Iako s dolaskom proleća očekujemo više energije, stručnjaci otkrivaju zašto se mnoge žene osećaju umorno i kako olakšati ovaj period.

Iako dani postaju duži i topliji, mnoge žene u Srbiji i regionu umesto očekivanog naleta energije, osećaju umor, manjak koncentracije i promenljivo raspoloženje. Ovaj prolećni umor nije redak i ima naučno objašnjenje. Tokom zime, zbog kraćih dana i manjka prirodne svetlosti, u mozgu opada nivo serotonina, neurotransmitera odgovornog za dobro raspoloženje, dok raste melatonin, hormon sna, zbog čega se osećamo pospanije i iscrpljeno. Ove promene remete unutrašnji biološki sat i posebno pogađaju žene koje su često opterećene svakodnevnim obavezama.

Psihijatar dr Ivana Marković objašnjava: “Zimski period stvara svojevrsni biološki dug zbog manjka sunčeve svetlosti, fizičke aktivnosti i vitamina D. Kada dođe proleće, organizam nije odmah spreman da pređe u režim više energije. Zato se kod mnogih žena javlja takozvani prolećni umor, koji može trajati nekoliko nedelja dok se telo ne prilagodi novim uslovima.”

Ova prolećna letargija manifestuje se kroz umor, veću potrebu za snom, slabiju koncentraciju i izraženu želju za ugljenim hidratima. Simptomi su često blaži oblik sezonske depresije, ali kod nekih mogu biti ozbiljniji i zahtevati pomoć stručnjaka. Žene su posebno podložne ovom fenomenu zbog balansiranja između poslovnih i porodičnih zadataka.

Nutricionistkinja Jelena Petrović preporučuje: “Važno je postepeno povećavati fizičku aktivnost i unositi više hrane bogate vitaminom D i mineralima. Takođe, boravak na suncu makar 30 minuta dnevno može značajno doprineti vraćanju energije.”

Stručnjaci savetuju da ne očekujemo trenutno poboljšanje raspoloženja čim stigne lepo vreme, jer je organizmu potrebno nekoliko nedelja konstantnog izlaganja dnevnom svetlu da bi se nivo serotonina povisio i telo vratilo u ravnotežu. Preporučuje se strpljenje, prilagođavanje ritma života, blag porast fizičke aktivnosti, pravilna ishrana i dovoljno sna. Ukoliko osećaj umora i lošeg raspoloženja potraje duže od nekoliko nedelja ili ometa svakodnevne aktivnosti, savetuje se konsultacija sa lekarom radi isključivanja ozbiljnijih zdravstvenih problema.

Stručnjaci otkrivaju koliko je sati sna idealno za žene, od detinjstva do starijih godina

Najnovije smernice Nacionalne fondacije za spavanje donose preporuke o tome koliko sati sna je ženama potrebno u različitim periodima života, naglašavajući značaj dobrog odmora za žensko zdravlje. San igra ključnu ulogu u fizičkom i mentalnom blagostanju, bez obzira na godine ili životni stil.

Stručnjaci navode precizne potrebe za snom: novorođenčad (0–3 meseca) treba da spava 14 do 17 sati dnevno, bebe od 4 do 11 meseci između 12 i 15 sati, a mališani od 1 do 2 godine optimalno 11 do 14 sati. Za predškolce (3–5 godina) preporučuje se 10 do 13 sati sna, dok deca školskog uzrasta (6–13 godina) treba da spavaju 9 do 11 sati. Tinejdžerkama je preporučeno 8 do 10 sati sna, odrasle žene (18–64 godine) najbolje funkcionišu sa 7 do 9 sati, dok damama starijim od 65 godina najčešće prija 7 do 8 sati sna.

Specijalista za poremećaje spavanja, doktorka Marija Petrović, ističe: “Ove brojke su okvirne i svaka žena treba da prati svoje telo. Ukoliko se budite odmorni i tokom dana ste koncentrisani i energični, verovatno unosite dovoljno sna. Ako ste često razdražljivi ili vam pažnja opada, možda vam je potrebno više odmora.”

