Italija nije obezbedila plasman na Svetsko prvenstvo, Bosna i Hercegovina izborila Mundijal boljim izvođenjem penala

Fudbalska reprezentacija Italije doživela je novo veliko razočaranje, pošto nije uspela da se plasira na treće uzastopno Svetsko prvenstvo. Azuri su eliminisani u Zenici, gde je Bosna i Hercegovina slavila nakon boljeg izvođenja penala, čime je izborila plasman na Mundijal, dok je selektor Đenaro Gatuzo ostao bez posla na klupi Italije.

Poraz u Zenici bio je presudan za sudbinu Đenara Gatuzoa, kome je plasman na Svetsko prvenstvo bio glavni cilj po preuzimanju selektorske pozicije. Iako su italijanski fudbaleri ušli u meč kao favoriti, nisu uspeli da savladaju domaćina, a odluka je pala nakon penala, gde je Bosna i Hercegovina bila preciznija i izborila istorijski plasman.

Gatuzo se suočavao sa pritiscima od samog početka kvalifikacija, ali je ishod susreta u Zenici označio kraj njegovog mandata. Ovako težak udarac za italijanski fudbal dodatno je produbio krizu, s obzirom na to da Italija već treći put zaredom propušta najveću svetsku fudbalsku smotru.

Sa druge strane, Bosna i Hercegovina ostvarila je veliki uspeh pred svojim navijačima, potvrdivši kvalitet i mentalnu snagu u najvažnijem trenutku. Pobeda nad favorizovanom Italijom nakon penala donela je ogromnu radost timu i navijačima, dok su Azuri ostali bez plasmana i pred novim periodom tranzicije.

Nakon ovog rezultata, Fudbalski savez Italije saopštio je da Đenaro Gatuzo više neće biti selektor nacionalnog tima. Očekuje se da će u narednim danima biti pokrenut proces izbora novog stručnog štaba, dok italijanski fudbal ostaje u potrazi za povratkom na staze uspeha. Gatuzov odlazak sa klupe već je glavna tema sportskih krugova u Italiji, dok Bosna i Hercegovina sa velikim optimizmom gleda ka nastupu na Svetskom prvenstvu.

Reprezentacija Srbije treća po vrednosti među timovima koji nisu izborili plasman na Svetsko prvenstvo 2026. godine

Fudbalska reprezentacija Srbije ponovo se našla u centru pažnje, ali ovog puta ne zbog uspeha na terenu, već zbog podataka sa Transfermarkta koji pokazuju da je naš nacionalni tim jedna od najvrednijih selekcija koje nisu izborile plasman na Svetsko prvenstvo 2026. godine. Prema toj analizi, Srbija je procenjena na čak 299 miliona evra, što je svrstava na treće mesto među najskupljim reprezentacijama koje neće igrati na predstojećem Mundijalu.

Ovaj podatak još jednom potvrđuje da novac i tržišna vrednost igrača ne garantuju uspeh na velikim takmičenjima. Na listi najvrednijih selekcija koje su ostale bez mesta na šampionatu nalazi se i Italija, četvorostruki svetski prvak, koja je doživela pravi fudbalski krah i treći put zaredom neće učestvovati na Svetskom prvenstvu. “Azuri” su eliminisani nakon dramatičnog poraza u baražu, što dodatno produbljuje jednu od najtežih kriza u istoriji italijanskog fudbala. Poslednji put Italija je igrala na Mundijalu još 2014. godine, a propuštanje još jednog turnira smatra se ogromnim razočaranjem ne samo za navijače, već i za celu fudbalsku javnost.

Na istoj listi visokorangiranih, ali neplasiranih reprezentacija nalaze se i Danska (375 miliona evra), Grčka (288 miliona evra), Ukrajina (262 miliona evra), Poljska (215 miliona evra), Nigerija (209 miliona evra), Mađarska (206 miliona evra), Vels (198 miliona evra) i Kamerun (197 miliona evra). Ove selekcije, iako imaju brojne fudbalere koji nastupaju u najjačim evropskim ligama, nisu uspele da se nađu među 48 timova koji će se boriti za titulu svetskog prvaka u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku.

Proširenje Svetskog prvenstva na 48 učesnika donelo je mnogo neizvesnosti u kvalifikacijama, što pokazuje i činjenica da su izostale brojne velike fudbalske sile. Srbija, iako po vrednosti igračkog kadra pripada eliti evropskog fudbala, još jednom nije uspela da napravi rezultatski iskorak i potvrdi svoj potencijal na terenu. Ovakav ishod dodatno podvlači jaz između očekivanja i ostvarenih rezultata, što je problem sa kojim se nacionalni tim susreće već duži niz godina.

