Javier Aguirre je u prošlosti kao trener gostovao na stadionu Mestalla sa Osasunom, Atletikom, Espanjolom i Majorkom, ostvarivši samo dve pobede.

Javier Aguirre prepoznaje Valenciju kao jedan od najvažnijih klubova u španskom fudbalu. Prilikom prihvatanja poziva ovog kluba, izjavio je da je Mestalla bila “tvrđava” za svakog protivnika. Njegovo iskustvo sa Valenciom uključuje deset gostovanja na legendarnom stadionu dok je vodio različite timove, pri čemu je često izlazio kao poražen. Ova istorija dodatno pojačava značaj njegovog dolaska u klub koji mu sada pruža priliku da oseti atmosferu s druge strane.

Mestalla kao izazov za Javiera Aguirrea

Tokom svoje trenerske karijere, Javier Aguirre je više puta bio u ulozi gosta na stadionu Mestalla. Njegov skor iznosi dve pobede, dva remija i čak šest poraza. Prvu pobedu na ovom terenu ostvario je sa Osasunom tokom sezone 2003/04 kada su slavili minimalnim rezultatom 0:1. Ta sezona ostala je upamćena i po tome što je Valencia osvojila duplu krunu.

S druge strane, druga pobeda stigla je mnogo kasnije, kada je vodio Majorku. Tada su savladali domaćina rezultatom 1:2, a ključnu ulogu odigrao je Kangin Lee. Preostala dva nerešena ishoda desila su se dok je bio trener Espanjola (2:2) i Majorke (0:0). Međutim, šest puta napustio je teren pognute glave.

Ponovljeni porazi sa Atletikom i iskustva bez šanse za revanš

Zanimljivo je da su čak tri od ukupnih šest poraza došli dok je Aguirre vodio Atletiko Madrid. Svaki put rezultat je bio identičan — 3:1 u korist Valencie. To pokazuje koliko mu je bilo teško da pronađe recept za pozitivan rezultat na ovom stadionu.

Iako je tokom svoje karijere kratko vodio Saragosu i Leganes, nije imao priliku da gostuje na Mestalli sa tim ekipama. Na taj način nije mogao dodatno promeniti svoj ukupni bilans protiv Valencie na ovom kultnom stadionu.

Značaj Valencije za Aguirrea i očekivanja navijača

Pored činjenice da ga vezuju brojna teška gostovanja protiv Valencie, Javier Aguirre sada ima priliku da iz prve ruke doživi ambijent koji ga je ranije opterećivao kao protivnika. Njegova rečenica “Valencia, buah… bila je tvrđava” jasno govori koliko mu znači što će sada biti deo te atmosfere kao domaći trener.

Kroz sve ove godine jasno se vidi koliko važnu ulogu ima stadion Mestalla u španskom fudbalu. Navijači Valencie s pravom očekuju novu energiju koju bi iskusni meksički stručnjak mogao doneti timu koji ima bogatu tradiciju.

Fudbaler Arisa i reprezentativac Srbije Uroš Račić govorio je o svojoj karijeri, igranju sa Terzićem i ljubavi prema Crvenoj zvezdi.

Uroš Račić, fudbaler Arisa iz Soluna i povremeni reprezentativac Srbije, gostovao je u podkastu gde je govorio o svojoj karijeri, iskustvu sa Milanom Gajićem Terzom i otkrio da bi voleo karijeru da završi u Crvenoj zvezdi. Tokom razgovora, istakao je svoje posebne trenutke iz dosadašnje fudbalske avanture.

Na početku razgovora, Račić je spomenuo kako mu je igranje u Crvenoj zvezdi ostalo duboko urezano u sećanju. Pored toga, govorio je i o prijateljstvu sa Terzom, kao i zajedničkim trenucima na terenu. Zanimljivo je bilo čuti kako su njih dvojica zajedno nosili crveno-beli dres.

Karijera kroz više klubova

Račićev profesionalni put vodio ga je kroz nekoliko značajnih klubova. Počeo je u Crvenoj zvezdi, a zatim nastupao za Valensiju, Tenerife, Famalikao, Bragu, Sasuolo i Vest Bromvič Albion. U svakom od ovih timova stekao je dragoceno iskustvo koje ga danas čini važnim članom Arisa iz Soluna.