Nedovoljno sna može povećati rizik od ozbiljnih zdravstvenih stanja kao što su srčane bolesti, dijabetes tipa 2, gojaznost i depresija, a takođe utiče i na sposobnost koncentracije. Ovo posebno pogađa žene koje žongliraju između brojnih obaveza.

Za bolji kvalitet sna preporučuje se uvođenje redovne rutine – odlazite na spavanje i budite se u isto vreme svake večeri, uključujući vikende. Tehnologija može pomoći, pa su pametni satovi i aplikacije korisni za praćenje sna i kvaliteta odmora. Večernje aktivnosti poput čitanja, meditacije ili tople kupke mogu doprineti lakšem uspavljivanju.

Ambijent je takođe važan – tiha, zamračena i prohladna soba, kvalitetan dušek i jastuk, kao i izbegavanje kofeina i alkohola uveče, pozitivno utiču na san. Namirnice bogate triptofanom i melatoninom, poput mleka, višanja i oraha, mogu olakšati uspavljivanje.

Slušajte signale svog tela i po potrebi se konsultujte sa stručnjacima. Kvalitetan, redovan san je temelj dobrog zdravlja, raspoloženja i svakodnevne produktivnosti.

Stručnjaci savetuju otvoren razgovor o higijeni pre uvođenja dezodoransa, posebno u pubertetu

Sve više roditelja se pita u kom uzrastu je prikladno da njihovo dete počne sa upotrebom dezodoransa, posebno kada primete prve promene vezane za pubertet. Dečji lekari podsećaju da pubertet kod devojčica može nastupiti između osme i trinaeste godine, dok je kod dečaka to obično između devete i četrnaeste. Prvi znaci puberteta – poput pojačanog znojenja, drugačijeg mirisa tela, akni ili rasta dlaka – mogu se pojaviti i pre tog uzrasta, što dodatno zabrinjava roditelje.

Pre nego što detetu ponudite dezodorans, preporučuje se da roditelji najpre razgovaraju s njim o ličnoj higijeni. Stručnjaci savetuju nežan i podržavajući pristup, kao što je: “Izgleda da se tvoje telo menja, primećuješ li to? Kako ti se čini?”, navodi pedijatar dr Ana Petrović, koja ističe da je korisno podeliti i svoja iskustva, kako bi dete shvatilo da su promene u pubertetu sasvim normalne.

Za decu koja su mlađa ili tek ulaze u adolescenciju, stručnjaci podvlače važnost svakodnevne higijene. Redovno pranje tela, sa naglaskom na pazuhe, prepone i stopala, najčešće je sasvim dovoljno da se spreči neprijatan miris. Rutine poput tuširanja, pranja lica i nogu mogu se usvojiti već od najranijeg uzrasta, čime se razvijaju zdrave navike pre nego što se pojave prvi znaci puberteta.

Kada je u pitanju tuširanje, savetuje se da deca posebnu pažnju obrate na delove tela gde se koža dodiruje, kao što su pazusi, međunožje i analna regija. Genitalnu oblast treba prati vodom od napred ka nazad, a noge i prostor između prstiju dobro oprati i osušiti. Tuširanje je preporučljivije od kupanja, jer bolje uklanja nečistoće sa kože.

Dezodorans se uvodi tek kada svakodnevna higijena više ne može da kontroliše neprijatne mirise, što se uglavnom dešava kod starijih adolescenata. Tada je važno birati blage dezodoranse, bez agresivnih sastojaka, i detetu objasniti kako se pravilno koristi. Stručnjaci ističu da bi adolescenti trebalo da preuzmu odgovornost za svoju higijenu najkasnije do 13. ili 14. godine.

Roditelji su tu da pruže podršku i budu vodiči kroz promene koje donosi odrastanje, kako bi deca razvila dobre navike i samopouzdanje u tom periodu.