Kvadrat u manjim gradovima Vojvodine i do 60 odsto jeftiniji, potražnja i ponuda rastu poslednjih pet godina

Tržište nekretnina u Vojvodini beleži značajan rast cena stanova, a Novi Sad prednjači sa prosečnom cenom kvadrata od 2.760 evra. Prema podacima sa portala 4zida, u manjim gradovima poput Rume, Zrenjanina i Subotice cene su znatno niže i privlače sve više kupaca iz većih urbanih centara.

U Rumi kvadrat košta između 1.150 i 1.850 evra, u Zrenjaninu od 800 do 1.950 evra, dok se u Subotici cene kreću od 1.150 do 2.000 evra. Sombor i Bačka Palanka nude najpovoljnije cene, gde kvadrat stana može da se pronađe za oko 900 evra, a najskuplji dostižu 1.500 evra.

Ponuda i potražnja u Novom Sadu su najizraženije – trenutno postoji više od 13.500 aktivnih oglasa za stanove. “Ubedljivo najveća potražnja i ponuda za stanovima je u Novom Sadu, koji daleko prednjači sa više od 13.500 aktivnih oglasa. To potvrđuje njegov status glavnog tržišta u Vojvodini kako po obimu ponude, tako i po interesovanju kupaca”, navodi Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.

Ruma se poslednjih godina izdvojila kao privlačna alternativa zbog povoljnijih cena. “Kupci stanova u Rumi su raznovrsni, ali je uočen porast interesovanja kupaca iz Beograda, kao i, u manjoj meri, iz centralne i južne Srbije. Jedan od ključnih razloga za to jeste znatno povoljnija cena nekretnina u odnosu na Novi Sad, što Rumu čini privlačnom alternativom i podstiče veću potražnju. U Rumi se stara gradnja kreće od oko 1.200 evra po kvadratnom metru, dok novogradnja počinje od oko 1.500 evra po kvadratu, u zavisnosti od investitora i kvaliteta gradnje”, kaže Tijana Milošević iz agencije “M&S”.

Za iznos od 120.000 evra moguće je kupiti prizemnu, uknjiženu kuću bez dodatnih ulaganja u Rumi, što privlači i lokalne i kupce iz Beograda i Novog Sada. “Sve je izraženiji trend interesovanja za sredine koje nude manju gužvu, više zelenih površina, povoljnije cene nekretnina i mirniji svakodnevni ritam. Takvi gradovi postaju poželjni izbor za one koji traže balans između funkcionalnosti i kvaliteta života”, ističe Milošević.

Podaci pokazuju da su u poslednjih pet godina cene kvadrata u staroj gradnji porasle za oko 30 do 40 odsto, dok je kod novogradnje rast i do 50 odsto. Samo u poslednjih godinu dana, u opštini Ruma, cene su porasle oko 10 odsto. “Osim Novog Sada, u pojedinim gradovima Vojvodine poslednjih godina povećana je potražnja kako za kućama, tako i za stanovima, što ukazuje na širenje interesovanja i van najvećeg urbanog centra. Istovremeno, beleži se i veća ponuda, naročito kada je reč o stanovima u novogradnji, koji sve više dominiraju tržištem”, dodaje Milošević.

Maja Selak iz agencije “Sanema nekretnine” iz Sombora navodi da su i ponuda i potražnja u Somboru, Inđiji, Vršcu, Staroj Pazovi i Subotici porasle poslednjih godina. “U poslednjih pet godina tržište se značajno pomerilo na gore i cene su više od 60 do 80 odsto, dok je poslednjih godinu dana taj rast negde oko 5 do 6 odsto. Nekretnine u Somboru i okolini uglavnom kupuju mlađi, kreditno sposobni ljudi. Neki od njih migriraju sa sela, ali ima i starijih koji prodaju veće stanove ili nekretnine na višim spratovima i kupuju manje na nižim”, kaže Selak.

Kvadrat u manjim gradovima može biti i do 60 odsto jeftiniji nego u Novom Sadu. Kuća u Kikindi može se kupiti za 65.000 do 70.000 evra, u Somboru između 85.000 i 95.000 evra, u Sremskoj Mitrovici od 90.000 do 120.000 evra, a u Vršcu od 100.000 do 150.000 evra.

U 2025. godini ekološki dug nastupio već 8. maja, uz upozorenje da bi do 2050. čak 74 odsto staništa moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) saopštila je da je Srbija 16. maja 2026. godine ušla u ekološki dug, što znači da je potrošila više prirodnih resursa nego što će ih obnoviti tokom godine. U 2025. godini Srbija je u ekološki dug ušla već 8. maja, dok je u 2024. taj prag dostignut 23. maja.