Svetsko prvenstvo 2026. godine biće posebno, jer po prvi put učestvuje rekordnih 48 ekipa, a domaćini su tri zemlje – Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko. Ipak, turnir će proći bez nekih od najvrednijih reprezentacija sveta, što potvrđuje koliko su kvalifikacije postale zahtevne i nepredvidive. Očekivanja su bila velika, ali rezultati na terenu nisu opravdali vrednosti na papiru, što je još jedan podsetnik da fudbalski uspeh ne zavisi samo od imena i tržišnih procena igrača.

Lista najvrednijih reprezentacija koje neće nastupiti na Mundijalu jasno pokazuje koliko je konkurencija jaka, a plasman na svetsku smotru fudbala i dalje ostaje san za mnoge timove, bez obzira na bogatstvo i zvučna imena u svojim redovima.

Roberto Mancini, Antonio Conte i Massimiliano Allegri među glavnim kandidatima, dok je Pep Guardiola daleki san za Azzurre

Fudbalska reprezentacija Italije nalazi se pred ključnom odlukom nakon što je Gennaro Gattuso ušao u ozbiljnu krizu na mestu selektora, usled neuspeha u kvalifikacijama i propuštanja plasmana na naredno Svetsko prvenstvo. Ovaj neuspeh predstavlja težak udarac za naciju naviknutu na velika takmičenja, kako na sportskom, tako i na institucionalnom i emotivnom planu. Kako je potvrđeno iz zvaničnih izvora, nastavak saradnje sa Gattusom više nije realna opcija, a javnost i mediji u Italiji već razmatraju imena potencijalnih naslednika.

Najveće šanse za povratak na klupu ima Roberto Mancini, bivši selektor koji je sa Italijom osvojio Evropsko prvenstvo 2020. godine i ostavio snažan pečat u radu sa nacionalnim timom. Iako je njegov odlazak 2023. godine bio praćen tenzijama i najavama sudskih procesa, promene u rukovodstvu saveza, pre svega mogućnost odlaska predsednika Gabriele Gravine, otvaraju vrata njegovom povratku. Mancini trenutno vodi tim Al-Sadd, ali njegova reputacija i iskustvo čine ga jednom od najizglednijih opcija za novu rekonstrukciju Azzurra.

Drugi ozbiljan kandidat je Antonio Conte, koji je reprezentaciju predvodio između 2014. i 2016. godine. Njegov povratak je komplikovaniji, pre svega zbog odnosa sa trenutnim predsednikom Napolija, Aureliom De Laurentiisom. Da bi Conte mogao odmah da preuzme reprezentaciju, bilo bi potrebno postići dogovor o raskidu ili paralelnom angažmanu do kraja sezone. Uz to, italijanski mediji napominju da bi privremeno rešenje do septembra, kada počinje Liga nacija, bilo neprihvatljivo za nacionalni tim.

U trci za selektora je i Massimiliano Allegri, aktuelni trener Milana, koji ima ugovor do 2027. godine. Alegri je poznat po svom pragmatičnom pristupu i iskustvu na najvišem nivou, ali bi, kao i Conte, morao da pronađe rešenje sa klubom ukoliko bi preuzeo nacionalni tim. Njegov status ‘čoveka iz kuće’ i uspešna trenerska karijera ga izdvajaju kao stabilnog kandidata za period tranzicije.

Iznad svih domaćih imena, kao gotovo nedostižan san, pominje se i Pep Guardiola, aktuelni trener Mančester Sitija. Njegovo angažovanje bi predstavljalo revolucionarni korak, pošto Italija nikada nije imala stranog selektora. Međutim, dolazak Guardiole je izuzetno neizvestan, jer bi prvo morao da završi svoj mandat u Engleskoj, gde Siti vodi borbu za trofeje, a eventualni dolazak bi mogao da se dogodi tek nakon završetka sezone 2025/26. Iz tog razloga, njegovo ime se više posmatra kao inspiracija i dugoročna ambicija, nego kao realna opcija u ovom trenutku.

Italijanski fudbalski savez tako je pred velikom odlukom koja će odrediti ne samo sportski pravac, već i povratak vere cele nacije u reprezentaciju. Novi selektor moraće da izgradi konkurentan tim i obnovi poverenje javnosti posle tri uzastopna razočaranja na velikim takmičenjima. Kandidati poput Mancinija, Contea, Allegrija i želje za Guardiolom, predstavljaju različite puteve, ali svaki od njih nosi veliku odgovornost i očekivanja.