Osim toga, istakao je koliko mu znači što ima priliku da igra za Aris i što može da doprinese timu svojim znanjem stečenim širom Evrope. Takođe se osvrnuo na to koliko mu pomažu prijatelji iz prošlih klubova.

Ljubav prema Crvenoj zvezdi ne jenjava

Jedan od najvažnijih momenata intervjua bio je kada je Uroš Račić otvoreno rekao: „Karijeru bih voleo da završim u Zvezdi“. Ova rečenica sigurno će obradovati navijače crveno-belih koji bi rado ponovo gledali Račića na stadionu Rajko Mitić.

Pored toga što voli fudbal, Račić nije skrivao ni svoju strast prema video igricama. Poznat je kao veliki ljubitelj Counter Strike-a što pokazuje njegov takmičarski duh ne samo na terenu već i van njega.

Pogled ka budućnosti

Na kraju razgovora, povremeni reprezentativac Srbije napomenuo je koliko mu znači podrška porodice i prijatelja tokom karijere. Osim toga, naglasio je spremnost da jednog dana obuče dres Crvene zvezde ponovo.

Zbog svega navedenog jasno je da Uroš Račić svoju budućnost vidi vezanu za crveno-bele boje. Njegova iskrena želja još jednom potvrđuje koliko su emocije igrača povezane sa klubovima iz mladosti.

Iako FIFA rangira Španiju kao najbolju selekciju sveta, njen tim ima treću najveću tržišnu vrednost iza Engleske i Francuske.

Španska fudbalska reprezentacija trenutno je vodeća na FIFA rang-listi, ali po tržišnoj vrednosti zauzima tek treće mesto na svetu. Prema najnovijim podacima Transfermarkta, ukupna vrednost ekipe selektora Luis de la Fuente za Ligu nacija iznosi 1,345 milijardi evra. Ispred Španije nalaze se Engleska sa 1,780 milijardi i Francuska sa 1,440 milijardi evra.

Tržišna vrednost selekcija u Ligi nacija

Engleska prednjači zahvaljujući igračima kao što je Jude Bellingham koji je procenjen na čak 160 miliona evra. S druge strane, francusku ekipu predvodi Kylian Mbappé čija je tržišna vrednost dostigla čak 200 miliona evra. Zanimljivo je da su samo dvojica igrača na svetu skuplji od Mbappéa — Lamine Yamal iz Španije i Norvežanin Erling Haaland, oba procenjena na 220 miliona evra.

Iza vodeće trojke nalazi se Nemačka koja deli vrednost sa Francuskom (1,440 miliona), a slede Portugal (1,000 miliona), Argentina (959,5 miliona), Italija (869,5 miliona), Brazil (851 milion), Holandija (828 miliona) i Norveška (618,1 milion).

Najvredniji igrači i klubovi u španskoj selekciji

U aktuelnom sastavu Luis de la Fuente najvredniji su Lamine Yamal sa neverovatnih 220 miliona evra i Pedro González ‘Pedri’ koji vredi 150 miliona. Njihovi klupski saigrači iz Barselone Fermín López i Pau Cubarsí procenjeni su svaki na po 100 miliona evra. Pored njih ističe se i Martín Zubimendi iz Arsenala sa vrednošću od 75 miliona.

Kada je reč o klubovima koji daju najviše igrača španskoj reprezentaciji u ovoj rundi Lige nacija, Barselona prednjači sa ukupno 670 miliona evra tržišne vrednosti svojih fudbalera. Slede Arsenal (130), Real Madrid (120), Atletiko Madrid (95), PSG (85) i Athletic Club (70).

Poređenje selekcija prema tržišnoj vrednosti

Zanimljivo je da je španska reprezentacija povećala svoju ukupnu vrednost za skoro 200 miliona evra u odnosu na početak Svetskog prvenstva u SAD-u, Meksiku i Kanadi. Bez obzira na povredu Pedra Porroa ili povlačenje Marcosa Llorentea iz nacionalnog tima, tim Luis de la Fuente ostaje među tri najskuplje selekcije sveta.

Pored najskupljih fudbalera Lamina Yamala i Pedrija tu su još Aymeric Laporte (8 miliona), Josep Martínez (10), Roberto Fernández (10), Iván Fresneda (15) i Alejandro Grimaldo koji trenutno vredi oko 20 miliona evra.