Prema podacima WWF, građani Srbije do kraja godine žive „na pozajmicu“, koristeći resurse koji nisu obnovljivi u okviru tekuće godine. Organizacija ističe rezultate istraživanja objavljenog u časopisu „Nature Ecology & Evolution“, koje pokazuje da se globalno uticaj klimatskih promena na bioraznovrsnost često potcenjuje, posebno kada su u pitanju ekstremne meteorološke pojave koje se retko dešavaju izolovano.

Projekcije istraživanja ukazuju da bi do 2085. godine čak 36 odsto staništa kopnenih vrsta moglo biti izloženo kombinaciji vremenskih ekstrema, dok bi do 2050. godine 74 odsto staništa moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama. Istraživači napominju da se procenjeni rizik može smanjiti sa 36 odsto na 9 odsto ukoliko dođe do brzog i odlučnog smanjenja emisija ugljen-dioksida i postizanja nultih štetnih emisija.

Predstavnica WWF Adrija, Aleksandra Ugarković, navodi: „Niz istraživanja renomiranih instituta i klimatoloških centara širom sveta ukazuje na potrebu da se klimatski rizici sagledavaju sistemski, a ne kroz pojedinačne pojave. Priroda je savršen sistem i ako smo uspeli da temeljnom eksploatacijom poremetimo njenu ravnotežu, sada isto tako treba da se suštinski posvetimo njenom oporavku.“

WWF godinama apeluje na donosioca odluka o nužnosti promene poslovanja kompanija i potrebi za brzim delovanjem. Organizacija ističe da prostor za akciju i dalje postoji, ali da će brzina i odlučnost u donošenju odluka biti presudni za očuvanje prirodnih resursa.

Američki proizvođač postigao prvi veliki ugovor u Kini posle 10 godina, GE može isporučiti 400 do 450 motora

Američka kompanija Boing postigla je dogovor o prodaji 200 aviona Kini, što predstavlja prvu veliku narudžbinu sa ovog tržišta u poslednjih deset godina, izjavio je predsednik SAD Donald Tramp tokom povratka sa samita sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu. Tramp je tom prilikom naveo da je Kina izrazila spremnost da kupi i do 750 Boingovih aviona, kao deo šireg dogovora postignutog na sastanku. Bela kuća nije objavila koji su modeli aviona u pitanju, niti druge detalje transakcije, a ni kineska vlada ni Boing nisu potvrdili postizanje ovog sporazuma.

Izvršni direktor Boinga Keli Ortberg bio je među američkim privrednicima koji su pratili Trampa u Kini, sa ciljem da prošire izvoz proizvoda i usluga na kinesko tržište. Tramp je takođe izjavio da bi potencijalni ugovor koristio i kompaniji General Electric (GE), koja bi prema njegovim rečima trebalo da isporuči između 400 i 450 avionskih motora Kini. Predsednik GE Aerospace H. Lorens Kalp bio je deo delegacije, ali iz kompanije nije bilo komentara na najave o novom poslu.

Iako su postojala očekivanja da će samit doneti konkretne dogovore, prema oceni Boni Glaser iz Maršalovog fonda, poseta je završena bez zvaničnih potvrda o pojedinostima dogovora, uključujući i detalje o trgovinskim sporazumima za soju, tečni prirodni gas i govedinu. Glaser je istakla da “još treba sačekati zvanične podatke od Boinga ili Kine”, naglašavajući oskudicu konkretnih informacija o sklopljenim trgovinskim aranžmanima.

Od povratka Trampa na predsedničku funkciju, njegova administracija je Boing postavila kao ključnu kompaniju za obnovu američke industrijske proizvodnje. Ranije posete Bliskom istoku rezultirale su ugovorima poput onog sa Katar ervejzom za do 210 Boingovih aviona, kao i dogovorima sa drugim državama, uključujući Južnu Koreju i Tursku. Tramp je u Pekingu boravio tri dana, u okviru prve posete američkog predsednika Kini od 2017. godine.

Prema Trampovoj izjavi, među glavnim temama razgovora sa kineskim liderima bio je i rat sa Iranom, pri čemu je naglašeno zajedničko zalaganje za okončanje sukoba i otvaranje Ormuskog moreuza. Tramp je naveo da su on i Si postigli “fantastične trgovinske sporazume”, ali da još nije doneta odluka o velikoj prodaji američkog naoružanja Tajvanu.