružanje pravne pomoći i zastupanje imigranata pred imigracionim sudovima Ministarstva pravde SAD. Pravnici koji su premešteni bili su odgovorni za pregled, obnavljanje i odobravanje novih prijava u okviru ovog programa.

Nakon premeštaja, u kancelariji su ostala samo dva administrativna radnika, koji, prema izvorima, nemaju pravnu nadležnost da donose odluke po prijavama. Tokom ovog perioda, kancelarija je nastavila da prima između 40 i 60 novih prijava svake nedelje, prenosi jedan od izvora.

Ministarstvo pravde je prošlog meseca saopštilo da program nije ukinut i da se planira njegovo dalje funkcionisanje. Nisu, međutim, precizirani razlozi za premeštaj pravnika niti je najavljen vremenski okvir za rešavanje trenutne situacije.

Ova situacija je izazvala zabrinutost među organizacijama koje pomažu imigrantima, budući da nepostojanje odobrenja novih ili obnovljenih akreditacija može uticati na dostupnost pravne pomoći osobama sa niskim prihodima. Program je od ranije bio poznat kao ključan izvor podrške u postupcima naturalizacije i zastupanja pred imigracionim sudovima.

Izvori iz Ministarstva pravde nisu naveli kada bi ponovno odobravanje prijava moglo da bude nastavljeno. Do trenutka objavljivanja ovog izveštaja, nije bilo zvaničnih informacija o daljim koracima u vezi sa radom ovog programa.

Avioindustrija beleži rast cena usled povećanih troškova goriva, potvrdili analitičari i zvanični podaci

Avionske karte za letnju sezonu u Sjedinjenim Američkim Državama poskupele su nakon rasta cena nafte i avio-goriva, koji su posledica trenutnog sukoba u Iranu, navode stručnjaci iz oblasti avijacije. Prema izjavama analitičara, cene su već sada iznad prošlogodišnjeg nivoa, a očekuje se da će ostati visoke tokom sezone letnjih odmora.

Analitičar Henry Harteveldt iz Atmosphere Research Group naveo je za međunarodne medije da putnici koji još nisu rezervisali letove za leto treba da to učine što pre, jer nema naznaka da će cene biti niže u narednom periodu. “Ako niste rezervisali let za ovo leto, preporučujemo da to uradite što pre“, izjavio je Harteveldt, ističući da je malo verovatno da dođe do pada cena.

Prema podacima sa portala za rezervaciju putovanja, prosečna cena povratne karte za domaće letove u SAD iznosila je 358 dolara (približno 39.200 dinara) do 13. aprila, što je povećanje od oko 18% u odnosu na isti period prethodne godine. Isto tako, međunarodni letovi iz SAD poskupeli su prosečno za 115 dolara, pa je cena povratne ekonomske karte dostigla 1.064 dolara (oko 116.600 dinara).

Rast cena goriva ima značajan uticaj na ukupne troškove avio-kompanija, pri čemu gorivo čini oko 25% do 30% troškova poslovanja. Prema javno dostupnim indeksima, cena avio-goriva bila je iznad 2 dolara po galonu početkom aprila i nastavila je da raste. Ovi viši troškovi, nastali nakon napada SAD i Izraela na Iran krajem februara, prenose se delimično na putnike kroz više cene karata.

Analitičari savetuju putnicima da, radi moguće uštede, razmotre putovanja kasnije tokom leta, kada je potražnja niža i kada su cene goriva stabilnije. Prema zvaničnim podacima, ukupna prosečna cena avio-karata porasla je za skoro 15% u martu u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Izvršni direktor jedne od vodećih američkih avio-kompanija izjavio je da su operativni troškovi znatno viši nego ranije, te da je deo tih troškova prenešen na putnike kroz više cene karata. Analitičari očekuju da će cene ostati na povišenom nivou dok se situacija na Bliskom istoku ne stabilizuje i dok se tržište goriva ne normalizuje.

Sukob u Iranu i posledični rast cena goriva dodatno su uticali na avio-industriju, koja je poslednjih godina već bila pod pritiskom zbog promena na svetskom tržištu energije i potražnje za putovanjima. Preporuka stručnjaka je da putnici planiraju i rezervišu svoje letove ranije kako bi izbegli dodatne troškove u toku sezone.

Predsednik SAD najavio radove na bazenu, navodeći da će nova površina biti plave boje i da su radovi već započeti

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je u četvrtak da je planirana obnova dna reflektujućeg bazena kod Lincolnovog memorijala u Vašingtonu. Prema njegovim rečima, radovi uključuju postavljanje nove površine preko postojećih kamenih ploča na dnu bazena, a nova površina će biti plave boje. Predsednik je naveo da će materijal koji se koristi biti izrađen od savremenih vlakana.

Reflektujući bazen kod Lincolnovog memorijala izgrađen je 1920-ih godina. Poslednja velika obnova ovog prostora završena je 2012. godine, a finansirana je sredstvima iz stimulativnog paketa američke administracije tog perioda. Nakon toga, Nacionalna služba za parkove je sprovodila dodatne radove na održavanju, a bazen se povremeno prazni radi čišćenja od algi, otpada i drugih nečistoća.

Govoreći tokom događaja u Ovalnom kabinetu, predsednik je istakao zabrinutost zbog trenutnog stanja bazena. On je naveo da je ovaj istorijski lokalitet značajan za američku istoriju, podsećajući da je bio mesto važnih događaja, uključujući i Marš na Vašington 1963. godine.

Predsednik je procenio da će radovi trajati oko nedelju dana i da je predviđeni trošak oko 1,5 miliona američkih dolara. Takođe je saopštio da su izvođači već započeli radove na kamenim pločama i da su u četvrtak počeli sa postavljanjem nove industrijske površine.

“Očekujemo da bazen nakon ovih radova bude u boljem stanju nego ranije”, izjavio je predsednik, prikazujući fotografije sa gradilišta tokom obraćanja. Prema njegovim rečima, cilj je da reflektujući bazen bude obnovljen i vizuelno unapređen.

Reflektujući bazen kod Lincolnovog memorijala redovno je mesto okupljanja tokom javnih događaja i komemoracija, a održavanje ovog prostora ima značajnu ulogu u očuvanju istorijskog nasleđa Nacionalnog mola u Vašingtonu.