Srpski plivači nisu uspeli da se plasiraju u finala svojih disciplina na Evropskom prvenstvu, sa ostvarenim rezultatima 25,91 i 27,38 sekundi.

Nina Stanisavljević i Uroš Živanović, reprezentativci Srbije, nisu uspeli da izbore plasman u finale na Evropskom prvenstvu u plivanju, koje se održalo u Parizu. U kvalifikacionim trkama, Stanisavljević je nastupila u disciplini 50 metara slobodno, dok je Živanović plivao 50 metara prsnim stilom.

Stanisavljević je zauzela deveto mesto u petoj kvalifikacionoj grupi discipline 50 metara slobodno. Ostvarila je rezultat od 25,91 sekundu. Ovaj rezultat joj je doneo ukupno 37. poziciju među takmičarkama. Međutim, to nije bilo dovoljno za plasman među najboljih osam i prolazak u finale.

Rezultati srpskih plivača na Evropskom prvenstvu u Parizu

U međuvremenu, Uroš Živanović je nastupio u šestoj od sedam kvalifikacionih grupa discipline 50 metara prsno. On je zauzeo sedmo mesto u svojoj grupi. Njegovo vreme iznosilo je 27,38 sekundi. Kao rezultat toga, ukupno je zauzeo 23. mesto u kvalifikacijama.

Važno je istaći da su oba srpska predstavnika pokazala borbenost uprkos snažnoj konkurenciji na takmičenju. Ipak, zbog vremena koja su ostvarili, nisu uspeli da se nađu među finalistima koje su činili plivači sa najbržim rezultatima iz svih grupa.

Kontekst i značaj rezultata za srpsko plivanje

Ovi nastupi predstavljaju deo priprema za naredna velika takmičenja i iskustvo za mlade srpske sportiste. Plasman Nini Stanisavljević kao devetoplasiranoj u svojoj grupi i ukupan rezultat Uroša Živanovića pokazuju da srpsko plivanje ima potencijal za dalji napredak na evropskoj sceni.

Osim toga, Evropsko prvenstvo u Parizu okuplja najbolje plivače iz čitave Evrope i predstavlja važnu proveru forme pred buduće izazove. Iako ovog puta srpski predstavnici nisu prošli dalje od kvalifikacija, njihova prisutnost doprinosi vidljivosti Srbije u evropskom plivanju.

Na kraju treba napomenuti da sledeće takmičenje pruža priliku za nove rezultate i još bolji plasman srpskih sportista.

Marc Márquez odbacuje mogućnost pomirenja sa Valentinom Rossijem i ističe ulogu obojice u MotoGP istoriji

Marc Márquez otvoreno je govorio o svom odnosu sa Valentinom Rossijem, naglašavajući da pomirenje između dvojice legendarnih vozača MotoGP-a nije realno. Tema „guerre froide“ između ova dva šampiona ponovo je aktuelna nakon što su kamere zabeležile trenutak kada su se mimoišli bez pozdrava tokom Velike nagrade Austrije 2025 na Red Bull Ringu. Time je ponovo potvrđena distanca koja traje godinama, a navijači i dalje biraju strane.

Odnos Marc Márqueza i Valentina Rossija ostaje napet

Nakon incidenta iz prošlosti, atmosfera između njih dvojice nije se promenila. Iako su oba vozača deo istorije MotoGP-a, njihova komunikacija ostaje na minimumu. Navijači u Italiji često zvižde Marcu Márquezu, što je posebno bilo vidljivo prilikom Sprint trke u Misanu 2025. godine. Márquez je tada reagovao pokazujući kombinezon Ducati tima sa podijuma nakon pobede na glavnoj trci, šaljući jasnu poruku publici.

Zanimljivo je da bivši konkurent Davide Tardozzi, sada šef tima Ducati, pozvao tifose da cene uspehe španskog vozača i da prevaziđu nesuglasice iz prošlosti. On naglašava veličinu postignuća Márqueza koji se vratio nakon teške povrede desne ruke.

Poređenja i rekordi dodatno podgrevaju rivalstvo

Pitanje ko je najbolji vozač u istoriji MotoGP-a često izaziva nove rasprave među fanovima. Marc Márquez je već izjednačio broj osvojenih titula sa Valentinom Rossijem – obojica imaju po devet svetskih prvenstava. Takođe se približava ukupnom broju pobeda (Márquez ima 102, Rossi 115), pa postoji mogućnost da ih uskoro nadmaši po tom kriterijumu.

