Sergi Altimira briljira u dresu Sportinga CP, postavši ključni igrač uz impresivne brojke i pohvale trenera.

Sergi Altimira je u vrlo kratkom roku postao centralna figura Sportinga CP, a njegove partije u Ligi šampiona privlače veliku pažnju fudbalske javnosti. Iako se Betis ne osvrće previše na prošlost zahvaljujući najboljem startu u istoriji kluba sa 19 bodova iz 24 moguća, ostaje utisak da su Altimiru prodali možda i previše povoljno. Španski vezista, rođen 2001. godine u Kardedeuu, sada je „kapiten general“ Sportinga, što se najbolje videlo protiv Lensa na poslednjem meču Lige šampiona.

Dominacija Sergija Altimire protiv Lensa i taktičke promene trenera

Sporting nije dobro otvorio meč protiv Lensa, ali je posle uvodnih petnaest minuta upravo Altimira preuzeo inicijativu i zaustavio nalet francuskog tima. On se često spuštao među štopere kako bi umirio igru i diktirao tempo, pokazujući potpunu kontrolu nad sredinom terena. Štaviše, kao što to često čini, bio je ključan u presecanju napada rivala, održavanju balansa i pokrivanju prostora. Trener Rui Borges je posle utakmice objasnio: „Uvek igramo u formaciji 1-4-3-3. Dinamika igrača se menja. Nekad pravimo liniju od pet igrača s Geny Catamom desno. Ovaj put je Sergi Altimira povukao poziciju nazad.“ Ova promena donela je odličan rezultat i izvukla najbolje iz bivšeg fudbalera Getafea i Betisa.

Impresivna statistika i uticaj na igru Sportinga CP

Sa loptom u nogama, Altimira je učestvovao u čak 66 akcija tokom meča protiv Lensa. Upisao je 47 uspešnih pasova iz 50 pokušaja i imao maksimalnu preciznost kod dugih lopti (3/3). Izgubio je samo četiri lopte tokom celog susreta. Učestvovao je kod gola Luisa Suareza za vođstvo od 0:1 baš kada se Sporting najviše mučio pod pritiskom domaćina. Defanzivno gledano, istakao se sa 11 uspešnih intervencija — dva presecanja lopte, pet izbijanja, tri blokirana udarca i šest osvojenih lopti. Zanimljivo je da ga nijedan protivnički igrač nije predriblao tokom utakmice, a pobedio je u pet od sedam duela.

Pohvale trenera Rui Borgesa i lični razvoj Sergija Altimire

Trener Rui Borges otvoreno priznaje koliko mu znači doprinos mladog veziste: „Veoma brzo sam napredovao i prilagodio se timu“, kaže Altimira za klupske medije. „Jedna od stvari o kojima razmišljam pre dolaska jeste stil igre tima i da li mogu da se uklopim. Jasno je da sam uspeo.“ Borges ga vidi kao svog novog lidera — bio je starter svih deset mečeva ove sezone za Sporting CP i igrao gotovo svaki minut osim tri minuta odmora protiv Nacionala.

Sergi Altimira – statistički lider sredine terena Sportinga CP

Uticaj koji ima na ekipu ogleda se kroz brojke: najbolji procenat uspešnosti pasa među vezistima (93,2%), četvrti po broju dugih pasova (5,65 po meču), deveti sa najmanje faulova (1,29), peti po uspešnosti startova (3,57) i četvrti po broju presečenih lopti (1,57). Pored toga pokazao je da ume da ugrozi gol dolazeći iz drugog plana — što ilustruje njegov pogodak protiv Vitorije Gimaraeš.

Kontekst transfera iz Betisa i važnost za Sporting CP

Dok Betis beleži istorijski dobar početak prvenstva sa 19 bodova iz 24 moguće ove sezone, deo navijača žali što su dali jednog od najperspektivnijih vezista Evrope za samo 18 miliona evra. S druge strane Sporting dobija univerzalca sposobanog da zameni Hjulmanda bez pada kvaliteta igre. „Igram na poziciji zadnjeg veznog koja zahteva mnogo defanzive — imam instinkt za presecanje lopte što mi mnogo pomaže“, zaključuje Altimira dodajući: „Stalno unapređujem detalje pozicioniranja osećam ogroman napredak.“ Za sada Lisabon ima novog lidera na terenu — Sergi Altimira.

