Roberto Mancini, Antonio Conte i Massimiliano Allegri među glavnim kandidatima, dok je Pep Guardiola daleki san za Azzurre

Fudbalska reprezentacija Italije nalazi se pred ključnom odlukom nakon što je Gennaro Gattuso ušao u ozbiljnu krizu na mestu selektora, usled neuspeha u kvalifikacijama i propuštanja plasmana na naredno Svetsko prvenstvo. Ovaj neuspeh predstavlja težak udarac za naciju naviknutu na velika takmičenja, kako na sportskom, tako i na institucionalnom i emotivnom planu. Kako je potvrđeno iz zvaničnih izvora, nastavak saradnje sa Gattusom više nije realna opcija, a javnost i mediji u Italiji već razmatraju imena potencijalnih naslednika.

Najveće šanse za povratak na klupu ima Roberto Mancini, bivši selektor koji je sa Italijom osvojio Evropsko prvenstvo 2020. godine i ostavio snažan pečat u radu sa nacionalnim timom. Iako je njegov odlazak 2023. godine bio praćen tenzijama i najavama sudskih procesa, promene u rukovodstvu saveza, pre svega mogućnost odlaska predsednika Gabriele Gravine, otvaraju vrata njegovom povratku. Mancini trenutno vodi tim Al-Sadd, ali njegova reputacija i iskustvo čine ga jednom od najizglednijih opcija za novu rekonstrukciju Azzurra.

Drugi ozbiljan kandidat je Antonio Conte, koji je reprezentaciju predvodio između 2014. i 2016. godine. Njegov povratak je komplikovaniji, pre svega zbog odnosa sa trenutnim predsednikom Napolija, Aureliom De Laurentiisom. Da bi Conte mogao odmah da preuzme reprezentaciju, bilo bi potrebno postići dogovor o raskidu ili paralelnom angažmanu do kraja sezone. Uz to, italijanski mediji napominju da bi privremeno rešenje do septembra, kada počinje Liga nacija, bilo neprihvatljivo za nacionalni tim.

U trci za selektora je i Massimiliano Allegri, aktuelni trener Milana, koji ima ugovor do 2027. godine. Alegri je poznat po svom pragmatičnom pristupu i iskustvu na najvišem nivou, ali bi, kao i Conte, morao da pronađe rešenje sa klubom ukoliko bi preuzeo nacionalni tim. Njegov status ‘čoveka iz kuće’ i uspešna trenerska karijera ga izdvajaju kao stabilnog kandidata za period tranzicije.

Iznad svih domaćih imena, kao gotovo nedostižan san, pominje se i Pep Guardiola, aktuelni trener Mančester Sitija. Njegovo angažovanje bi predstavljalo revolucionarni korak, pošto Italija nikada nije imala stranog selektora. Međutim, dolazak Guardiole je izuzetno neizvestan, jer bi prvo morao da završi svoj mandat u Engleskoj, gde Siti vodi borbu za trofeje, a eventualni dolazak bi mogao da se dogodi tek nakon završetka sezone 2025/26. Iz tog razloga, njegovo ime se više posmatra kao inspiracija i dugoročna ambicija, nego kao realna opcija u ovom trenutku.

Italijanski fudbalski savez tako je pred velikom odlukom koja će odrediti ne samo sportski pravac, već i povratak vere cele nacije u reprezentaciju. Novi selektor moraće da izgradi konkurentan tim i obnovi poverenje javnosti posle tri uzastopna razočaranja na velikim takmičenjima. Kandidati poput Mancinija, Contea, Allegrija i želje za Guardiolom, predstavljaju različite puteve, ali svaki od njih nosi veliku odgovornost i očekivanja.

Džeko, Tabaković, Bajraktarević i Ermedin Demirović predvodili reprezentaciju BiH do velikog uspeha u Zenici

Fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine izborila je plasman na Svetsko prvenstvo nakon dramatične utakmice na stadionu Bilino Polje u Zenici, gde je u odlučujućem meču, posle izvođenja penala, savladala protivnika i osigurala svoje mesto na globalnoj fudbalskoj smotri. Utisci se još uvek sumiraju, a ova pobeda predstavlja jedan od najvećih uspeha u istoriji bh. fudbala.

Ključni igrači ovog meča, Edin Džeko, Haris Tabaković, Emir Bajraktarević i Ermedin Demirović, svojim izdanjem i igrom obezbedili su odlučujuće trenutke koji su doneli radost navijačima i nacionalnom timu. Posebnu pažnju privukao je Ermedin Demirović, fudbaler Štutgarta, koji je svojim doprinosom bio jedan od heroja utakmice.

U atmosferi slavlja, među najvatrenijim navijačima našla se i Sandra Demirović, supruga Ermedina Demirovića, koja je ponosno pokazivala grb Bosne i Hercegovine i slavila uspeh reprezentacije do ranih jutarnjih sati. Njena podrška i emotivna reakcija dodatno su oslikali značaj ovog plasmana za igrače i njihove porodice.

Ova pobeda na penale na Bilinom Polju upisuje se u istoriju bosanskohercegovačkog fudbala, a tim Džeka, Tabakovića, Bajraktarevića i Demirovića sada se sprema za nastup na Svetskom prvenstvu, gde će imati priliku da predstave svoju državu na najvišem nivou. S obzirom na prikazanu borbenost i timski duh, očekivanja navijača i stručne javnosti su velika pred predstojeće izazove.

Ostaje da se vidi kako će selekcija Bosne i Hercegovine nastaviti pripreme i kakvu igru će prikazati protiv najboljih svetskih reprezentacija na predstojećem prvenstvu.

Bivši ljubimac Delija ispričao teške trenutke kluba, priseća se neprospavanih noći i patnje do povratka trofeja na Marakanu

Marko Vešović, bivši fudbaler Crvene zvezde i miljenik navijača sa Marakane, govorio je o izazovnim vremenima kroz koja je klub prolazio tokom godina dominacije Partizana u srpskom fudbalu. U tom periodu, Zvezda je bila bez trofeja, a eliminacije u evropskim takmičenjima ostavljale su duboke posledice na igrače i navijače.

Vešović je istakao da su on i tadašnji saigrači doživljavali teške trenutke, navodeći kako su godinama patili i borili se za crveno-beli dres, prolazeći kroz neprospavane noći zbog neuspeha. Bivši bek Zvezde naglašava da je period bez trofeja za njega i ekipu bio izuzetno stresan i da je ostavio trag na celoj generaciji fudbalera, ali i navijača.

Preokret za Crvenu zvezdu usledio je kada je Vešović bio deo tima koji je posle šest godina uspeo da vrati šampionsku titulu u Ljutice Bogdana. Uz to, klub je osvojio i Kup Srbije, čime su prekinute godine bez trofeja i vraćen je optimizam među navijače.

Vešović je u svom svedočenju podvukao koliko su te pobede značile i igračima i navijačima, posebno ističući koliko je bio pritisak da se prekine niz uspeha Partizana. “Mi smo Zvezdini mučenici, patili smo i ginuli za klub”, istakao je Vešović, uz napomenu da su ga pojedini saigrači i kasnije zvali da se vrati, ali da su se tada svi borili iz ljubavi prema klubu.

Ova ispovest osvrt je na jedan od najizazovnijih perioda u novijoj istoriji Crvene zvezde, kada su upornost i zajedništvo igrača i navijača uspeli da preokrenu tok šampionata i vrate klub na vrh srpskog fudbala.