Iako su obojica svesni poređenja koja ih prate, retko komentarišu međusobni odnos ili prošle sukobe. Podsećanja radi, poslednji pokušaj rukovanja dogodio se u Misanu 2018. godine kada je Španac pružio ruku Italijanu, ali ju je Rossi odbio.

Márquez: „Pomirenje nije moguće“

Tokom nedavne izjave za The Paper tokom Velike nagrade Velike Britanije, Márquez je bio direktno upitan o mogućnosti mira sa Rossijem. Njegov odgovor bio je jasan: „Nemoguće je pronaći rešenje. Neke stvari ne zavise od jedne osobe – potrebno je dvoje ljudi za to. Za moj lični život ga ne trebam i on mene ne treba. Ali poštujem ono što je postigao.“

Márquez ističe koliko su različite njihove ličnosti ali priznaje značaj doprinosa obojice razvoju MotoGP-a: „Obojica smo mnogo dali MotoGP-u i svetu moto sporta.“

Budućnost karijere i novi talenti u MotoGP-u

Márquez se osvrnuo i na svoju fizičku spremnost te potvrdio produženje ugovora sa Ducatijem na još dve godine: „To piše u mom ugovoru. Uvek govorim isto – ako mi fizička kondicija to dozvoli, želeo bih da nastavim. Ali nisam ni prvi ni poslednji sportista koji će završiti karijeru zbog zdravlja.“

Pored toga, govorio je o uzbuđenju koje mu donosi preticanje na stazi: „Ništa ne može zameniti adrenalin koji osećam dok pretičem.“ Upitan ko bi mogao biti njegov naslednik, posebno ističe Pedra Acostu kao vozača nove generacije: „Pedro Acosta ima neverovatan talenat i sledeće godine ćemo zajedno voziti za Ducati Lenovo tim.“ Pored njega spominje i Davida Alonsa, Briana Uriartea i Máxima Quilesa kao potencijal budućnosti ovog sporta.

Lični život Marc Márqueza izvan staze

Kada govori o privatnom životu, Márquez otkriva kako bi voleo više da igra fudbal sa prijateljima ali izbegava rizik od povreda zbog profesionalnih obaveza. Ciklizmu pridaje važnost jer mu pomaže u održavanju forme a ranije se bavio padelom dok nije imao problema sa desnom rukom.

Konačno, ističe bliskost s porodicom i partnerkom te uživanje u slobodnom vremenu igranjem Warzone video igara na PlayStation-u zajedno sa prijateljima.

Tri rukometna saveza iz regiona udružila su snage u nastojanju da zajednički organizuju Evropsko prvenstvo za muškarce 2034. godine.

Srbija, Severna Makedonija i Slovenija podnele su zvaničnu kandidaturu za organizaciju muškog Evropskog prvenstva u rukometu 2034. godine. Ova zajednička inicijativa ima za cilj da regionalnoj rukometnoj sceni donese jedan od najvećih sportskih događaja na evropskom nivou. Prema saopštenju Srpskog rukometnog saveza, kandidatura je podneta uz puno poštovanje svih pravila i smernica koje propisuje Evropska rukometna federacija (EHF).

Zajednička kandidatura kao prilika za region

Udruživanje Srpskog rukometnog saveza, kao i savezâ Severne Makedonije i Slovenije, predstavlja značajan korak ka jačanju regionalne saradnje u sportu. Sve tri zemlje poznate su po bogatoj rukometnoj tradiciji i već su bile domaćini velikih međunarodnih takmičenja. Ova kandidatura fokusira se na promociju kvalitetne organizacije, ali i na zajedničko predstavljanje Balkana na sportskoj mapi Evrope. Pored toga, savezi ističu spremnost da se proces kandidature vodi potpuno transparentno i u skladu sa pravilima EHF-a. Na taj način žele da osiguraju da svaki detalj pripreme bude maksimalno usklađen sa standardima evropske federacije.

Važnost Evropskog prvenstva za razvoj rukometa

Organizacija EURO 2034 bila bi veliki podstrek za razvoj rukometa u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Sloveniji. Osim toga, ovaj događaj bi mogao doprineti popularizaciji sporta među mladima u regionu. U međuvremenu, sve tri zemlje će nastaviti sa razvojem infrastrukture i logistike kako bi obezbedile najbolje moguće uslove za održavanje šampionata. Zajednička kandidatura pokazuje ambicije regiona da preuzme vodeću ulogu u evropskom rukometu, što je prepoznato kao strateški cilj nacionalnih saveza.