Andora obeležava 84. godišnjicu prisećajući se uticaja Emili Vicentea u sezoni 2016/17, kada je klub bio na korak od plasmana u viši rang.

Emili Vicente zauvek je promenio FC Andorra tokom sezone 2016/17. Njegova posvećenost i znanje fudbala omogućili su timu da postane prava porodica, a to posebno dolazi do izražaja danas, dok klub obeležava svoj 84. rođendan. U sezoni kada su pod njegovim vođstvom bili nadomak ulaska u Tercera diviziju, duh zajedništva koji je stvorio još živi među bivšim igračima.

Kako je Emili Vicente izgradio timsku porodicu u Andori

Kada je Emili Vicente preuzeo klupu FC Andorra u oktobru 2016. godine, doneo je novu energiju i profesionalizam. Njegov pristup bio je kombinacija visokih zahteva i iskrene brige za igrače, što je omogućilo da se formira čvrsta grupa spremna da se bori do poslednjeg kola. “Dao nam je dodatnu motivaciju i dinamiku, sve ono što gradi karakter ekipe i dopušta ti da dosegneš svoje granice”, istakao je tadašnji fudbaler Àlex Sánchez. Takođe, Robert Font naglašava koliko su svi bili ravnopravni: “Emili je znao kako da stvori porodicu unutar svlačionice i tretirao nas jednako.”

Lični pristup i sportska transformacija tima

Pored taktičkih veština, Vicente se posebno isticao brigom o igračima koji su živeli daleko od svojih porodica. “Zvao nas je svakodnevno da proveri kako smo ili da li nam nešto treba. Često bi dolazio kod nas kući”, priseća se Font. S druge strane, Oriol Roch posebno pamti fizičku i taktičku promenu kroz koju su prošli: “Bila je to veoma radikalna promena — tempo treninga bio je izuzetno visok i tim se znatno profesionalizovao.” Ovaj balans između discipline i ljudskosti pamtio je i Marc Pujol: “Svi smo bezrezervno verovali u njega. Ako bi rekao kojim putem treba da idemo — sledili bismo ga bez razmišljanja.”

Nenadoknadiv gubitak pred odlučujući meč

Nažalost, samo dan pred ključnu utakmicu protiv Santsa koja bi mogla doneti plasman u viši rang, vest o iznenadnoj smrti Emilija Vicentea, dok je vozio bicikl na Coll de la Gallina 25. maja 2017., šokirala je ceo tim. “Primili smo tu vest sa potpunom nevericom. Bili smo zajedno na treningu dan ranije. Bio je izuzetno aktivan čovek — nismo mogli da shvatimo šta se dogodilo”, ispričao je Pujol.

Zaveštanje koje traje: emotivna snaga zajedništva

Utakmica protiv Santsa bila je odložena za 4. jun te godine, a igrači su morali bez svog trenera spremiti se za najvažniji meč sezone — što im nije bilo lako. Na kraju su remizirali rezultatom 1:1 i završili treći sa 62 boda, isto koliko i rival koji ih je sprečio na putu ka promociji.

Ipak, uticaj Emilija Vicentea nije prestao sa poslednjim sudijskim zviždukom te sezone. Skoro deceniju kasnije njegovo ime živi među onima koji su delili svlačionicu s njim. Font nosi tetovažu sa inicijalima trenera uz sliku dečaka sa loptom ispod planina Andore; Roch čuva njegovu poruku o istrajnosti; Sánchez ističe njegovu sposobnost da svakog igrača učini važnim bez obzira na minute provedene na terenu; dok Pujol pamti psihološku podršku koju su svi tražili posle gubitka trenera.

Konačno, svi ističu jedan detalj koji povezuje njihovo iskustvo sa fokus keyphrase-om „porodica u FC Andorra“: “Bio je stoprocentno iskren čovek, profesionalno i ljudski besprekorno čestit,” zaključuje Pujol.

Fudbalski klub iz Escaldesa suočava se sa Mjällbyjem u Konferencijskoj ligi, ostvarujući san celokupne andorske fudbalske zajednice.

Inter d’Escaldes će ovog četvrtka ispisati nove stranice istorije za andorski fudbal, jer ih očekuje prvi nastup kluba iz ove zemlje u grupnoj fazi jednog evropskog takmičenja. Klub iz Escaldesa igra protiv švedskog Mjällbyja u Konferencijskoj ligi, što predstavlja ogroman uspeh za zemlju sa svega 90.000 stanovnika. Prema rečima Adriana da Cunha Costa Gomesa, poznatog kao ‘Dacu’, ovo je trenutak koji su svi u Andori dugo čekali: „Bilo je to nešto nezamislivo, sanjali smo o ovome. Sada će naše ime biti prepoznato širom Evrope.”

