Jedina žena u Srbiji koja je tokom čekanja na transplantaciju jetre donela život na svet otkriva svoju borbu i poruku nade
Željka Bojić iz Beograda nalazi se u jedinstvenoj i veoma zahtevnoj životnoj situaciji, jer je već četiri godine na listi za transplantaciju jetre, a prošle jeseni postala je majka dečaka Jakova. Njena životna priča naglašava koliko su podrška porodice i šira informisanost o transplantacijama ključni, posebno među ženama u Srbiji. Zdravstveni problemi za Željku su počeli 2011. godine nakon rutinske operacije žučne kese, kada su se pojavile komplikacije koje su prouzrokovale dodatne operacije i dug oporavak. Kasnije su se razvili napadi holangitisa, što je dovelo do sekundarne bilijarne ciroze jetre. Iako se osećala dobro, lekari su joj jasno rekli da je transplantacija jedino rešenje za njeno stanje. Kako Željka opisuje: “Ono što je najšokantnije bilo jeste što sam ja bila dobro. Tada mi je lekar saopštio da su laboratorijske analize nešto lošije i da je transplantacija jedino radikalno rešenje.”
Biti na listi za transplantaciju znači stalnu neizvesnost i spremnost na svaki poziv, jer on može doneti novu šansu za život. Kada se pojavi donator koji odgovara krvnoj grupi i tkivnim karakteristikama, pozivaju se još dvoje ili troje pacijenata sa sličnim parametrima, a organ dobija onaj kome je najpotrebniji u tom trenutku, objašnjava Željka.
Najveći izazov za nju bio je saznanje da je trudna. Iako je bila svesna visokog rizika, uz podršku hepatologa i ginekologa, odlučila je da trudnoću privede kraju. “Postojala je realna mogućnost da ne iznesem trudnoću do kraja, ali zahvaljujući podršci lekara, ja sam uspela i evo Jakov je sada tu sa nama”, ističe Željka.
Za žene koje su prošle operaciju žučne kese ili se suočavaju sa bolestima jetre, važno je znati da komplikacije mogu dovesti do ozbiljnih hroničnih problema. Simptomi poput umora, žutice, svraba kože ili otoka stomaka ne smeju se zanemarivati. Pravilna i pravovremena dijagnostika, kao i saveti stručnjaka, ključ su za očuvanje zdravlja.
Željka naglašava da joj je njen sin najveća motivacija: “Sada imam najveći razlog zašto treba da ostanem živa i zašto treba da se borim i istrajem u toj celoj priči, da bi on pre svega imao dobro i normalno detinjstvo, i majku uz sebe.”
Savetuje ženama koje čekaju transplantaciju ili boluju od sličnih bolesti da redovno prate zdravstveno stanje, razgovaraju sa lekarima i uključe porodicu u proces lečenja. Sumnja na komplikacije nakon operacije zahteva konsultaciju sa stručnjacima. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.
