Iskusni Dušan Tadić vraća se na spisak za Ligu nacija, dok Srbija sprema okršaje sa Grčkom, Holandijom i Nemačkom

Dušan Tadić je zvanično ponovo deo reprezentacije Srbije. Prema najnovijim informacijama, selektor Veljko Paunović odlučio je da vrati legendarnog kapitena među Orlove pred septembarske izazove. Ovaj povratak najiskusnijeg igrača dolazi u ključnom trenutku za Srbiju, jer ih čekaju važni mečevi protiv Grčke, Holandije i Nemačke u okviru Lige nacija. Povratak Dušana Tadića u reprezentaciju Srbije svakako unosi dodatnu dozu optimizma među navijače.

Tadić prethodne dve godine nije bio deo nacionalnog tima. On je odlučio da se oprosti od dresa Srbije posle razlaza sa tadašnjim selektorom Draganom Stojkovićem, što se desilo na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Međutim, sada su okolnosti drugačije i Paunović veruje da bi iskusni fudbaler mogao biti ključan faktor u novom ciklusu takmičenja.

Povratak Dušana Tadića u reprezentaciju Srbije – nova energija za Orlove

Povratak Dušana Tadića u reprezentaciju Srbije potvrđen je i iz Holandije, gde trenutno nastupa za NEC Nijmegen. Iako mu forma varira tokom ove sezone, selektor Paunović smatra da iskustvo koje donosi bivši kapiten može biti neprocenjivo za ekipu.

Zbog toga će Srbija dobiti pouzdanog lidera na terenu upravo kada joj je to najpotrebnije. Sa Dušanom Tadićem kao produženom rukom selektora na terenu, očekuje se čvršći kolektiv i bolja organizacija igre protiv ozbiljnih rivala kao što su Grčka, Holandija i Nemačka.

Liga nacija: raspored mečeva i značaj povratka iskusnog kapitena

Orlovi će započeti novu sezonu Lige nacija utakmicama protiv Grčke i Holandije 24. i 27. septembra u Beogradu. Nakon toga slede gostovanja Nemačkoj u Minhenu 1. oktobra i Holandiji u Ajndhovenu 4. oktobra.

Sam povratak Dušana Tadića daje dodatnu snagu timu baš pred ovaj zahtevni raspored. Takođe, prisustvo rekordera po broju nastupa za Srbiju može motivisati mlađe igrače da pruže maksimum kada je najvažnije.

Na kraju, strategija Veljka Paunovića jasno pokazuje da se oslanja na proverene snage kako bi Srbija ostvarila što bolji rezultat u Ligi nacija.

Prvi put su postavljene zaštitne ograde na stadionu Mestalla tokom meča Valensija-Kadiz, 10. septembra 1977. godine

Stadion Mestalla je 10. septembra 1977. godine postao simbol novog doba u španskom fudbalu kada su po prvi put postavljene zaštitne ograde, što je označilo početak ere promena zbog rasta nasilja među navijačima. Ova odluka, koja je doneta na osnovu nove regulative Kraljevske španske fudbalske federacije (RFEF), imala je za cilj da poveća bezbednost na stadionima širom Španije. Upravo tada, tokom utakmice između Valensije i Kadiza, ograda je premijerno postavljena na Mestalli.

Do tog trenutka nije bilo jasnih pravila koja bi obavezivala stadione na ovakve mere, ali nagli porast incidenata i javnog nereda tokom utakmica naterao je čelnike španskog fudbala na brzu reakciju. Prvobitno se razmatralo iskopavanje jarka oko terena kao rešenje, ali bi to značilo gubitak prvih redova tribina što nije naišlo na odobravanje vlasnika tih mesta. Zbog toga su svi radije pristali na nešto lošiji pogled kroz ogradu nego da ostanu bez svojih sedišta.

Kako je odluka o ogradama promenila španski fudbal

Odluka da se uvedu fizičke barijere oko terena bila je odraz turbulentnog društvenog perioda u Španiji krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Zemlja se tada nalazila usred tranzicije ka demokratiji, a stadioni su često bili mesta gde su se reflektovale tenzije iz svakodnevnog života. Takođe, javni red bio je ugrožen sve češćim incidentima među navijačima.

U tom periodu, pored meča Valensija-Kadiz koji je označio početak nove epohe sa ogradama, posebno su ostali upamćeni i drugi incidenti širom zemlje. Među najpoznatijima bio je susret Barselona-Malaga kada je Johan Krojf isključen iz igre što je izazvalo burne reakcije sa tribina. Takođe, utakmica Valensija-Zaragoza prekinuta je zbog invazije navijača koji su primorali sudiju Sánchez Ríos da suspenduje meč.

Kraj ere ograda i povratak tradiciji

Zaštitne ograde ostale su prisutne gotovo dve decenije nakon tog istorijskog dana u septembru 1977. godine. Delimično uklanjanje dogodilo se tek tokom sezone 1998-99., dok su potpuno nestale iz španskih stadiona u sezoni 1999-2000., čime se završilo jedno turbulentno poglavlje istorije ovog sporta u zemlji.

Na taj način, događaj iz septembra te godine ostaje važan podsetnik koliko se fudbal menjao zajedno sa društvom. Uvođenje ograda na stadionu Mestalla označilo je početak ozbiljnog bavljenja pitanjem bezbednosti publike i pokazalo spremnost klubova da prate promene koje diktira vreme.

Predsednik marokanskog fudbalskog saveza najavio finale u Kazablanki, ali FIFA ističe da još nije doneta zvanična odluka.

FIFA je reagovala na nedavne izjave Fouzia Lekjaa, predsednika Fudbalskog saveza Maroka, povodom spekulacija o mestu odigravanja finala Mundijala 2030.. Lekjaa je naveo da će se odlučujući meč igrati na Velikom stadionu Hassan II u Kazablanki, koji je trenutno u izgradnji. Međutim, FIFA je saopštila da konačna odluka o lokaciji još nije doneta i da će biti objavljena kada za to dođe vreme.

FIFA demantuje navode o domaćinu finala Mundijala 2030.

Kao rezultat aktuelne kampanje za izbore u Maroku, Fouzi Lekjaa, koji predvodi Partiju autentičnosti i modernosti (PAM), izjavio je da će Kazablanka biti domaćin finalne utakmice Svetskog prvenstva 2030. godine. Ipak, iz FIFA-e su naglasili kako takva odluka još ne postoji. Portparol FIFA-e podsetio je javnost da je još avgusta 2026. godine objavljeno da će se konačna odluka doneti „u svoje vreme”.

Spekulacije oko stadiona Hassan II i stav FIFA-e

Veliki stadion Hassan II u Kazablanki tek treba da bude završen. Iako bi mogao postati jedan od najmodernijih objekata u regionu, ostaje neizvesno gde će tačno biti održano finale najveće fudbalske smotre sveta za šest godina. Osim toga, marokanska javnost i dalje čeka zvanične potvrde iz vrha svetske fudbalske organizacije.

Kontekst kandidature Maroka i dalji koraci

Pored Maroka, kandidati za domaćinstvo određenih utakmica su Španija i Portugalija — deo zajedničke organizacije turnira. Zbog toga se očekuje nastavak konsultacija između FIFA-e i svih uključenih strana pre donošenja konačne odluke. Konačno, iz FIFA-e ponovo poručuju: „Odluka će biti saopštena kada za to dođe vreme.”