Kako je Inter d’Escaldes stigao do istorijskog uspeha

Samo mesto Escaldes-Engordany broji oko 16.000 ljudi, ali zahvaljujući upornosti i radu, njihov klub je postao prvi predstavnik Andore na velikoj evropskoj sceni. Fudbalski klub Inter d’Escaldes je osvojio pet od poslednjih sedam titula u domaćem šampionatu Lliga Multisegur Assegurances. Do sada su andorski timovi odigrali blizu 200 utakmica u kvalifikacijama za Ligu šampiona, Ligu Evrope i Konferencijsku ligu tokom prethodnih 25 godina, ali nikada nisu uspeli da stignu do grupne faze.

Konačno, Inter d’Escaldes je srušio barijere – iako su eliminisani od Lincoln Red Impsa iz Gibraltara u prvoj rundi kvalifikacija za Ligu šampiona, potom su savladali estonsku Floru Tallinn i kosovski Dritu (posle penala), što im je omogućilo ulazak među elitu Konferencijske lige.

Značaj uspeha za andorski fudbal i pojedince

Samo Crna Gora i San Marino ostaju zemlje bez plasmana tima u grupnu fazu nekog evropskog takmičenja. Ovaj podvig posebno znači igračima poput Dacua, čiji roditelji su emigrirali iz Portugala pre četrdeset godina. On ističe: „Ovo je luksuz i privilegija. U zemlji gde nije lako da se svi okupe zbog fudbala, sada vidimo zagrljaje svuda i slavlje koje nikada nećemo zaboraviti.“

Dacu je takođe reprezentativac Andore koja ima samo 15 pobeda iz 235 utakmica od svog debija 1996. godine (78 datih naspram čak 549 primljenih golova). Ipak, kako sam kaže: „Nadam se da je ovo tek početak – želimo da budemo prvi od mnogih koji će uspeti.“

Protivnici i značaj mečeva u Konferencijskoj ligi

Inter d’Escaldes otvara sezonu protiv Mjällbyja – ekipe iz ribarskog mesta sa samo hiljadu stanovnika koja dolazi kao aktuelni prvak Švedske po prvi put u svojoj istoriji. U grupi ih čekaju još rumunska Universitatea Craiova, srpska Crvena zvezda (Estrella Roja), danski Kopenhagen i Aarhus, kao i španski Getafe.

Poređenja radi, ceo Escaldes-Engordany mogao bi da stane tri puta na stadion Rajko Mitić u Beogradu gde igra Crvena zvezda. Beograd ima čak 75 puta više stanovnika nego grad iz kojeg dolazi Inter d’Escaldes.

Igrači koji privlače pažnju na evropskoj sceni

Kadrovski gledano, Inter d’Escaldes ima drugi najmanji tržišni budžet među ekipama Konferencijske lige – svega 4,5 miliona evra dok engleski Brighton vredi čak 700 miliona evra.

Ipak, tim okuplja zanimljiva imena – tu su Maurizio Pochettino (sin aktuelnog selektora SAD), Juan Cámara koji je debitovao za Barselonu kod Luisa Enriquea pa igrao i za Gironu; Javi Díaz i Antonio Islam Otegui koji su igrali u LaLigi za Sevilju i Osasunu.

Posebno se ističe Pablo Molina Serafín poznat pod nadimkom Modrić („Modric“), vezista rođen 2002. godine kog su prozvali po slavnom Luki Modriću zbog duge kose i pozicije na terenu: „Imam dvadeset tri godine i igram fudbal od pete godine života. Ovo je ostvarenje sna,“ rekao je Pablo kroz osmeh.

Kao rezultat ogromnih žrtava kroz karijeru dodaje: „Nisam ni sanjao da bih mogao igrati protiv Getafea ili Crvene zvezde.“

Dug put ka priznanju

Uspeh Inter d’Escaldesa simbolizuje trud svih andorskih sportista kojima rutina nije pobeda već sama borba na terenu pred jakim rivalima Evrope. Na kraju kako Dacu zaključuje: „Jedno je želeti nešto ovako veliko – a sasvim drugo uspeti stvarno to ostvariti. Sada će nas gledati na televiziji širom kontinenta.“