Da li ste se nekada zapitali kako telefon „zna“ da ste ga prislonili uz uho čim započnete razgovor? Ekran se tada automatski ugasi, a kada udaljite telefon od lica, ponovo se uključi.

Za to je zaslužan mali, gotovo neprimetan deo telefona – senzor blizine.

On se najčešće nalazi u gornjem delu uređaja, u blizini zvučnika i prednje kamere. Njegov zadatak je da prepozna kada se neki objekat, poput vašeg lica, nalazi veoma blizu ekrana.

Senzor emituje ili registruje infracrveno zračenje i na osnovu promene signala može da utvrdi da se ispred telefona nalazi prepreka. Kada telefon prinesete uhu, sistem dobija informaciju da je uređaj veoma blizu vašeg lica.

Tada se ekran isključuje.

Na prvi pogled deluje kao sitnica, ali ova funkcija ima nekoliko važnih uloga. Pre svega, sprečava da obrazom ili uhom slučajno pritisnete dugmad na ekranu tokom razgovora. Bez senzora, lako bi moglo da se dogodi da slučajno uključite neku funkciju, prekinete poziv ili pritisnete nešto drugo.

Gašenje ekrana takođe štedi bateriju, jer displej spada među komponente telefona koje troše značajnu količinu energije.

Kada odmaknete telefon od lica, senzor ponovo registruje promenu i ekran se automatski aktivira. Sve se događa za veoma kratko vreme, bez potrebe da korisnik bilo šta podešava.

Zanimljivo je da ova tehnologija nije rezervisana samo za moderne pametne telefone. Sličan princip koristi se već godinama u različitim elektronskim uređajima, samo što je u telefonima toliko dobro integrisan da većina korisnika ni ne razmišlja o njemu.

Dakle, kada sledeći put prinesete telefon uhu i ekran se ugasi, znajte da iza tog naizgled običnog poteza stoji mali senzor koji u deliću sekunde „shvata“ šta se događa.

Pritisnete „Obriši“ i fotografija nestane sa ekrana. Deluje kao da je zauvek uklonjena, ali kod većine telefona proces nije baš tako jednostavan.

Brisanje fotografije ne znači nužno da je ona istog trenutka trajno uništena.

Fotografija često prvo odlazi u „korpu“

Na mnogim telefonima fotografije koje obrišete ne nestaju odmah. One se premeštaju u posebnu fasciklu, poput „Nedavno obrisano“, gde određeni period mogu da ostanu dostupne za vraćanje.

To je zapravo zaštita od slučajnog brisanja. Ako greškom obrišete važnu fotografiju, imate mogućnost da je vratite pre nego što bude trajno uklonjena.

A šta se događa kada je obrišemo i iz korpe?

Tada postaje mnogo zanimljivije.

Kada se fajl obriše, sistem uglavnom označava prostor koji je zauzimao kao dostupan za buduće podatke. To znači da sadržaj ne mora fizički da nestane istog trenutka.

Međutim, kako telefon koristi slobodan prostor i upisuje nove podatke, stari sadržaj može biti zamenjen novim.

Zbog toga ne treba računati na to da će obrisana fotografija zauvek ostati dostupna samo zato što je tehnički još neko vreme moguća njena rekonstrukcija.

Šta ako koristite cloud?

Ako su fotografije automatski sinhronizovane sa servisom za čuvanje podataka u oblaku, brisanje može uticati i na kopije koje se nalaze na drugim uređajima ili u cloud nalogu, u zavisnosti od podešavanja servisa.

Zato je važno proveriti „Nedavno obrisano“ i podešavanja sinhronizacije ako ste fotografiju obrisali greškom.

Da li fotografija odmah nestaje zauvek?

Ne uvek. Uobičajeno brisanje najčešće prvo uklanja fotografiju iz glavnog prikaza galerije, dok se trajno uklanjanje odvija kroz dodatne korake i zavisi od uređaja i aplikacije koju koristite.

Zato fotografija koja je nestala iz galerije nije automatski isto što i fotografija koja je nepovratno uništena.

Upravo zbog toga, ako slučajno obrišete važnu fotografiju, najbolje je da reagujete odmah – proverite korpu i, ako postoji, rezervnu ili cloud kopiju.

Čim temperatura napolju padne, mnogi vozači ujutru zateknu zamagljena stakla automobila. Vidljivost postaje lošija, a vožnja može biti veoma neprijatna dok se stakla ponovo ne razbistre.

Iako mnogi odmah pomisle da je problem u hladnoći, glavni razlog je zapravo vlaga u vazduhu unutar automobila.

Zašto se stakla zamagle?

Kada topao i vlažan vazduh iz kabine dođe u kontakt sa hladnim staklom, vodena para se kondenzuje i stvaraju se sitne kapljice.

U automobilu se dodatna vlaga unosi disanjem putnika, mokrom obućom, garderobom ili vlažnim patosnicama. Zato se problem često posebno primećuje kada je u vozilu više ljudi.

Jedno podešavanje klime pravi veliku razliku

Kada želite što brže da odmaglite stakla, uključite ventilaciju usmerenu ka vetrobranskom staklu i povećajte protok vazduha.

Još važnije, kod automobila koji imaju klima-uređaj, uključivanje klime može pomoći u uklanjanju vlage iz vazduha, čak i kada je napolju hladno.

Klima ne služi samo za hlađenje leti. Njena funkcija je i da smanjuje vlagu u vazduhu, zbog čega može biti veoma korisna tokom hladnih i vlažnih dana.

Recirkulacija vazduha može pogoršati problem

Ako su stakla već zamagljena, nije dobra ideja dugo koristiti samo recirkulaciju vazduha.

Tada vazduh iz kabine kruži unutar automobila, a vlaga koju proizvode putnici ostaje u vozilu. Umesto toga, potrebno je omogućiti dotok spoljnog vazduha.

Zato kombinacija ventilacije prema vetrobranu, uključene klime i spoljnog vazduha često daje mnogo bolje rezultate.

Obratite pažnju i na patosnice

Ako se stakla uporno magle, proverite da li su patosnice mokre. Tokom kišnih i snežnih dana u automobil se unosi mnogo vode, koja kasnije isparava i povećava vlažnost u kabini.

Ako se stakla iznenada počnu magliti mnogo više nego ranije, a problem ne nestaje ni uz pravilno podešenu ventilaciju, može biti korisno proveriti i stanje filtera kabine i ventilacionog sistema.

Dakle, kada se stakla automobila zamagle, nije potrebno samo pojačati grejanje. Cilj je ukloniti vlagu iz kabine i usmeriti suv vazduh prema staklu – a klima-uređaj u tome može imati veoma važnu ulogu.